Arhiva vesti

EP razmotrio novi spoljnopolitički finansijski instrument EU

Evropski parlament zaključio je da budžetska sredstva namenjena spoljnim aktivnostima EU treba da budu uložena u razvoj, realizaciju klimatskih i ekoloških ciljeva i da promovišu demokratiju, vladavinu prava i ljudska prava. Poslanici EP takav su stav usvojili razmatrajući novi sveobuhvatni finansijski instrument koji bi, kada dobije zeleno svetlo, trebalo da postane glavno oruđe saradnje sa zemljama koje nisu članice Evropske unije.

Predloženi Instrument susedske razvojne i međunarodne saradnje (NDICI), kada ga jednom usvoje Parlament i Savet EU, poslužiće za distribuciju velikog dela predloženog budžeta za spojne poslove Unije,  koji bi u periodu od 2021. do 2027. godine trebalo da izosi 93,154 milijarde evra. To je gotovo 4 milijarde više od prvobitnog predloga Evropske komisije.

NDICI će u jedan sveouhvatni instrument objediniti većinu postojećih instrumenata za finansiranje spoljnog delovanja EU.

U predlogu Evropske komisije za osnivanje NDICI, iz juna 2018. godine, navedeno je da će on zameniti spoljnopolitičke finansijske instrumente EU uvedene 2014. godine, čije važenje ističe 2020. godine.

To su Instrument razvojne saradnje, Evropski susedski instrument, Evropski partnerski instrument, Instrument za globalnu demokratiju i ljudska prava, i Instrument doprinosa stabilnosti i miru, koji su finansirani iz budžeta, i Evropski razvojni fond, koji nije bio budžetska stavka.

Kada počne da funkcioniše NDICI će biti glavno oruđe saradnje EU sa zemljama nečlanicama, u susedstvu i šire, i glavno sredstvo realizacije međunardnih obaveza koje proističu iz dogovorenih ciljeva održivog razvoja do 2030. godine i Pariskog sporazuma o klimi.

Evropski poslanici su predložili da 45% sredstava iz NDICI bude iskorišćeno za klimatske i ekološke ciljeve, saopštio je Evropski parlament.

U sastavu NDICI biće i Evropski fond za održivi razvoj plus, kao okvir za spoljne investicije sa ciljem da se za oblast održivog razvoja prikupe dodatna sredstva iz privatnog sektora.

Poslanici EP ocenili su da je promocija demokratije, mira i bezbednosti, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava centralni cilj spoljnog delovanja EU, i da bi zemlje koje zabeleže nazadovanje u tim oblastima trebalo da se suoče sa punom ili delomičnom suspenzijom evropske finansijske pomoći.

Pored toga, parlament je predložio i da iznos sredstava namenjenih globalnim aktivnostima vezanim za ljudska prava i demokratiju bude povećana najmanje 2 milijarde evra.

Imajući u vidu da organizacije civilnog društva širom sveta imaju sve manje prostora, poslanici EP predložili su i da se iznos namenjen finansiranju civilnog društva poveća na najmanje 2,2 milijarde, i da dodatnih pola milijarde evra bude namenjena aktivnostima lokalnih samouprava.

Konačno, poslanici EP insistiraju i da najmanje 95% sredstava bude uloženo u aktivnosti EU koje u potpunosti ispunjavaju kriterijume Zvanične razvojne pomoći, što je globalni indikator OECD za međunarodnu pomoć, za razliku od prvobitno predložena 92%.

Iako svesni da je potrebna veća fleksibilnost u upravljanju spoljnopolitičkim oruđima EU, evropski poslanici žele da to ipak ipak bude podvrgnuto i većoj parlamentarnom kontroli i da se pooštri odgovornost za planiranje i vođenje finansija, saopštio je EP.

Da bi NDICI bio formiran, detalje treba da usaglase Evropski parlament i Savet EU, u pregovorima koji će početi kasnije ove godine.

 

Izvor: EurActiv.rs