O čemu pregovaramo u poglavljima 13 i 33?

26. Jun 2018.
O čemu pregovaramo u poglavljima 13 i 33?

Srbija je u ponedeljak 25. juna na Osmoj međuvladinoj konferenciji, koja je ovog puta održana u Luksemburgu otvorila još dva pregovaračka poglavlja – 13 koje se odnosi na ribarstvo i 33 koje obuhvata pitanja koja se tiču budžetskih i finansijskih odredaba.

Poglavlje 13 odnosi se na zajedničku politiku ribarstva Evropske unije i ono obuhvata pitanja koja se tiču pre svega korišćenja i upravljanja ribljim bogatstvom, zatim pitanjima uređenja tržišta ribe i ribljih proizvoda, politiku nadzora i kontrole, kao i međunarodnu saradnju u ribarstvu. Cilj politike EU u ovoj oblasti je da se na evropskom nivou osigura dugoročno održivo korišćenje živih bogatstava mora, ali i da se u obzir uzme rastuća potreba tržišta za zdravim prizvodima iz mora.

Zajednička politika u oblasti ribarstva uspostavlja pravila za očuvanje živih vodenih resursa, određuje ograničenja ekološkog uticaja ribarstva, kao i uslove za pristup vodama i resursima. Pored ovoga, ona obuhvata i specifična pravila za kontrolu ribarskih aktivnosti. Politika ribarstva EU zasnovana je na utemeljenim naučnim savetima i obezbeđuje okvir za prikupljanje, upravljanje i korišćenje podataka iz oblasti ribarstva.

Evropska unija u oblasti  ribarstva ima isključivu nadležnost u oblasti očuvanja morskih biloških resursa, te je s toga članica određenog broja međunarodnih sporazuma i organizacija koje uređuju oblast ribarstva. 

Usklađivanjem zakonodavstva u ovoj oblasti sa zakonodavstvom Evropske unije Srbija će lakše uspostaviti kontrolu nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova, a dobiće i podsticaje za unapređenje i očuvanje ribnjaka.

Kako se sve više ljudi u Srbiji bavi proizvodnjom ribe, važno je da usvojimo standarde koji se odnose na ovu oblast i time omogućimo ljudima koji već poštuju standarde u uzgoju ribe da budu konkurentniji za izvoz na evropsko tržište i tržište regiona. Takođe, reforme u ribarstvu osiguraće bolji kvalitet ribe na srpskom tržištu.

Pored ovoga, jedan od pet strukturnih fondova EU – Evropski fond za pomorstvo i ribarstvo namenjen je upravo osiguravanju sredstava ribarskoj industriji i priobalnim zajednicama sa ciljem njihovog prilagođavanja promenjenim uslova na tržištu ribe i ribljih proizvoda ali i postizanju ekonomske i ekološke održivosti u ovom sektoru.

Poglavlje 33 – finansijske i budžetske odredbe obuhvata pravila o finansijskim sredstvima koja su neophodna za finansiranje budžeta Evropske unije. Svaka država članica Evropske unije ima pravo na korištenje sredstava iz budžeta Unije, ali i obavezu da uplaćuje u budžet. Budžetska sredstva Evropske unije prikupljaju se iz tri osnovne vrste prihoda: tradicionalnih vlastitih sredstava (prihodi od carina, uključujući carine na poljoprivredne proizvode i akciza na šećer), vlastitih sredstava po osnovi poreza na dodatnu vrednost (PDV) i vlastitih sredstava iz uplata država članica na temelju bruto nacionalnog dohotka (BND).

Srbija je u obavezi da obezbedi administrativni kapacitet da adekvatno koordiniše i obezbedi tačan budžet, prikupljanje, isplatu i kontrolu sopstvenih sredstava. Pravne tekovine EU u ovoj oblasti su direktno obavezujuće, što znači da nije potrebno prenositi ih u nacionalno zakonodavstvo.

Od prvog dana članstva Srbija će uplaćivati potrebne doprinose u zajednički budžet Evropske unije, čime će steći mogućnost da koristi određeni iznos rashoda budžeta Unije iz Kohezionog fonda i strukturnih fondova. Tradicionalno najveći deo budžeta namenjen je Zajedničkoj poljoprivrednoj politici, dok se veliki deo sredstava izdvaja i za razvoj regiona, tj smanjenje razlika između razvijenijih i manje razvijenih područja u EU.

Otvaranjem dva nova poglavlja, Srbija je u procesu pregovora o pristupanju sa EU otvorila 14, od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja od čega su dva i privremeno zatvorena.