Pušten u saobraćaj prvi putnički voz na vodonik

20. Sep 2018.
Pušten u saobraćaj prvi putnički voz na vodonik

U Nemačkoj je pušten u saobraćaj prvi putnički voz na svetu koji pokreće isključivo vodonik, što se smatra važnim korakom u oblasti primene tog zelenog goriva. Interesovanje za pogon na vodonik pokazalo je više desetina korisnika širom Evrope, a ministri energetike Evropske unije su na sastanku u Austriji pozvali na veću upotrebu tog goriva u transportu i energetici.

Putnici će ubuduće u nemačkoj pokrajini Donja Saksonija moći da koriste voz koji pokreću isključivo vodonične ćelije. Kompoziciju Koradia Ilint trejn (Coradia Ilint Train) toj saveznoj državi na severo-istoku Nemačke isporučio je francuski proizvođač Alstom.

Gorivne ćelje voza, koje pretvaraju vodonik i kiseonik u energiju, mogu da pokreću lokomotivu do brzine od 140 kilometara na čas. Iako sam pogon na vodonik ne emituje nikakve štetne gasove, prilikom proizvodnje vodonika može da bude izvesne emisije gasova.

Voz, čija je matična stanica u gradu Bremerverdeu, samo je prvi od 14 koji treba da budu isporučeni. Alstom je krajem 2017. godine potpisao ugovor koji predviđa isporuku vozova, i obavezu trideset godina održavanja i isporuke goriva.

"Ovo je revolucija za Alstom i budućnost mobilnosti", rekao je rukovodilac francuske kompanije Anri Pupar-Lafarž (Henri Poupart-Lafarge), dodajući da je to i "primer uspešne prekogranične saradnje".

Puštanje voza u saobraćaj 16. septembra pozdravila je i industrijska grupacija Hidrogen Jurop (Hydrogen Europa) koja je saopštila da je u Nemačkoj i širom Evrope već potpisano gotovo 50 pisama o namerama.

Vodonik se 17. i 18. septembra našao i na dnevnom redu neformalnog sastanka ministara energetike EU u Lincu. Oni su usvojili Hidrogensku inicijativu u kojoj se zalažu za intenzivniju upotrebu, kako su naveli, "velikh potencijala održive vodonične tehnologije, u cilju dekarbonizacije brojnih sektora, energetskog sistema i stvaranja dugoročne energetske bezbednosti EU".

Vodonik kao izvor energije, što je noviji aspekt od njegove upotrebe u industriji, ima svoje mesto u budućoj privredi koja emituje manje ugljen-dioksida, kako u zgradama tako i u transportu, ali je ta tehnologija još uvek u povoju.

U inicijativi koju je, iako nije obavezujuća već potpisalo 25 zemalja članica EU, upućen je poziv vladama da pojačaju istraživanja, posebno u oblasti skladištenja vodonika, što je jedan od glavnih problema u korišćenju tog energenta.

Evropski komesar za energetiku Migel Arias Kanete pozdravio je inicijativu, ocenivši da će ona dodatno osnažiti inovativni talas širom Evrope i da "zeleni vodonik nudi značajan potencijal za oslobađanje evropske privrede od ugljen-dioksida".

Međunarodna asocijacija proizvođača nafte i gasa (IOGP) poručila je, međutim, da tekst inicijative poklanja "nedovoljno pažnje" potencijalima vodonika proizvedenog iz prirodnog gasa i geološkom skladištenju ugljen-dioksida (CCS).

Pozdravljajući inicijativu, IOGP je izrazio nadu da će ona ipak biti izbalansirana kako bi bolje razmotrila potencijale vodonika da privredu oslobodi ugljen-dioksida.

Obnovljivi vodonik se elektrolizom dobija iz vode uz pomoć električne energije. Gas koji nastane može lakše da se skladišti i koristi u izvesnoj meri u postojećoj infrastrukturi i novim tehnologijama za vozila.

Nemačka je jedan od pionira u tehnologiji Pauer to gas (Power to Gas P2G) u kojoj se iz vode dobijaju vodonik i kiseonik, a za elektrolizu obično koristi neupotrebljeni višak energije iz obnovljivih izvora, poput solarnih i vetroelektrana.

 

Izvor: EurActiv.rs