Srbija pala za pet mesta po indeksu demokratije

Srbija je po najnovijem Indeksu demokratije za 2019. britanskog nedeljnika Ekonomist pala za pet pozicija, na 66. mesto globalne liste, ali je ostala u kategoriji manjkavih demokratija.

Zemlje su podeljene u četiri kategorije: pune demokratije, manjkave demokratije, hibridni režimi i autoritarni režimi a ocenjuju se od 0 - autoritarni režimi, do 10 - potpuna demokratija.

Severna Makedoniija se popela za jedno mesto, na 77. ali je sa 5,97 poena ostala u grupi hibridnih režima, gde su države sa ocenama od 4 do 6. U istoj kategoriji od balkanskih zemalja su i Crna Gora, koja je na 84. mestu sa 5,65 poena, BiH koja je 102. sa 4,86 poena i Albanija koja je sa 5,89 poena na 79. mestu.

Jednu kategoriju iznad, u grupi nepotpunih ili manjkavih demokratija, svrstane su Hrvatska sa 6,57 poena na 59. mestu, što je poboljšanje za jedno mesto, Srbija sa 6,41 poen na 66. mestu, što je nazadovanje za čak pet pozicija, i Slovenija koja je ostala na 36. poziciji sa 7,5 poena.

Bugarska je sa 7,03 poena na 47. mestu Indeksa demokratije za 2019. godinu, a u kategoriji manjkave demokratije je i Grčka koja je ostala na 39. mestu.

Na vrhu liste ponovo je Norveška sa 9,87 poena, a na dnu ponovo Severna Koreja sa 1,08 poena, pokazao je novi izveštaj Ekonomist intelidžens junita (EIU), dela Grupe Ekonomist koji se bavi istraživanjima i analizama.

Indeksom demokratije je 167 država ocenjeno po 60 pokazatelja u pet kategorija: učešće u politici (političko participiranje), izborni proces i pluralizam, funkcionisanje vlasti, demokratska politička kultura i građanske slobode.

Srbija je u novom izveštaju EUI za izborni proces i pluralizam dobila 8,25 poena, za funkcionisanje vlasti 5,36 , za političko participiranje 6,11 , za političku kulturu 5 a za građanske slobode 7,35.

Isti rezultat kao u novom izveštaju Srbija je imala i 2018. i 2017. godine dok je 2016. zabeležila 6,57 poena.

Inače, prema novom izveštaju, 76 od 167 zemalja ili 45,5% smatra se demokratskim. Broj punih demokratija u svetu povećan je u 2019. na 22 sa 20 u 2018. jer su se toj kategoriji priključili Čile, Francuska i Portugalija - koje sve beleže više od 8 poena, dok je Malta pala u grupu manjkavih demokratija.

Broj manjkavih demokratija na globalnom nivou je smanjen za jedan, na 54, a od preostale 91 zemlje u indeksu 54 su autoritarni režimi prema 52 u 2018, a 37 su klasifikovane kao hibridni režimi prema 39 u 2018.

U regionu Istočne Evrope, gde spada i Srbija, u 2019. nije bilo pomeranja naviše, što znači da još uvek nijedna zemlja nije u grupi punih demokratija. Tu je međutim 12 manjkavih demokratija i to 11 članica EU i Srbija, kao i devet hibridnih režima (ostali sa Zapadnog Balkana, Ukrajina, Moldavija, Jermenija, Gruzija i Kirgizija). Ostale zemlje regiona su u kategoriji autoritarnih režima.

Izvor: EURACTIV.rs