Arhiva vesti

Glavni zaključci izveštaja za Srbiju za 2018.

Politički kriterijumi

Predsednički izbori u Srbiji su održani u aprilu 2017. Međunarodni posmatrači su zabeležili da su glasači imali istinski izbor kandidata, ali da uslovi učešća nisu bili jednaki za sve na šta je uticalo nekoliko faktora. Preporuke posmatrača je neophodno primeniti u potpunosti, uključujući one vezane za transparentnost i integritet izbornog procesa tokom izborne kampanje.

Nakon što je Vučić izabran za predsednika Srbije i dao ostavku na mesto predsednika Vlade, nova Vlada, na čelu sa Anom Brnabić, stupila je na dužnost u junu 2017. Za predsednika Vlade je po prvi put izabrana žena. Parlament i dalje ne sprovodi delotvorni nadzor nad izvršnom vlašću. Transparentnost, inkluzivnost i kvalitet pri izradi zakona mora biti podignut na viši nivo, a međupartijski dijalog poboljšan. Učestalost usvajanja zakona po hitnoj proceduri se mora smanjiti. Aktivnosti koje ograničavaju sposobnost parlamenta da vrši delotvoran nadzor nad zakonodavstvom se moraju izbeći. Nezavisnim regulatornim telima se mora omogućiti neometano obavljanje dužnosti. Ustavne reforme su neophodne kako bi se standardi u određenim oblastima uskladili sa EU.

Srbija je umereno pripremljena za reformu državne uprave. Izvestan napredak je ostvaren u oblasti pružanja usluga kao i usvajanjem nekoliko novih zakona. Srbija mora da ostvari svoje reformske ciljeve, da profesionalizuje i depolitizuje administraciju, naročito kada su u pitanju pozicije višeg rukovodstva te da obezbedi sistematsku koordinaciju i nadzor nad programom upravljanja javnim finansijama za period 2016-2020. Od presudnog značaja će biti sposobnost Srbije da privuče i zadrži kvalifikovano osoblje u onim delovima administracije koji se bave pitanjima EU.

Srbija je ostvarila određeni nivo pripreme pravosudnog sistema. Ostvaren je izvesni napredak, prvenstveno u pogledu smanjenja broja starih izvršnih predmeta i utvrđivanja mera za harmonizaciju sudske prakse. Usvojena su poboljšana pravila za profesionalnu evaluaciju sudija i tužilaca. Obim političkog uticaja na sudstvo je i dalje predmet zabrinutosti. Novi nacrt ustavnih izmena u domenu pravosuđa je objavljen u januaru 2018. i stavljen je na javnu raspravu pre nego je poslat Venecijanskoj komisiji na mišljenje.

Srbija je ostvarila određeni nivo pripreme u borbi protiv korupcije. Ostvaren je izvesni napredak, prvenstveno u pogledu usvojenih izmena Krivičnog zakonika u odeljku koji se tiče privrednog kriminala, zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju korupcije, organizovanog kriminala i terorizma, kao i zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Međutim, postoji ozbiljno kašnjenje kada je u pitanju usvajanje novog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Korupcija je i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima i predstavlja ozbiljan problem. Operativni kapaciteti nadležnih institucija i dalje su neujednačeni. Pravosudni i organi za sprovođenje zakona moraju da dokažu da mogu da vode istragu, krivično gone i sude u svim predmetima korupcije na visokom nivou na nepristrasan i operativno nezavisan način.

Srbija je ostvarila određeni nivo pripreme u borbi protiv organizovanog kriminala. Izvesni napredak je ostvaren u oblastima poput upravljanja ljudskim resursima u Ministarstvu unutrašnjih poslova i policiji. Unapređen je operativni kapacitet Tužilaštva za organizovani kriminal i Tužilaštva za visokotehnološki kriminal. Nova strategija i akcioni plan za suzbijanje i borbu protiv trgovine ljudima su usvojeni, imenovan je nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima, a usvojen je i novi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Međutim, Srbija tek treba da ostvari održive rezultate po pitanju delotvornih finansijskih istraga, kao i istraga, krivičnih gonjenja i pravosnažnih presuda u predmetima koji se tiču pranja novca. Kada je u pitanju organizovani kriminal, broj presuda je i dalje mali. Srbija mora da se fokusira na sprovođenje akcionog plana koji je dogovoren sa Radnom grupom za finansijske mere u borbi protiv pranja novca (FATF).

Uspostavljen je pravni i institucionalni okvir za poštovanje osnovnih prava. Treba obezbediti njegovu konzistentnu primenu širom zemlje, uključujući u pogledu zaštite manjina. Iako je Srbija ostvarila određeni nivo pripreme, nije ostvaren napredak po pitanju slobode izražavanja, što je pitanje koje izaziva sve veću zabrinutost. Neophodno je ulaganje kontinuiranih napora za poboljšanje položaja osoba koje pripadaju grupama koje trpe najveću diskriminaciju (Romi, LGBTI osobe, osobe sa invaliditetom, osobe sa HIV/AIDS-om i druge socijalno ugrožene grupe). Treba usvojiti zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Srbija je generalno posvećena očuvanju bilateralnih odnosa sa drugim zemljama proširenja i susednim državama članicama EU i aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji.

Srbija je nastavila da rešava posledice migracijske i izbegličke krize. Srbija trenutno sa EU pregovara sporazum o statusu Evropske granične i obalske straže u Srbiji.

Srbija je usvojila novi zakon o azilu i privremenoj zaštiti, zakon o strancima i zakon graničnoj kontroli. Treba usvojiti strategiju i akcioni plan za suzbijanje neregularnih migracija za period 2017-2020. Srbija u ovom kontekstu treba da usvoji i sveobuhvatni mehanizam za povratak neregularnih migranata, u skladu sa zahtevima EU, kao i da postepeno usaglasi svoju viznu politiku sa EU. Treba obezbediti i bolju koordinaciju između različitih državnih organa koji su uključeni u upravljanje migracijama. Saradnja sa susednim zemljama i državama članicama, naročito na tehničkom nivou, nastavljena je, a uloženi su i značajni napori za pružanje humanitarne pomoći, pre svega uz podršku EU. Srbija treba da osnaži kapacitete za rešavanje posebnih potreba za prijem maloletnih lica bez pratnje odraslih.

Ekonomski kriterijumi

Srbija je umereno pripremljena za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije. Dobar napredak je ostvaren u rešavanju određenih političkih nedostataka, konkretno u pogledu budžetskog deficita. Osnove rasta su zdrave, a makroekonomska stabilnost je očuvana. Inflacija je pod kontrolom, a monetarna politika podupire rast. Uslovi na tržištu rada su dodatno poboljšani. Međutim, vladin dug je i dalje visok, a budžetski okvir i upravljanje njime treba osnažiti. Važne strukturne reforme državne uprave, poreskih organa i preduzeća u državnom vlasništvu nisu dovršene. Neformalna zaposlenost, nezaposlenost i ekonomska neaktivnost su i dalje veoma visoki, naročito među ženama i mladima. Privatni sektor je nedovoljno razvijen, a njegov razvoj je ograničen nedostacima vladavine prava i fer konkurencije.

Srbija je umereno pripremljena u pogledu sposobnosti da se nosi sa konkurentskim pritiskom i tržišnim silama u Uniji. Određeni napredak je ostvaren u pogledu povećanja konkurentnosti. Međutim, nivo investicione aktivnosti je i dalje ispod potreba privrede. Uprkos izvesnim poboljšanjima, preduzeća su suočena sa nizom izazova, uključujući nepredvidivo poslovno okruženje, visoke parafiskalne namete kao i otežan i skup pristup finansiranju.

Zakonodavstvo EU

Kada je reč o sposobnosti da preuzme obaveze članstva, Srbija nastavlja da usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU u svim oblastima. Adekvatni finansijski i ljudski resursi i zdravi strateški okviri će imati presudan značaj za očuvanje reformskog tempa. Srbija je ostvarila dobar nivo pripreme u oblastima poput prava privrednih društava, intelektualne svojine, nauke i istraživanja, obrazovanja i kulture te carine. Srbija je poboljšala veze između planiranja investicija i izvršenja budžeta, ali tek treba da razvije jedinstveni mehanizam za određivanje investicionih prioriteta bez obzira na izvor finansiranja u skladu sa programom upravljanja javnim finansijama. U oblastima kao što su javne nabavke, statistika, monetarna politika i finansijska kontrola, Srbija je umereno pripremljena. Srbija u periodu do pristupanja treba da postepeno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Srbija treba da se kao prioritetnim pitanjem pozabavi rešavanjem pitanja nepoštovanja SSP-a, konkretno u pogledu ograničenja na kretanja kapitala, regulacije državne pomoći, fiskalne diskriminacije na uvoz žestokih alkoholnih pica i ograničenja na izvoz otpada.

Kompletan izveštaj možete pronaći ovde 

 

Izvor: Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji