Srbija otvorila još dva poglavlja – 20 i 26

27. Feb 2017.
 Srbija otvorila još dva poglavlja – 20 i 26

Odluka o otvaranju pregovaračkih poglavlja 20 i 26 doneta je danas na Petoj međuvladinoj konferenciji u Briselu. Na konferenciji su predstavljene pregovaračke pozicije Srbije za poglavlje 20 Preduzetnička i industrijska politika i poglavlje 26 - Obrazovanje i kultura. Delagaciju Srbije predvodio je ministar zadužen za evropske integracije Jadranka Joksimović, Savet EU predstavljao je zamenik predsednika Vlade Malte i ministar evropskih poslova Luis Grek, a ispred Evropske komisije prisustvovao je komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han.

Odmah je privremeno zatvoreno poglavlje 26, jer u oblasti obrazovanja i kulture ne postoje zajednički EU kriterijumi neophodni za usklađivanje, a samim tim ni merila za zatvaranje poglavlja.

Evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han pohvalio je Srbiju zbog uspeha i naveo da se pokazalo da se u Srbiji ozbiljno radi.

“Postignuti su impresivini rezultati, dobar napredak u oblasti prosvete i preduzetničke politike, Srbija pokazuje nornalizaciju odnosa sa Kosovom, evropska perspektiva je realna. Siguran sam da će uslediti druga poglavlja, zajedno radimo na reformama, mi ćemo uvek činiti svoj deo kada Srbija postigne rezultate, nadam se da početak predizborne kampanje neće dovesti do zastoja, već da će im dati podsticaj”, rekao je Han.

Luis Grek, zamenik premijera Malte, rekao je da se otvaranjem poglavlja šalje pozitivan signal i istakao da EU napreduje po pitanju proiširenja. Kaže da je EU zadovoljna napretkom u pregovorima i da su otvorena dva vrlo važna poglavlja, čiji će se uticaj osetiti među građanima.

“EU će nastaviti sa praćenjem napretka u oba poglavlja. Pokazana je odlučnost Srbije i poslužiće kao ohrabrenje, EU je pokazala opredeljenost celom zapadnom Balkanu, Srbija i zapadni Balkan igraju značajnu ulogu za mir i bezbednost. Čestitam Vladi Srbije na uloženim nastojanjima, da nastave sa reformama kako bi se ostvario dalji napredak. Da podstaknem Vladu Srbije da iskoristi ovaj zamajac”, rekao je Grek.

Ministarka Jadranka Joksimović navela je da je međuvladina konferencija pokazatelj solidne dinamike, koja daje dobar osnov i pokazuje da su rezultati Srbije vrednovani i biće impuls za intenzivniji rad na reformama.

“Reforme su važne i šaljemo poruku građanima, ne zato što Brisel kaže, naša želja je da unapredimo društvo, Srbija želi da pripada klubu EU jer je najbolje mesto za život i rad. Reforme se manifestuju kroz otvaranje poglavlja, dobro je što smo otvorili poglavlje 20 koje se tiče preduzetništva, želimo da mala i srednja preduzeća budu kičma naše ekonomije. Dobra stvar je što smo otvorili, a pravi izazov je da zatvorite poglavlja”, rekla je Joksimović

Ona kaže da su ove godine izbori u važnim zemljama EU i da će možda uticati na agendu proširenja, ali da mora da se objasni građanima EU zašto je proširenje najbolja politika.

“Da uverimo naše građane da je evropski put najbolji, potrebna nam je saradnja, vlada radi na dva koloseka, reforme u zemlji i saradnja u regionu, da obeleže naš evropski put”.

Do danas je u pregovorima o prijemu Srbije u EU, koji su počeli januara 2014, bilo otvoreno šest od ukupno 35 poglavlja.

Poglavlje 20 se odnosi na oblast preduzetništva i industrijske politike, spada u lakša pregovaračka poglavlja jer ne zahteva donošenje akcionih planova, prenošenje propisa u domaće zakonodavstvo, niti posebene elemente jačanja kapaciteta državne uprave. Do sada nijedna država članica sa kojom su pregovori okončani nije tražila prelazne periode, niti posebne dogovore u okviru ovog poglavlja. Glavni zadatak koji se postavlja državi kandidatu u poglavlju 20 je da politiku industrije i strategiju restruktuiranja uskladi sa principima EU. Ovaj zahtev podrazumeva da sva preduzeća koja su u državnom vlasništvu moraju da prođu kroz postupak restruktuiranja kako bi se pripremila za samostalno i konkurentno učešće na tržištu.

Poglavlje 26 - Obrazovanje i kultura, takođe spada u lakša pregovaračka poglavlja jer je Evropska unija uređenje ovih oblasti u velikoj meri prepustila zemljama članicama. U domenu obrazovanja i kulture nema potrebe za usklađivanjem domaćeg sa zakonodavstvom EU,  jer u ni u okviru Evropske unije ne postoji jedinstven pristup ovim oblastima. Trajanje osnovnog i srednjeg obrazovanja razlikuje se od članice do članice, kao i uzrast dece za polazak u školu. Kada je o visokom obrazovanju reč, EU traži da se poštuje autonomija univerziteta. EU se u ovoj oblasti ne postavlja kao arbitar, nego kao koordinator sa zadatkom da olakša standardizaciju i međuuniverzitetsku saradnju i razmenu, a da u kulturi stvori okvir i uslove za što raznovrsnije programe.

Izvor: Kancelarija za evropske integracija / Delegacija EU u Republici Srbiji