Uprkos glasinama da će Dubravka Šuica iz Hrvatske ili Janez Lenarčič iz Slovenije biti nominovani za portfelj susedstva i proširenja u novoj Evropskoj komisiji, na kraju je nominacija otišla u ruke Lasla Tročanjija, koji je obavljao funkciju ministra pravde u vladi Viktora Orbana između 2014 i 2018. godine.
Tročanji, koji je postao poslanik u Evropskom parlamentu u maju 2019, bio je ministar pravde tokom veoma kontroverzne reforme sudstva koja je kritikovana zbog ograničavanja ovlašćenja pravosuđa, kao i usvajanja zakona koji su zabranili nevladinim organizacijama da pomažu izbeglicama i ograničili akademske slobode, što je dovelo do odluke Centralnoevropskog univerziteta da napusti Budimpeštu, prenosi Gardijan.
Zbog ovoga su neki poslanici u EP izrazili zabrinutost za njegovu sposobnost da bude komesar za bilo koji portfelj, i on, kako se čini, neće imati lak zadatak tokom obaveznih saslušanja pred relevantnim odborima Evropskog parlamenta.
„Iskreno, kada se uzmu u obzir rezultati rada ove vlade i ovog ministra, vrlo je hipotetički govoriti da će uopšte proći osnovni test“, izjavila je za Gardijan evropska poslanica iz Holandije Sofi in ‘t Veld.
Evropski parlament mora da izglasa Evropsku komisiju u celini pre nego što njen mandat zvanično počne 1. novembra, ali In ‘t Veld ne veruje da je put ka izboru Tročanjija pravolinijski.
„Očekujem da će se on suočiti sa mnogo prepreka u Parlamentu“, izjavila je.
Neki su čak pretpostavili da je unapred isplanirano da Tročanjijeva kandidatura bude neuspešna.
„Moje viđenje Lasla Tročanjija: Orban je predložio svog ministra pravde kao šamar EU znajući da neće proći glasanje u EP. Pravo pitanje je ko je rezervni kandidat?“, napisao je na tviteru Srđan Cvijić, viši politički analitičar Instituta Otvorenog društva za evropsku politiku u Briselu i član Savetodavne grupe za Balkan u Evropi (BiEPAG-a).
Kakva je ovo poruka Zapadnom Balkanu?
U svom pismu Tročanjiju, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen napisala je da će biti zadužen za održavanje kredibilne evropske perspektive za Zapadni Balkan, uključujući ubrzavanje strukturnih i institucionalnih reformi, sa jakim naglaskom na vladavinu prava, ekonomski razvoj i reformu javne uprave.
„Takođe bi trebalo da podržavate sve napore u borbi protiv korupcije širom regiona, kao i sve napore ka uspostavljanju dobrih odnosa u regionu i rešavanje bilateralnih sporova“, napisala je Fon der Lajen.
Iako se od evropskih komesara očekuje da rade u interesu EU a ne svoje nacionalne vlade, neki veruju da, zbog njegove prošlosti, Tročanjijeva nominacija nije dobrodošla vest za Zapadni Balkan.
„Kao što sam se plašio, Laslo Tročanji će biti zadužen za proširenje. Kao dodatak urušavanju vladavine prava u Orbanovoj Mađarskoj, on ne bi trebalo da bude u Komisiji, niti zadužen za proširenje, nedostaje mu kredibilitet kod skeptika u EU i za agendu vladavine prava na Zapadnom Balkanu“, tvitovao je Florijan Biber, profesor na Univerzitetu u Gracu i koordinator BiEPAG-a.
Mađarska je postala poznata po podršci ubrzavanju puta Zapadnog Balkana, a posebno Srbije, prema EU, ignorišući izveštaje o urušavanju vladavine prava i demokratije u regionu.
Ova država je takođe ispala iz kategorije „slobodnih zemalja“ na ideksu o slobodi u svetu koji sastavlja Fridom Haus. Evropski parlament prošle godine je glasao da pokrene sankcije prema Mađarskoj zbog kršenja ključnih vrednosti EU – vladavine prava, nezavisnosti sudstva i slobode izražavanja.
Pre nego što je postao evropski poslanik 2019, Tročanji nije držao nijednu evropsku funkciju. Međutim, bio je ambasodor svoje države u Francuskoj i Belgiji, kao i član Ustavnog suda, kao i Venecijanske komisije Saveta Evrope od 2005. do 2013.
