Srbija danas otvara dva nova poglavlja
Na Međuvladinoj konferenciji u Briselu, Srbija će otvoriti dva nova poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom. Na konferenciji Delegaciju Srbije predvodi ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, dok će Evropsku uniju odnosno njene države članice predstavljati estonski ministar spoljnih poslova Sven Mikser, a Evropsku komisiju komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju, Johanes Han.
Srbija će danas na konferenciji otvoriti Poglavlje 6 – pravo privrednih društava, kao i poglavlje 30 – ekonomske odnose sa inostranstvom.
U okviru poglavlje 6 pravo privrednih društava razmatraju se pitanja u vezi sa osnivanjem i obavljanjem delatnosti privrednih društava u državama članicama EU. Ovo poglavlje obuhvata dva dela: pravo privrednih društava u užem smislu i računovodstvo i reviziju. Pravo privrednih društava u užem smislu odnosi se na: pravila o osnivanju, registraciji, obavljanju delatnosti, domaćem i prekograničnom spajanju i podeli privrednih društava. Oblast računovodstva i revizije uključuje uspostavljanje pravila o: uspostavljanju sistema provere kvaliteta rada revizorske struke, efikasnog sistema javnog nadzora, kao i sistema objavljivanja godišnjih finansijskih izveštaja. Osim toga, pravne tekovine EU uspostavljaju pravila za odobravanje, profesionalni integritet i nezavisnost revizora imenovanih na osnovu zakona.
Poglavlje 30 – ekonomski odnosi sa inostranstvom odnosi se na zajedničku trgovinsku politiku EU, multilateralne odnose, bilateralne sporazume s trećim zemljama, kao i razvojnu politiku i humanitarnu pomoć. Pravni propisi u ovom poglavlju sa kojima Srbija treba da se usaglasi se najvećim delom sastoji od direktno primenjivog zakonodavstva EU, koje uglavnom proizlazi iz višestranih i dvostranih obaveza Evropske unije u području trgovine, kao i iz velikog broja autonomnih trgovinskih mera. Od država kandidata zahteva se postupno usklađivanje politika prema trećim zemljama i pozicija u međunarodnim organizacijama s politikama i stavovima koje prihvataju Evropska unija i njene države članice. Kada je reč o zahtevima u pogledu razvojne politike i humanitarne pomoći, od države kandidata se očekuje da uskladi domaće zakonodavstvo s međunarodnim obavezama koje prihvataju države članice EU i da obezbedi kapacitete za učestvovanje u razvojnoj i humanitarnoj pomoći namenjenoj zemljama u razvoju i najmanje razvijenim zemljama.
