Srbija 91. u svetu po indeksu percepcije korupcije, prvi put od 2006. u donjem delu globalne liste

Srbija je po indeksu percepcije korupcije na 91. mestu od 180 zemalja i teritorija sa indeksom 39, istim kao i godinu dana ranije, a prvi put od 2006. našla se u donjem delu te liste, pokazuje Globalni indeks percepcije korupcije 2019 koji je 23. januara objavila organizacija Transparensi internešenel (Transparency International).

Srbija na novoj listi deli 91. mesto sa Turskom, što je pad za četiri pozicije u odnosu na prethodno istraživanje.

Sa indeksom 39 Srbija zaostaje četiri poena za svetskim prosekom a 27 poena za prosekom zapadnih zemalja članica EU.

Komentarišući rezultate istraživanja, profesor Vladimir Goati ocenio je da nalazi ne ukazuju samo da je stepen korupcije u Srbiji visok, već i da je ta pojava endemskog karaktera.

"To govori o slabosti vladavine prava ali i o postojanju ozbiljnih smetnji ekonomskom razvoju", kazao je Goati na konferenciji za novinare u Beogradu.

On je ocenio da je jedan od ključnih instrumenata koji omogućava "hiperendemsku" korupciju, praksa imenovanja vršilaca dužnosti u javnom sektoru.

"Imenovanjem v.d. upravnika javne svojine na period od šest meseci, vladajuća stranka, ko god da je na vlasti, drži sve nosioce moći upravljanja na kratkoj uzici. Taj instrument je poguban i potrebno ga je što pre ukinuti iako vlast ne želi da se odrekne te prakse ad hok upravljanja", kazao je Goati.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić ocenio je da je percepcija korupcije u Srbiji visoka zato što je i korupcija velika.

"Percepcija korupcije se sporo menja čak i kad zemlje rade kako treba a mi ne radimo sve što je potrebno. Očigledno je da je percepcija korupcije u Srbiji velika jer se ne rešavaju ni slučajevi u kojima ima dovoljno dokaza za korupciju, jer tužilaštvo ne ispituje slučajeve za koje postoje saznanja o korupciji, jer nije potpuno obezbeđena vladavina prava", naveo je Nenadić.

Po njegovim rečima, posebno je problematično v.d. stanje u javnoj upravi i javnim preduzećima, iako je to protivno zakonskim odredbama iz 2011, odnosno 2013. godine.

"To se namerno ne rešava pa se onda dešava da MMF mora da podseća Srbiju da poštuje svoje zakone i ukine taj oblik političke kontrole unutar jednog dela javnog sektora", rekao je Nenadić.

Na globalnom nivou, najbolji rezultat imaju Novi Zeland i Danska koji dele prvo mesto sa indeksom 87 a sledi Finska sa 86 dok su na dnu liste Somalija, Južni Sudan i Sirija.

Od zemalja regiona, najbolje je plasirana Slovenija sa indeksom 60, sledi Hrvatska sa indeksom 47, Crna Gora sa indeksom 45 dok BiH ima indeks 36 a Severna Makedonije 35.

Nula na skali označava visok stepen korupcije a indeks 100 odsustvo korupcije.

EU  i  Zapadna Evropa

Od 20 najbolje plasiranih zemalja u ovogodišnjem indeksu, 14 su iz Zapadne Evrope i EU, pri čemu su devet članice EU.

EU i Zapadna Evropa ipak nisu imune na korupciju, iako su region sa najboljim performansama sa prosečnim indeksom 66, navodi se u izveštaju.

Najbolje plasirana je Danska sa 87 poena a slede Finska (86), Švedska (85) i Švajcarska (85). U regionu sa najslabije Bugarska (43 poena), Rumunija (44) i Mađarska (44).

Najveći napredak od 2012. ostvarila je Grčka, za 12 poena, na 48 , a sledi Italija sa 11 poena, na 53. U obe zemlje zabeležena su konkretna unapređenja, uključujući napredak u Italiji sa donošenjem zakona o korupciji i kreiranje antikorupcijskih agencija u obe zemlje.

Među postkomunističkim članicama EU borba protiv korupcije međutimm nije baš efikasna. Neke zemlje, uključujući Mađarsku, Poljsku i Rumuniju, preduzele su korake kojima se potkopava nezavisnost sudstva tako što mu se slabe mogućnosti u borbi protiv visoke korupcije.

U regionu su, kako se navodi, raspostranjeni sukob interesa, zloupotrebe javnih resursa u svrhu izbora, nedovoljna transparentnost finansiranja političkih partija i kampanja, kao i nedovoljna nezavisnost medija, i ta pitanja treba da budu prioritet i za nacionalne vlade, i za EU.

Izvor: EURACTIV.rs