Pozitivnu sliku o EU ima 39% građana Srbije

14. Jun 2018.
Pozitivnu sliku o EU ima 39% građana Srbije

Većina Evropljana smatra da je ekonomska situacija u EU dobra i optimistično gleda na budućnost, pokazuje najnovije istraživanje Eurobarometar koje je objavljeno 14. juna. Poverenje u Uniju je u porastu, a podrška Ekonomskoj i monetarnoj uniji je na najvišem nivou. Građane EU navjiše brinu migracija i terorizam, a smatraju da su najviše koristi imali od smanjenih pograničnih kontrola i jeftinijih poziva u romingu. Istovremeno su najveći problem građana Srbije finansijska situacija njihovog domaćinstva, inflacija, uslovi života i nezaposlenost.

Tri četvrtine građana Srbije ima negativno mišljenje o nacionalnoj ekonomiji, četiri procentna poena manje nego u prethodnom istraživanju jeseni 2017, a pozitivno mišljenje ima 24%, za četiri procentna poena više, pokazao je novi Eurobarometar. U tom istaživanju je učestvovalo 33.130 ljudi iz članica EU i zemalja kandidata.

Više od polovine građana Srbije (57%) smatra da je finansijska situacija njihovog domaćinstva loša, a 38% da je dobra.

Prema rezultatima istraživanja, 29% stanovnika veruje da će se ekonomska situacija poboljšati tokom naredne godine, isto kao i u prethodnom istraživanju, 26%, jedan procentni poen manje, smatra da će se pogoršati, a najviše je onih (42%) koji ne misle da će se stanje promeniti.

Takodje je najviše onih koji ne misle da će se promeniti ekonomska situacija u Evropi (34%), dok je 29% optimistično, a 18% pesimstično.

U pogledu stepena zaposlenosti u Srbiji, malo je više onih koji veruju da će se situacija poboljšati (31 u odnosu na 28%), dok 36% ispitanika smatra da neće biti većih promena.

Najveći izazovi s kojima se Srbija suočava su nezaposlenost (43%), ekonomska situacija (38%), inflacija i rast troškova života (22%), kriminal (21%) i zdravstveno socijalno osiguranje i javni dug (13%).

Najveći problemi s kojima se lično suočavaju su finansijska situacija njihovog domaćinstva, inflacija, uslovi života i nezaposlenost.

Rezultati Eurobarometra pokazuju da građani Srbije nemaju veliko poverenje u nacionalne institucije ni EU.

Vlada Srbije uživa poverenje 44% građana, a parlament 33%, dok je nepoverenje prema tim institucijama iskazalo 49%, odnosno 60% ispitanika. Poverenje u EU ima 36% Srba, za jedan procentni poen manje, a 48% nema poverenja.

Pozitivnu sliku o EU ima 39% građana Srbije, za dva procentna poena manje nego jeseni 2017, negativnu 22%, a neutralnu 37%, isto kao i u članicama EU. Najbolje mišljenje o EU imaju mladi od 15 do 24 godine, posebno studenti.

Na pitanje šta EU znači za njih lično, najviše ispitanika u Srbiji (38%), ali i u članicama EU (52%), odgovorilo je sloboda putovanja, studiranja i rada bilo gde u Uniji, zatim ekonomski prosperitet (31%), gubitak kulturnog identiteta (23%) i mir (20%).

Optimizam

 Evropska komisija je saopštila da, prema istraživanju, sve više građana EU veruje da imaju koristi od glavnih politika EU, a da dve trećine Evropljana zagovara snažnu EU u oblasti trgovine.

Više Evropljana ima pozitivnu sliku o Uniji, a procenat onih koji veruje da se njihov glas čuje najveći je od 2004.

Jedan od glavnih zaključaka istraživanja, sprovedenog od 17. do 28. marta, jesu rast optimizma u pogledu ekonomije i snažna podrška evru.

Polovina Evropljana, dva procentna poena više nego u prethodnom istraživanju u jesen 2017, ima pozitivno mišljenje o stanju evropske ekonomije, a negativan stav ima 37% građana, što je za dva procentna poena manje nego godinu dana ranije. To je nabolji rezultat od 2007. godine.

U 25 članica većina stanovnika smatra da je ekonomska situacija dobra, a broj onih sa pozitivnim mišljenjem povećan je u 21 zemlji.

Prvi put od proleća 2007. više je građana (49%) koji imaju pozitivno mišljenje o nacionalnoj ekonomiji nego onih koji imaju negativno mišljenje (47%).

Od jeseni 2017. pozitivno ekonomsko raspoloženje povećano je u 18 članica, najviše u Portugalu (za 10 procentnih poena, na 43%), Irskoj (za sedam, na 79%), Finskoj (za šest, na 77%) i u Litvaniji (za šeset, na 38%).

Razlike između zemalja članica su ogromne, od 93% građana Holandije i Luksemburga za pozitivnim mišljenjem o nacionalnoj ekonomiji, do samo 2% Grka koji misle da je ekomska situacija u njihovoj zemlji dobra.

Podrška Ekonomskoj i monetarnoj uniji i evru i dalje je na rekordno visokom nivou, sa tri četvrtine ispitanika (74%) u evrozoni koji podržavaju jedinstvenu valutu.

Poverenje

Poverenje u Evropsku uniju povećano je za jedan procentni poen, na 42% i na najvećem je nivou od jeseni 2010.

U 15 članica većina građana veruje u EU, a najveće poverenje je u Litvaniji (66%), Portugalu i Danskoj (57%) i Luksemburgu i Bugarskoj (56%). 

Od prethodnog Eurobarometra, poverenje u EU povećano je u 19 zemalja, najviše u Portugalu i Sloveniji.

U šest zemalja, najviše u Belgiji, Mađarskoj i Slovačkoj, poverenje u evropske institucije je opalo.

Pozitivnu sliku o EU ima 40% Evropaljana, negativnu 21%, a neutralnu 37%. Najpozitivnije o Uniji misle Irci (64%), Bugari i Portugalci (56%) i Luksemburžani (54%).

Poverenje u EU i delje je veće nego poverenje u nacionalne vlade ili parlamente (34%).

Budućnost

Većina Evropljana, 58%, je optimistična u pogledu budućnosti, za jedan procentni poen više nego u prethodnom istaživanju. Jedino u Grčkoj i Velikoj Britaniji više je onih koji su pesimistični.

Optimizam je najveći u Irskoj (84%), Portugalu i Luksemburgu (71%) i Malti, Litvaniji i Danskoj (70%).

Kao najpozitivnije rezultate EU 58% građana smatra slobodu kretanja ljudi, dobara i usluga unutar EU, a 54% mir među članicama EU.

Prvi put od 2010. većina građana svih zemalja članica se osećaju kao Evropljani, 70% na nivou cele EU.

Izazovi

Pitanje migracije je najveći izazov s kojim se EU trenutno suočava, smatra 38% ispitanika, dok je terorizam na drugom mestu (29%, za devet procentnih poena manje).

Zatim slede ekonomska situacija, koja najviše zabrinjava 18% građana, javne finansije u zemlji (17%) i nezaposlenost (14%).

Na nacionalnom nivou građane najviše brine nezaposlenost (25%), zdravstveno i socijalno osiguranje (23%) i imigracija (21%).

Koristi

U poređenju sa istraživanjem proleća 2014. više građana oseća da ima koristi od glavnih inicijativa Unije, kao što su manje ili nepostojanje graničnih kontrola, jeftiniji pozivi mobilnim telefonom u drugoj članici, veća potrošačka prava pri kupovini ili korišćenju usluga u drugoj zemlji EU, ili unapređenje prava avio-putnika.

Ispitivanje je pokazalo i da Evropska komisija uživa veliku podršku svojim prioritetima. Za slobodu kretanja zalaže se 82% ispitanika, a zajedničku odbrambenu i bezbednosnu politiku podržava 75% Evropljana.

Prvi put građanima je postavljeno pitanje o trgovinskoj politici EU, koju je podržalo 71% ispitanika.

U istaživanju je učestvovalo 33.130 ljudi u članicama EU i zemljama kandidatima.

 

Izvor:  EurActiv.rs