Arhiva vesti

Štedljiva četvorka predvođena Bečom protiv plana Merkel i Makrona o fondu za obnovu EU

Austrija, Danska, Holandija i Švedska, zemlje koje čine takozvanu štedljivu četvorku, objavile su svoj ranije najavljivan nacrt budućeg fonda za obnovu EU. Planovi su skicirani u "non pejperu" koji je upućen u prestonice i u koji je uvid imao i Euraktiv Nemačka. Glavna tačka plana glasi - novac za pomoć mora biti i vraćen.

Plan "štedljive četvorke" usledio je kao odgovor na nemačko-francusku inicijativu za formiranje evropskog fonda za obnovu posle pandemije, koju su predstavili kancelarka Angela Merkel i predsednik Emanuel Makron. Fond bi trebalo da bude težak 500 milijardi evra, napunjem novcem sa finansijskog tržišta. Evropska komisija preuzela bi dugove u vidu dugoročnog bespovratnog zajma, a garanti bi bile članice EU.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc je svega nekoliko sati nakon objavljivanja francusko-nemačkog plana izrazio negodovanje putem Tvitera, i to u ime država "štedljive četvorke". Dan kasnije najavio je i zajednički protivpredlog četiri države, koji je sada već upućen članicama Unije.

Nemačka kancelarka i francuski predsednik naveli su u zajedničkoj izjavi da će u predloženom fondu nastojati da osiguraju da se sredstva iz budžeta EU koristite za pomoć sektorima i regionima koji su posebno pogođeni izbijanjem pandemije.

Makron je rekao da će se, prema tom predlogu, 27 zemalja EU zajedno zadužiti na finansijskim tržištima i iskoristiti 500 milijardi evra za osiguranje finansiranja najteže pogođenih ekonomskih sektora i regiona.

Dvoje lidera reklo je da će tražiti "hitan dogovor" o budžetu EU i predloženom fondu za oporavak, a Angela Merkel je naglasila da predloženi fond neće pomoći samo oporavak na kratak rok, nego će i "unaprediti otpornost, konvergenciju i konkurentnost evropskih ekonomija".

U svojoj osnovi, predlog "štedljive četvorke" donekle je sličan predlogu Merkel i Makrona. I te četiri zemlje žele da se stvori zajednički fond iz kojeg bi bio izdvajan novac za segmente privrede koji su posebno pogođeni krizom izazvanom korona virusom. Pri tom treba da bude ulagano u nauku, inovacije i zdravstvo, a predviđeno je i podsticanje zelene transformacije i digitalizacije.

Taj plan, međutim, za razliku od zamisli Berlina i Pariza, predviđa i vraćanje novca koji se dobija kao pomoć. Po načelu "Zajmovi za zajmove" (Loans for Loans) novac sa finansijskog tržišta treba da bude dalje raspodeljen u obliku kredita, koji treba da budu povoljni, ali ne i bespovratni. Naime, ono što "štedljiva četvorka" nipošto ne želi je kolektivizacija dugova.

Te zemlje smatraju da bi finansijski manje disciplinovane zemlje i ekonomski slabije države mogle da se okoriste od finansijske pomoći bogatijih zemalja.

One predlažu opsežne reforme i poštovanje postavljenog budžetskog okvira. Zalažu se i za sprečavanje malverzacija u trošenju novca i traže da u taj proces budu uključeni evropski tužioci i tela zadužena za borbu protiv korupcije.

Dodatna razlika u odnosu na nemačko-francusku inicijativu je i vremensko oročavanje fonda. Angela Merkel je predložila da fond bude aktivan tri godine, a "štedljiva četvorka" predlaže zavrtanje slavine već posle dve godine.

Italija je već oštro kritikovala protipredlog četiri članice EU. Ministar za evropska pitanja Enco Amedola je putem Tvitera plan Austrije, Danske, Holandije i Švedske nazvao "defanzivnim i neprimerenim".

Lopta je sada u dvorištu Evropske komisije. Od poslednjeg samita krajem aprila Komisija radi na konceptu obnove EU, koji zajedno sa predlogom višegodišnjeg budžeta Unije treba da predstavi u sredu, 27. maja.

Šefica Komisije Ursula fon der Lajen saopštila je da je plan nemačke kancelarke i francuskog predsednika u određenim aspektima preduhitrio Komisiju, ali da će ona nastojati da u svom planu "uzme u obzir stavove svih zemalja članica i Evropskog parlamenta".

Izvor: EurActiv.rs