New Year, new EU: Sporazumni razvod i veliko „prijateljstvo”

Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) je skoro pet godina u procesu izlaska iz Evropske unije – uglavnom uz velika neslaganja, podeljena mišljenja, nekad s nedostatkom podrške. I konačno, dočekali smo definitivni Bregzit.

Otkad se na referendumu, održanom leta 2016. godine, nešto više od polovine stanovništva UK izjasnilo o izlasku iz EU, promenila su se tri premijera/premijerke. Nakon četiri godine neuspešnih pregovora i odlaganja, proces izlaska UK iz EU kraju je priveo premijer Boris Džonson. Kraljevstvo je formalno prestalo da bude članica EU 31. januara 2020. godine, ali ne i tehnički – najveći deo obaveza ostao je isti kao i pre 31. januara, i taj je tranzicioni period trajao do 31. decembra 2020. Za to vreme, UK i EU je trebalo da reše sva preostala pitanja, naročito kada je reč o glavnoj tački sporenja – novom trgovinskom sporazumu.

Nasuprot očiglednom skepticizmu organa i zvaničnika EU tokom čitave 2020, ali i izazovima nastalih usled pandemije virusa korona, pred sam kraj prošle godine, naime 24. decembra 2020, postignut je Sporazum o trgovini i saradnji između EU i UK kojim su uređeni budući trgovinski odnosi. Ovaj Sporazum predupredio je no deal Brexit, odnosno izlazak UK iz EU bez dogovora o budućoj saradnji – ishod koji bi bio poguban za obe strane.

Odredbe ovog sporazuma, koji „ima cilj da poštuje želju britanskog naroda – izraženu na referendumu 2016. i izborima prošle godine – da Ujedinjeno Kraljevstvo preuzme kontrolu nad britanskim zakonima, granicama, novcem, trgovinom i ribarstvom, što menja prirodu odnosa sa Evropskom unijom naročito kada je u pitanju slobodna trgovina, ali i ostale vrste sada prijateljske saradnje”[1] stupile su na snagu 1. januara 2021. godine.

Granice i pasoši

Koje su najvažnije promene koje nastupaju za građane Ujedinjenog Kraljevstva?

1. Nema više slobodnog kretanja ljudi. Građani Ujedinjenog Kraljevstva od 1. januara ne mogu slobodno da rade, studiraju, započinju posao ili žive u EU. Za dugoročni boravak u EU biće im potrebne vize; počeće da se primenjuju granične kontrole; pasoši će morati da budu overavani pečatom, dok EU pasoši za kućne ljubimce Britanaca više nisu validni.
2. Nema slobodnog kretanja robe. Sva roba koja se iz Ujedinjenog Kraljevstva izvozi u EU podleže carinskim kontrolama i proverama. Sve pošiljke poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz UK moraju imati zdravstvene sertifikate i moraju proći sanitarne i fitosanitarne kontrole na graničnim prelazima država članica EU, što će preduzećima iz Ujedinjenog Kraljevstva oduzimati dodatno vreme i novac.
3. I nema slobodnog kretanja usluga. Na pružaoce usluga iz UK se više ne primenjuje načelo zemlje porekla. Oni moraju da se pridržavaju različitih pravila svake države članice ili, ukoliko žele da nastave da posluju kao dosad, da svoja sedišta presele u EU. Takođe, od 1. januara nema međusobnog priznavanja stručnih kvalifikacija, a pasoši za finansijske usluge britanskih kompanija za pružanje finansijskih usluga više nisu validni.

Glavne tačke Sporazuma

Sporazum o trgovini i saradnji zasniva se na tri glavna stuba:

1. Slobodna trgovina. UK je 1. januara povratila kontrolu nad sopstvenom trgovinskom politikom, napustila jedinstveno tržište i carinsku uniju EU. Upravo pitanje uređenja ovog odnosa bilo je najspornije i najteže rešivo, jer čini se da ni jedna ni druga strana nisu imale nameru da popuste. EU je tokom 2020. insistirala na „ravnopravnim uslovima” koji bi podrazumevali uspostavljanje kvota i tarifa na određenu robu, ali i drugih trgovinskih barijera, međutim, ishod je – drugačiji.

• Sporazum reguliše trgovinu robom i uslugama, ali i mnoge druge oblasti, poput: investicija, konkurencije, državne pomoći, poreske transparentnosti, zaštitu podataka itd.
• Dogovorena je stopostotna liberalizacija carina, što znači da kretanje robe koja je proizvedena u EU, odnosno UK, neće podleći carinama i kvotama. Nikada dosad EU ni s jednim trgovinskim partnerom nije sklopila ovakav trgovinski dogovor, koji podrazumeva nulte tarife i nulte kvote.
• Visok stepen saradnje biće nastavljen u oblastima: zaštite životne sredine, borbe protiv klimatskih promena, socijalnih i radnih prava, kao i u pitanjima rešavanja sporova.
• Priznat je suverenitet UK nad njenim ribolovnim vodama, čime je omogućena obnova ribarske flote UK i dalji razvoj ribarskih aktivnosti, dok su istovremeno zaštićeni interesi evropskih ribarskih zajednica.
• Što se tiče transporta, podrazumeva se: vazdušna, drumska, železnička i pomorska povezanost EU i UK, mada je stepen pristupa tržištu, logično, niži od onoga koji nudi jedinstveno tržište. Takođe, osigurani su i jednaki uslovi konkurencije između prevoznika iz EU i UK, kako ne bi došlo do narušavanja prava putnika, prava radnika i bezbednosti transporta.
• Kada je u pitanju energija, sporazum predviđa novi model za trgovinu i međusobnu povezanost, koji garantuje otvorenu i poštenu konkurenciju, ali i bezbednosne standarde za priobalne vode i proizvodnju obnovljivih izvora energije.
• Sporazum osigurava brojna prava građanima EU koji žive, rade, putuju ili se sele u Ujedinjeno Kraljevstvo i državljanima UK kada je u pitanju EU.
• Uz određen finansijski doprinos budžetu EU, omogućen je i nastavak učešća Ujedinjenog Kraljevstva u velikom broju važnih programa EU (poput programa Horizont).

1. Bezbednost građana. Sporazumom o trgovini i saradnji uspostavljen je novi okvir za sprovođenje zakona i pravosudnu saradnju u krivičnim i građanskim stvarima. Naglašena je potreba za visokim stepenom saradnje između nacionalnih policijskih i pravosudnih organa, naročito po pitanjima krivičnog gonjenja prekograničnog kriminala i terorizma. Takođe, biće izgrađeni novi operativni kapaciteti, uzimajući u obzir da Ujedinjeno Kraljevstvo, kao bivši član EU, koji je van Šengenskog prostora, neće imati kapacitete dosada.
2. Sveobuhvatni okvir upravljanja razjašnjava način na koji će se ovaj Sporazum primenjivati: fleksibilno i u skladu sa specifičnim potrebama koje se mogu pojaviti u raznim oblastima.

-          Da bi se preduzećima, potrošačima i građanima pružila maksimalna pravna sigurnost, deo Sporazuma koji se odnosi na upravljanje objašnjava kako će se Sporazum primenjivati i kontrolisati. Telo koje će biti odgovorno za pravilnu primenu i tumačenje Sporazuma, ali i raspravljati o svim nastalim pitanjima je novouspostavljeni Zajednički savet za partnerstvo.

-          Obavezujućim mehanizmima izvršenja i rešavanja sporova osiguraće se poštovanje prava preduzeća, potrošača i pojedinaca. To znači da se preduzeća u EU i Ujedinjenom Kraljevstvu takmiče na tržištu pod jednakim uslovima i nijedna strana neće koristiti svoju regulatornu autonomiju za dodeljivanje nepravednih subvencija ili narušavanje konkurencije.

-          U slučaju kršenja Sporazuma, obe strane imaju pravo na međusektorske protivmere. Ove međusektorske protivmere odnose se na sve oblasti ekonomskog partnerstva.

Preostala pitanja

Sporazum o trgovini i saradnji ne obuhvata neka od važnih pitanja o kojima Ujedinjeno Kraljevstvo nije želelo da pregovara, kao što su pitanja spoljne politike i bezbednosne i odbrambene saradnje. U ovim oblastima neće postojati okviri za razvijanje i koordinaciju zajedničkih odgovora na spoljnopolitičke izazove, poput izricanja sankcija državljanima trećih zemalja ili ekonomskih sankcija. 

Dalje, važno je naglasiti i da Sporazum o povlačenju ostaje na snazi, s obzirom na to da on štiti prava građana EU i državljana Ujedinjenog Kraljevstva, finansijske interese EU, ali najvažnije je da služi očuvanju mira i stabilnosti u Irskoj. Dakle, i Protokol o Irskoj i Severnoj Irskoj je počeo da se primenjuje.

Takođe, Ujedinjeno Kraljevstvo je pristalo da povuče sporne klauzule koje su se našle u Predlogu Zakona o unutrašnjem tržištu UK (poput procedura uvoza i izvoza između Severne Irske i ostatka EU) i da ne uvodi nikakve slične odredbe u Predlog Zakona o oporezivanju. 

Uz mnogo skepticizma, neslaganja, lobiranja, Boris Džonson i njegove pristalice ipak su ostvarile svoj cilj – Ujedinjeno Kraljevstvo je konačno napustilo EU i od članice, postalo prijatelj. Stručnjaci i veliki deo Britanaca sumnjaju u to da će im nova sloboda i povraćeni suverenitet doneti nešto dobro. Možda će ih budućnost demantovati.

Tamara Arsić, Beogradska otvorena škola

Tekst je prvobitno objavljen u 68. broju biltena Progovori o pregovorima