Evropski lideri postigli kompromis: Ovo su kandidati za vodeće funkcije u EU

03. Jul 2019.
Evropski lideri postigli kompromis: Ovo su kandidati za vodeće funkcije u EU

BRISEL – Nakon što je prvi pokušaj pronalaženja zajedničkog predloga za novog predsednika Evropske komisije, Evropskog saveta i Evropske centralne banke, kao i Visokog predstavnika za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, propao 21. juna, lideri kontinenta su 2. jula nakon višednevnih pregovora izašli sa kandidatima koje će morati da potvrdi Evropski parlament.

Među njima se ne nalaze ni Manfred Veber ni Frans Timermans – neformalna procedura Spitzenkandidat-a neće biti ispoštovana. Predsednici država i vlada članica EU ipak su se pobrinuli da svaka od tri najjače evropske partije – demohrišćana, socijaldemokrata i liberala – ima bar po jednog predstavnika.

Predsednica Evropske komisije: Ursula fon der Lejen

Kandidat za naslednika Žana Kloda Junkera ipak dolazi iz nemačke  vladajućekoalcije CDU/CSU, samo što to nije Manfred Veber, već ministarka  odbrane Ursula fon der Lejen. Ukoliko je Evropski parlament izglasa, ona će postati  prva žena na toj funkciji, kao i prvi predsednik EK iz Nemačke još od 1967. godine.

Fon der Lejen je bila deo sve četiri vlade kancelarke Angele Merkel, prvo kao  ministarka za porodicu, zatim ministarka zdravlja a potom, od 2013. godine, za  odbranu. Njen mandat nije prošao bez kontroverzi, a u fokus je u nekoliko prilika  došla navodno nedovoljna potrošnja koju Nemačka izdvaja za vojsku.

Otac Fon der Lejen je radio za institucije Evropske ekonomske zajednice, preteče  EU, tako da je deo svog detinjstva provela u Briselu. Majka je sedmoro dece.

Kako prenosi Euractiv, Fon der Lejen je podržao predsednik Francuske Emanuel  Makron kao kompromisno rešenje. Ostaje da je kao takvu prihvati i Evropski  parlament.

Predsednik Evropskog saveta: Šarl Mišel

Premijer Belgije jedini je među kandidatima koga neće morati da potvrdi Evropski  parlament, s obzirom na činjenicu da ovog funkcionera predsednici država i vlada  EU biraju između sebe. Mandat predsednika Evropskog saveta traje dve i po  godine  i može se jednom obnoviti. Do decembra 2019. ovu funkciju će i dalje vršiti  Donald Tusk.

Mišel je premijer Belgije od 2014. godine, a od 2018. je u tehničkom mandatu. Nova  vlada je u procesu formiranja nakon izbora 26. maja ove godine, kada je Mišelov  liberalni frankofoni Reformistički pokret osvojio 7,5% glasova.

On će biti drugi bivši belgijski premijer na ovoj poziciji, nakon Hermana van  Rompuja, koji je na mestu predsednika Evropskog saveta bio od uspostavljanja ove  funkcije 2009. do 2014. Šarl Mišel je, u vreme stupanja na dužnost, bio najmlađi  premijer Belgije od 1845, a po zanimanju je pravnik.

Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku: Đuzep Borelj

Španski socijalista Borelj biće prvi muškarac na ovoj poziciji, nakon Ketrin Ešton i  Federike Mogerini. Ministar spoljnih poslova Španije iza sebe ima zavidno iskustvo  u politici i na nacionalnom i na evropskom nivou – od 2004. do 2007. bio je  predsednik Evropskog parlamenta.

Po obrazovanju ekonomista, sedamdesetdvogodišnji Borelj je postao šef španske  diplomatije prošle godine, nakon što je premijer postao socijalista Pedro Sančez.  On  će, takođe, biti prvi Visoki predstavnik koji dolazi iz članice EU koja ne  priznanje  nezavisnost Kosova – to formalno ne bi trebalo da predstavlja razliku u  odnosu na dosadšnje delovanje Ešton i Mogerini, jer ova funkcija ne predstavlja  nacionalnu vladu, već stavove Brisela.

Predsednica Evropske centralne banke: Kristin Lagard

Verovatno javnosti najpoznatija od svih kandidata, Lagard je od 2011. vodila  Međunarodni monetarni fond. Tokom prethodnih osam godina, ova institucija je  usled svetske ekonomske krize i krize evra bila u žiži pažnje, a sa njom i Lagard.

Članica francuskih Republikanaca, ranije je obavljala funkciju minstarke finansija,  privrede i industrije u francuskoj vladi, a bila je umešana u kontroverze oko optužbi  za korupciju bivšeg predsednika Nikole Sarkozija.

Spekulisalo se da će, nakon Holandije, Francuske i, trenunto, Italije, Nemačka doći  na red da postavi svog čoveka na čelo Evropske centralne banke, koja se i nalazi u  Frankfurtu. Ipak, novi osmogodišnji mandati ponovo će dobiti državaljanin  Francuske.

Izvor: European Western Balkans