Četvrta međuvladina konferencija: dva nova poglavlja

Poglavlje 5 (Javne nabavke)

Otvaranje Poglavlja 5 zasnovano je na oceni Evropske komisije da je regulativa u oblasti javnih nabavki u Srbiji u velikoj meri usklađena sa pravnim tekovinama EU, kao i da je Srbija učinila značajan napredak u javnim nabavkama i reformama u ovoj oblasti.

Na konferenciji su usvojena i privremena merila za zatvaranje Poglavlja 5 (Zajednička pozicija EU za Poglavlje 5), odnosno ciljevi koje je potrebno da Srbija ispuni kako bi se, u oblasti javnih nabavki, ostvarili politika i instrumenti poput onih u zemljama EU.

Istaknuto je da je potrebno da se izvrši puno usklađivanje regulative o javnim nabavkama i koncesijama i javno-privatnom partnerstvu sa važećim direktivama. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti primeni regulative u praksi i to na svim nivoima vlasti, kako na centralnom tako i na lokalnom.

Da bi se ostvarila puna primena u praksi nužno je jačanje administrativnih kapaciteta tela za javne nabavke, a posebno Uprave za javne nabavke i Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao i naručilaca na svim nivoima.

Kako je istaknuto, neophodno je da se uspostave efikasne mehanizama za praćenje i kontrolu postupaka javnih nabavki i zaštite prava. Uporedo sa jačanjem mehanizama za suzbijanje korupcije, potrebna je šira primena „vrednosti za novac”.

Praćenje napretka u usklađivanju sa pravnim tekovinama i sprovođenju pravnih tekovina biće nastavljeno tokom svih faza pregovora, pri čemu bi posebnu pažnju trebalo posvetiti vezi između ovog poglavlja i drugih pregovaračkih poglavlja, uključujući Poglavlja 23 o pravosuđu i osnovnim pravima.

Merila za zatvaranje Poglavlja 5 (Javne nabavke)

Podrazumevajući da Srbija mora da nastavi da ostvaruje napredak u usklađivanju sa pravnim tekovinama i sprovođenju pravnih tekovina u okviru ovog poglavlja, ono može biti samo privremeno zatvoreno kada se EU saglasi da su ispunjena sledeća merila:

 - Srbija treba u potpunosti da uskladi svoj nacionalni pravni okvir sa pravnim tekovinama EU u vezi sa svim oblastima javnih nabavki, uključujući i svoje pravne propise o koncesijama i međunarodne sporazume o izuzimanju određenih radova iz pravila o javnim nabavkama.


 - Srbija treba da uspostavi adekvatne administrativne i institucionalne kapacitete na svim nivoima i preduzme odgovarajuće mere kako bi obezbedila pravilno sprovođenje i primenu nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti na vreme pre pristupanja. To naročito uključuje:

a) sprovođenje Strategije za razvoj javnih nabavki 2014−2018. kako bi Srbija poboljšala svoje administrativne kapacitete, naročito jačanjem kapaciteta Kancelarije za javne nabavke i obezbeđivanjem odgovarajuće obuke na svim nivoima za sve zainteresovane strane;

b) pripremu praktičnih alata za sprovođenje i praćenje (uključujući administrativna pravila, priručnike i standardnu ugovornu dokumentaciju);

v) jačanje mehanizama kontrole, uključujući i detaljno praćenje i povećanu transparentnost u fazi izvršenja ugovora o javnim nabavkama i sistematsku procenu rizika uz prioritizaciju kontrola u osetljivim oblastima i procedurama;

g) efikasno funkcionisanje sistema pravnih sredstava;

d) mere koje se odnose na sprečavanje i borbu protiv korupcije i sukoba interesa u oblasti javnih nabavki kako na centralnom tako i na lokalnom nivou.

 - Srbija treba da pokaže evidenciju o pravičnom i transparentnom sistemu javnih nabavki koji obezbeđuje vrednost za novac, konkurenciju i oštre zaštitne mere za borbu protiv korupcije.

Poglavlje 25 (Nauka i istraživanje)

Kada su u pitanju pregovori o Poglavlju 25 (Nauka i istraživanje), EU smatra da merila za privremeno zatvaranje ovog poglavlja nije neophodno ispuniti, uzimajući u obzir generalno dobar nivo pripremljenosti Srbije u ovim oblastima. EU stoga primećuje da, u ovoj fazi, ovo poglavlje ne zahteva dalje pregovore.

Pregovaračka pozicija Republike Srbije sadrži aktivnosti koje se odnose na dalji proces usaglašavanja zakonodavnog i institucionalnog okvira sa pravnim tekovinama i standardima EU u oblastima nauke, istraživanja i inovacija. Otvaranje pregovora u Poglavlju 25 imaće veliki uticaj na razvoj zakonodavnog okvira, podizanja institucionalnih kapaciteta u oblasti nauke, istraživanja i inovacija.

Pregled sadržaja Pregovaračke pozicije Srbije za Poglavlje 25

Republika Srbija će u predstojećem periodu nastaviti sa radom na usklađivanju istraživačke i inovacione politike sa ciljevima i prioritetima EU politike u ovoj oblasti. Novi strateški okvir i planirane mere definišu jačanje administrativnih kapaciteta, u cilju povećanja učešća u istraživačkim programima EU, kako u onom delu koji se odnosi na izvrsnost u nauci, uključujući grantove Evropskog istraživačkog saveta, tako i u delu rešavanja društvenih izazova i podrške nauke industrijskom razvoju zemlje.

U skladu sa novim strateškim i zakonodavnim okvirom, Republika Srbija pripremiće i sprovesti paket reformskih mera kojima će biti stvoreni uslovi za realizaciju vizije navedene u Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije „Istraživanje za inovacije” za period 2016. do 2020. godine: „U roku od pet godina, nauka u Republici Srbiji biće zasnovana na sistemu koji podržava izvrsnost u nauci i relevantnost za ekonomski razvoj, konkurentnost privrede u Republici Srbiji, kao i razvoj društva u celini”, kaže se u ovom dokumentu. Deo reformi odnosi se na analizu stanja i reformu mreže instituta, kao i promenu modela finansiranja naučnoistraživačke delatnosti.

Srbija će jačati naučnu i tehnološku saradnju i podsticati razvoj inovacione delatnosti, tj. jačanje kapaciteta. To se pre svega odnosi na institucionalne, administrativne i finansijske kapacitete, kao što je utvrđeno novom Strategijom, a kako bi se postigla bolja integracija u Inovacionu uniju i Evropski istraživački prostor. Ovo će se postići kroz dalje finansiranje naučnih projekata i projekata tehnološkog razvoja, kroz saradnju sa državama članicama Evropske unije i međunarodnim partnerima, kao i kroz korišćenje Instrumenta za pretpristupnu pomoć 2014─2020 (IPA), i saradnju sa drugim međunarodnim i evropskim finansijskim organizacijama. U skladu sa novom Strategijom, sprovešće se planovi za reformu sistema finansiranja naučnoistraživačkog rada kako bi se taj rad poboljšao i kako bi se obezbedilo stabilno finansiranje i upotreba budžetskih sredstava na optimalan način.

Biće sprovedeni planovi i mere koje se odnose na međunarodnu saradnju, uključujući rešavanje postojećih izazova u delu: dalje integracije u Evropski istraživački prostor, privlačenja dodatnih stranih fondova, obezbeđivanja izvrsnosti kroz saradnju sa vodećim naučnoistraživačkim organizacijama iz inostranstva, obezbeđivanja dolazne i odlazne mobilnosti i promovisanja učešća malih i srednjih preduzeća u ciklusu istraživanja i inovacija.

U delu koji se odnosi na učešće u okvirnim programima EU, biće nastavljene promotivne aktivnosti i podrška istraživačima i drugim učesnicima u vezi sa učešćem u Horizontu 2020. Mreža nacionalnih kontakt osoba biće ojačana dodatnom obukom, sticanjem veština i profesionalizacijom sa ciljem formiranja posebne jedinice za podršku učešću u programu Horizont 2020.

U delu koji se odnosi na mobilnost istraživača, Srbija će uskladiti procese i procedure za prijem istraživača sa European Charter for Researchers and the Code of Conduct for the recruitment of researchers, čime će omogućiti olakšano dobijanje vize za strane studente i naučnike. Kako bi se olakšala mobilnost studenata i naučnika, biće regulisani i drugi aspekti njihovog boravka u zemlji, kao što su zdravstveno osiguranje i smeštaj.

Srbija takođe radi na svojoj nacionalnoj Mapi puta za istraživačke infrastrukture sa ciljem da se ona usvoji tokom 2017. godine. Mapa bi trebalo da bude u skladu sa strateškim ciljevima koje je definisao Evropski strateški forum o istraživačkim infrastrukturama (ESFRI). Istraživačke infrastrukture biće otvorene za istraživače, naučnike i kompanije iz Republike Srbije, EU i sveta.

Što se tiče podrške inovacionim aktivnostima, Srbija će unaprediti Zakon o inovacionoj delatnosti, a i podzakonski akti biće prilagođeni evropskim principima. U stimulisanje saradnje između univerziteta i industrije, kao i olakšavanje pristupa izvorima finansiranja, biće uloženi dodatni napori. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja će u saradnji sa Fondom za inovacionu delatnost nastaviti da podržava kako projekte namenjene  inovativnim malim i srednjim preduzećima tako i i saradnju između akademskog i privrednog sektora.