Savet EU: Neopoziva podrška Balkanu

11. Mar 2017.
Savet EU: Neopoziva podrška Balkanu

Šefovi država ili vlada Evropske unije (EU) su 9. marta u ponoć ponovili da su vrata EU otvorena za Balkan i da će pratiti situaciju u ovom regionu i dalje podložnom krizama. Upućeni prenose da na povećanu pažnju Balkanu utiče i strah od uticaja Rusije. Uoči samita Brisel je imao novu glavobolju sa Balkanom kada je sa Kosova najavljeno da se prekida dijalog sa Srbijom pod okriljem EU do oslobađanja albanskog političara Ramuša Haradinaja, koji je uhapšen u Francuskoj po poternici Srbije po optužnici za zločine na Kosovu.

U saopštenju posle prvog dana zasedanja 9. marta u Briselu, šefovi država ili vlada EU su podvukli da su te krhke prilike na Zapadnom Balkanu razmotrili "u svetlu unutrašnjih i spoljnih izazova s kojima se suočava taj region".

Ovo je u skladu sa najavama da će oni dati političku poruku da je potrebna veća posvećenost regionu da bi se rešili problemi i ograničio uticaj Rusije.

Oni su "naglasili važnost daljeg napretka na putu reformi, uspostavljanju dobrih susedskih odnosa i ostvarivanju inicijativa za regionalnu saradnju u koju će svi biti uključeni".

Evropske vođe su "pozdravile napredak zemalja tog područja i naglasili da EU ostaje privržena i angažovana u svim ravnima u cilju podrške tim zemljama u ostvarivanju reformi i projekata usmerenih ka Evropskoj uniji".

Evropski diplomatski zvaničnici 10. marta navode da se može očekivati tešnja ekonomska saradnja EU i država regiona i da takvu saradnju moraju osetno pojačati međusobno i same zemlje Zapadnog Balkana, ali da o "nekim novim parama ili prečicama za članstvo nema govora". Neće, dakle, biti usvojena neka nova politika i koraci za Zapadni Balkan, ali će, rečeno je, evropski lideri i zvaničnici češće putovati u taj region da bi podstakli evropske reforme.

 

Vraćaju se duhovi prošlosti


Jedan visoki zvaničnik EU je istakao da je "to važno za zemlje na Balkanu… da bi se videlo da nisu napuštene, već da je njihov jedini put uključivanje u EU".

Britanska premijerka Tereza Mej je ovom prilikom saopštila da Velika Britanija želi da 2018. u Londonu organizuje novi susret na vrhu sa Zapadnim Balkanom imajući u vidu "mogući porast nestabilnosti i opasnost po kolektivnu bezbednost". Mej je posebno naglasila da je tu poguban ruski uticaj na region, tako da je u suštini, kako su preneli neki upućeni britanski izvori, glavna briga da se spreči širenje upliva Rusije u regionu.

Britanska premijerka je ranije naglasila i da bi se "morala preispitati politika proširivanja", što bi značilo da nove zemlje i ne moraju biti primljene u puno članstvo, što se poklapa i s činjenicom da je Velika Britanija upravo u postupku izlaska iz članstva u EU, a ovo je bio poslednji samit na kojem Tereza Mej prisustvuje pre očekivanog pokretanja postupka za istupanje.

Šefovi država ili vlada su odlučili da na dnevni red zasedanja stave Zapadni Balkan da bi sagledali kako da mnogo snažnijom političkom i svakom drugom podrškom evropskim reformama i putu Zapadnog Balkana ka priključivanju Uniji, zaustave opasno zaoštravanje u delom svojoj sudbini prepuštenom regionu koje preti da ugrozi stabilnost u Evropi.

To su rekli zvaničnici EU uoči zasedanja vođa Unije, pošto je zaključeno da je došlo do "krajnje ozbiljnogi veoma zabrinjavajućeg pogoršavanje odnosa i pretnje sukobima na Zapadnom Balkanu". Čelnici Nemačke, Austrije i još nekih, posebno regionu susednih članica EU su zatražili da se sagleda kako zaustaviti pogoršavanje prilika na Zapadnom Balkanu kao "prednjem dvorištu" bitnom za stabilnost cele Evrope.

Više vlada država članica EU smatra, međutim, da se samo treba da utvrdi do kojeg stepena reformi ili pregovora o članstvu su došle zemlje kandidati ili potencijalni kandidati za članstvo u Uniji i da se na pridruživanje gleda kao na više "tehnički postupak" pregovora jer ionako nove članice u EU neće biti primljene još za više godina.

Diplomati i analitičari evropskih medija i instituta su uglavnom saglasni u oceni da je na neki način Zapadni Balkan gurnut u stranu i prepušten "povampirenju opasnih istorijskih i etničkih sukoba iz prošlosti".

Kako je ocenjeno, u proteklih nekoliko godina EU je bila veoma zaokupljena ekonomsko-finansijskom krizom, bitkom protiv terorizma, ogromnim problemima ilegalne imigracije, izlaskom iz članstva Velike Britanije i unutrašnjim teškim raskolima oko dalje budućnosti Unije.

Posledica je, prema mišljenju u Briselu, da je izuzev Srbije i Crne Gore koje pregovaraju o članstvu, došlo i do nazadovanja u političkim i ekonomskim reformama i uvreženju demokratije u ostalim zemljama područja.

"Tako je i proces proširivanja došao na 'tanku granu', a ubedljivost Evropske unije kao partnera je osetno izgubila na snazi", rekli su zvaničnici u Savetu ministara EU.

Izvori u Briselu su primetili da je osetno dovedeno u pitanje uverenje građana i političara na Zapadnom Balkanu da EU zaista želi da pomogne njihov put u članstvo i da radi na tome, što je "izazvalo rast nacionalizma, etničkih napetosti i posle 20 godina relativnog mira balkanski zli duhovi se ponovo vraćaju".

 

Preći s reči na dela

Visoka predstavnica EU Federika Mogerini je prošle nedelje obišla, kako je rekla "svih šest partnera" na Zapadnom Balkanu i vratila se uz sumnje da će SAD smanjiti zanimanje za taj region, takođe je zabrinuta zbog opasne situacije na tom području i sve većeg uplitanja i nadmetanja moćnih sila izvan Evrope na "šahovskom polju regiona".

U razmeni mišljenja među evropskim partnerima se odmeravalo i to da li u završnom dokumentu zasedanja vođa Unije pomenuti koje to strane sile koriste od EU delom zapuštene prilike u regionu i nastoje da prodru sa svojim interesima i uplivom.

Nezvanično je rečeno da se ipak odustalo od toga da se prst upre na Rusiju, Tursku ili možda još neku vanevropsku silu, ali mnogim političkim snagama i vladama jako smeta što posebno uticaj Rusije vidno jača na Zapadnom Balkanu, jer se to stavlja i u okvir sveukupnih strategijskih odnosa EU i Zapada s Moskvom.

Ali ako je priključivanje Zapadnog Balkana EU gurnuto u stranu i više nije prioritet, dugo se govorilo o "zamoru od proširivanja", nužnosti da se Unija preuredi i bude sposobna da u neko dogledno vreme uopšte ponovo primi u članstvo neku novu zemlju, onda je jasno, kako navode analitičari u EU, da nije dovoljno samo na rečima podsticati reforme.

Nije dovoljno samo davati nešto namenskog novca, dok samo Srbija i Crna Gora vode pregovore o članstvu, ekonomska i socijalna situacija u regionu uopšte ne ide na bolje, a time i vera u spremnost Unije da prihvati nekog novog člana u svom klubu.

Izvor: EurActive.rs