Evropski parlament pokreće istragu protiv Fejsbuka
Evropski parlament će pokrenuti istragu navoda da su milioni podataka korisnika društvene mreže Fejsbuk korišćeni u političke svrhe bez njihovog znanja. Evropska komisija je takođe pozvala nacionalne agencije za zaštitu podataka da sprovedu sopstvene istrage tog slučaja.
Posle izveštaja da je analitička kompanija Kembridž analitika (Cambridge Analytica), sa sedištem u Londonu, došla do podataka miliona korisnika Fejsbuka, bez njihove dozvole, i koristila ih da utiče na referendum o Bregzitu i predsedničke izbore u SAD 2016. godine, predsednik EP Antonio Tajani je rekao da je to "neprihvatljivo kršenje prava građana na privatnost".
Evropski parlament će to "potpuno istražiti, tražiti odgovornost digitalnih platformi", napisao je Tajani na Tviteru 19. marta.
"Ovaj slučaj je više od zloupotrebe podataka, to je narušavanje poverenja koje može da ugrozi samo funkcionisanje demokratije", rekao je Tajani.
Predsednik Komiteta EP za građanske slobode Klod Moraes poslao je Fejsbuku pismo tražeći da predstavnik kompanije prisustvuje nekom od saslušanja o tim navodima, koja će biti održana 26. i 27. marta, 9. i 12 aprila.
"Takve prakse su zabrinjavajuće i pokreću ozbiljna pitanja o poštovanju osnovnih prava na privatnost, zaštitu podataka i slobodu izražavanja oštećenih korisnika", napisao je Moraes u pismu. Njegova kancelarija je poslala pisma i britanskim i irskim vlastima za zaštitu podataka.
Observer i Njujork tajms su 17. marta objavili da je Kembridž analitika možda nelegalno koristila informacije sa 50 miliona Fejsbuk profila da utiče na ishod britanskog referenduma i američkih izbora, a da o tome nije obavestila korisnike.
Prema tim izveštajima, i kampanja za izlazak Velike Britanije iz EU i predsednička kampanja Donalda Trampa bili su klijenti kompanije Kembridž analitika.
Nekadašnji radnik te firme Kris Vajli rekao je da su podaci korišćeni za pravljenje psiholoških profila da bi birači dobijali prilagođene reklame i vesti. Prema njegovim tvrdnjama, Fejsbuk je dve godine znao da Kembridž analitika koristi podatke ali o tome nije obavestio svoje korisnike.
Britanske vlasti za zaštitu podataka su već pokrenule istragu tih navoda.
"Potpuno razumevanje činjenica, protoka informacija i upotrebe podataka je imperativ za moju istragu koja je u toku. To uključuje svaku novu informaciju, izjavu ili dokaz koji su se pojavili proteklih dana", izjavila je britanska komesarka za informisanje Elizabet Denam.
Fejsbuk je saopštio da je blokirao nalog Kembridž analitike na toj društvenoj mreži dok traje istraga. Analitička kompanija je 17. marta saopštila da je poštovala uslove korišćenja Fejsbuka i da nije nelegalno prikupljala podatke korisnika.
Evropska komisija je takođe zahtevala od Fejsbuka da odgovori na pitanja kakve je informacije imao o tom slučaju.
Komesarka EU za pravdu Vera Jurova sastaće se narednih dana s predstavnicima Fejsbuka tokom posete Vašingtonu. Njena poseta je već bila isplanirana, ali posle izveštaja da je Fejsbuk znao za korišćenje podataka bez pristanka korisnika brzo je organizovan i sastanak s predstavnicima te kompanije. To pitanje će takođe biti tema razgovora s američkim zvaničnicima.
Portparol EK Kristijan Vigand rekao je da je, iz ugla EU, zloupotreba ličnih podataka korisnika Fejsbuka u političke svrhe, ako bude potvrđena, neprihvatljiva.
"U EU zaštita podataka je osnovno pravo. Po pravilu, lični podaci ne mogu da budu korišćeni bez pristanka osobe koje se tiču", rekao je Vigand.
Jurova je takođe pozvala radnu grupu "Član 29", savetodavno telo koje čine predstavnici državnih institucija za zaštitu podataka iz svih članica EU, da otvore istragu, što pokazuje veliku zabrinutost Evropske komisije. EK inače nema ovlašćenja da kazni kompanije koje krše zakone EU o zaštiti podataka.
Agencije koje se bave zaštitom podataka mogu da koordinišu svoje istrage mogućeg kršenja zakona EU i mogu odvojeno da kazne kompanije ako se potvrdi da su prekršili zakon.
Nacionalne institucije će dobiti veća ovlašćenja stupanjem na snagu novog, oštrijeg zakona EU o zaštiti podataka u maju. Novi propis će im omogućiti da sprovode istrage na teritoriji cele EU i da propisuju kazne do 20 miliona evra, ili 4% globalnog prometa kompanije.
Izvor: EurActiv.rs
