Kampanja protiv EU kao odgovor na kritike iz Brisela

Kako se kritike EU na račun vladavine prava i demokratije u Srbiji pojačavaju poslednjih godina, tako i vlasti u Beogradu zaoštravaju sopstvenu retoriku prema Briselu. Iako ova kampanja neće pomoći Srbiji na putu ka EU, pomoći će vlastima na unutrašnjem planu.

Evropska unija je godinama optuživana da žmuri na nedemokratske tendencije u Srbiji i sve autoritarniju politiku Aleksandra Vučića. Postalo je gotovo opšte mesto reći da EU podržava Vučića ili makar okreće glavu na drugu stranu zbog Kosova i njegove navodne spremnosti da napravi iskorake u dijalogu sa Prištinom.

Međutim, čak i dok su evropski zvaničnici tapšali Vučića po ramenu, Srbija je trpela sankcije od strane država članica usporavanjem procesa pregovora, koji se u i u „zlatno doba“ kada je Srbija otvarala četiri ili pet poglavlja godišnje odvijao presporo. Izveštaji Evropske komisije sve jasnije su govorili o problemima sa vladavinom prava, slobodom medija i drugim fundamentalnim pitanjima koje je Srbija morala da shvati izuzetno ozbiljno kako bi imala evropsku perspektivu.

Zatim smo u poslednje dve godine videli značajnu eskalaciju političke krize u Srbiji, prvo u formi bojkota parlamenta od strane opozicije, a zatim i bojkota izbora. Vlast nisu pokazale spremnost na poboljšanje izbornih uslova, već su upregle sve poznate mehanizme izborne manipulacije. Kao šlag na tortu, izbori su rezultirali parlamentom praktično bez opozicije, što je samo po sebi šokantan podatak.

Kritike iz EU su postale jasnije. Parlamentarna grupa Socijalista i demokrata javno je ocenila novi saziv parlamenta kao „ruganje demokratiji“ i pozvala da se sa Srbijom ne otvore nova poglavlja dok se ne poboljša stanje demokratije. Slične poruke stizale su i od drugih grupa u Evropskom parlamentu. Predstavnici tri od četiri najsnažnije grupacije u Evropskom parlamentu, socijalista, liberala i zelenih, javno su podržali zahteve opozicije za posebnim izveštajima o vladavini prava i slobodi medija.

Sledeći udarac bio je izveštaj Evropske komisije iz oktobra 2020. godine. Iako se u uobičajenom diplomatskom rečniku ovog dokumenta nisu mogle naći tako direktne poruke, bilo je jasno da je izveštaj vrlo nepovoljan po vlasti u Beogradu. Srbija je po ovom izveštaju ostvarila minimalan napredak kada je u pitanju pripremljenost na članstvo, a mogle su se naći i jasne ocene o nefer izbornim uslovima, sastavu novog saziva parlamenta koji ne pogoduje političkom pluralizmu, kao i potrebi da se vodi novi dijalog sa opozicijom.

Nedavno usvojeni izveštaj Evropskog parlamenta podigao je možda i više prašine. Iako je inicijalni dokument izvestioca za Srbiju Vladimira Bilčika bio umeren, među kasnije usvojenim amandmanima našli su se i pozivi vlastima da reše afere Krušik, Jovanjicu, Savamalu i Telekom, osuda napada od strane vladajuće stranke na KRIK i CRTU, kao i druge neprijatne ocene. Iako su politički saveznici naprednjaka u Evropskoj narodnoj partiji pokušali da uklone neke od ovih amandmana, oni su na kraju ostali u konačnom tekstu, što im je dalo još veću težinu.

Na kraju, ni u kom slučaju ne treba zaboraviti da najjači udarac po vlasti u Srbiji nisu bili nikakvi izveštaji ili ocene, već činjenica da zbog svih pobrojanih problema Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje u 2020. godini. Ovakvu odluku donele su vlade država članica, od kojih neke dolaze i iz redova Evropske narodne partije. Drugim rečima, erozija vladavine prava i demokratije, praćena ozbiljnom političkom krizom, faktički je zakočila put Srbije ka članstvu u EU. Čak i zagovornici floskule „Evropa podržava Vučića zbog Kosova“ su prepoznali da je u pitanju jasna poruka Brisela i država članica. Ili možda ipak nisu?

„Ogoljene laži“ ljubomorne Evropske unije

Predstavnici vlasti u Beogradu praktikovali su da na kritike iz EU odgovaraju nonšalantno i podrugljivo. Tako je predsednica vlade Ana Brnabić nakon objavljivanja izveštaja Evropske komisije 2019. rekla kako je nalazi iz izveštaja „zabavljaju“. U pitanju je bio prvi u nizu oštrih izveštaja evropskih institucija, budući da je jasno označio vladajuću većinu kao odgovornu za urušavanje parlamentarne debate i pozvao vladu Srbije da poboljša izborne uslove.

U poslednjih godinu dana vlast primenjuje drugačiju taktiku, pokušavajući da diskredituje samu EU, prikazujući je kao neprijateljski nastrojenu prema interesima Srbije i ljubomornu na srpske uspehe.

Nakon objavljivanja izveštaja Evropske komisije u oktobru 2020. predsednik Vučić je na sebe preuzeo odgovornost za loše ocene iz izveštaja, rekavši da je on kriv što je Srbija kupila oružje iz Rusije i Kine i što sarađuje blisko sa ovim državama. Drugim rečima, da je kriv pred EU zato što se borio za srpske interese.

Kod izveštaja Evropskog parlamenta iz marta 2021. je ovaj fenomen bio još vidljiviji. Predsednik je izjavio da se evropski parlamentarci služe „ogoljenim lažima“ i ironično ih u svom maniru nazvao stručnjacima, „izgubljenim u vremenu i prostoru“.

Posebno se fokusirao na ocenu o manjku zdravstvenih kapaciteta, tvrdeći da Srbija stoji bolje nego sama EU. Zabrinutost Evropskog parlamenta zbog navoda istraživačkih novinara o manipulaciji statistikama zaraženih i preminulih od kovida u izborne svrhe i poziv na transparentnost kada su u pitanju epidemija i vakcinacija protumačeni su kao kritika zbog uspešne vakcinacije.

Vakcinacija je inače postala glavno oružje odbrane od kritika EU. U februaru je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio da licemerna EU nema pravo da nas kritikuje kada nam već nije dala vakcine. Nedavno je predsednik Vučić govorio kako su mu iz EU rekli da bi Srbija trebalo da bude skromnija i manje se hvali uspešnom vakcinacijom i privrednim rastom. Pre par meseci je tvrdio da mu u EU ne zameraju kupovinu kineske vakcine, ali da je njemu svakako „svaki ljudski život u Srbiji“ važniji od pohvala iz Brisela. Implicira se, dakle, da bi umiranje ljudi u Srbiji bez vakcine bilo nešto što bi iz EU pohvalili.

Dugo se radi na stvaranju slike o EU koja pritiska i ucenjuje Srbiju, menjajući uslove za članstvo i izmišljajući nove probleme. Istraživanje Ministarstva za evropske integracije iz decembra 2018. je pokazalo da svaki treći građanin smatra da je „politika uslovljavanja i ucena EU“ najvažniji razlog za usporavanje evropskog puta. Predsednik Vučić godinama objašnjava kako su problemi sa vladavinom prava za EU zapravo nebitni i da bi svi bili zaboravljeni ako bi Srbija rešila kosovski problem.

Istraživanje Centra savremene politike o izveštavanju medija o Evropskoj uniji tokom 2020. jasno je pokazalo dominaciju predsednika Vučića kao izvora informacija i narativa o Evropskoj uniji i evropskim integracijama. Naročito su provladini tabloidi služili kao glasila državnih zvaničnika, a neki od njih su vodili i sopstvenu propagandnu kampanju protiv EU.

Provladini mediji su gotovo u potpunosti pisali o izveštajima evropskih institucija na osnovu izjava zvaničnika, tako da su reakcije predsednika Vučića bile važnije vesti od samih dokumenata. Pisali su kako je „Vučić razvalio istinom“ i „sasuo sve u lice“ Evropskoj uniji. Sličan pristup viđen je i kod vesti o dijalogu Beograda i Prištine. Srbija je pod pritiscima i ucenama od strane EU i SAD, ali im predsednik Vučić uspešno odoleva.

Pitanje pandemije koronavirusa je svakako najupečatljivije. Nakon antologijske izjave predsednika Vučića o „čeličnom prijateljstvu“ i evropskoj solidarnosti kao „mrtvom slovu na papiru“, provladini tabloidi su pisali o „EU korona fašizmu“ zbog zatvaranja granica, kao i da je „briselski birokratski imaginarijum raskrinkan“ i da bi „smrtno ranjena EU ostavila Srbe da pomru“.

Nasuprot tome, o Kini je pisano isključivo pozitivno i veoma emotivno, uz naslove poput „Srbijo, ne plači, Kina je uz tebe“. Pisano je i o podršci Kine „voljenoj Srbiji“, kao i da kineske poruke podrške „stežu grlo“ i da ih Srbija ne sme zaboraviti.

Da li je napad najbolja odbrana?

Zbog čega predstavnici vlasti i njima lojalni tabloidi pokušavaju da srozaju imidž EU ukoliko je članstvo u njoj vladina politika? Jedan od odgovora svakako glasi da je u pitanju pokušaj relativizacije kritika iz Brisela i etabliranje predsednika kao isključivog tumača procesa evropskih integracija.

Drugi odgovor glasi da vlasti u Beogradu imaju interes da se u Srbiji umanji podrška evropskim integracijama, pa samim tim i postojećim ili potencijalnim proevropskim političkim snagama, jedinoj konkurenciji koja ih brine.

Drugo pitanje jeste da li ova strategija funkcioniše. Jasno je da ovakva retorika i pisanje medija neće imati nikakvog efekta na Brisel ili države članice, te da institucije EU neće promeniti svoj pristup zbog uvreda koje dolaze iz Beograda. Drugim rečima, Srbija će i dalje ostati zaglavljena u evropskim integracijama ukoliko ne pokaže znatno bolje rezultate kada su u pitanju demokratija i vladavina prava.

Međutim, izgleda da na javnost u Srbiji ovakve poruke imaju efekta. Građani veruju da EU ucenjuje i uslovljava Srbiju, a podrška evropskim integracijama je ubedljivo najmanja u regionu.

Istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku iz prošle godine je pokazalo da 75% građana veruje da je Kina najviše pomogla Srbiji tokom pandemije, dok samo 3% veruje da je to EU. Iako zvanični podaci govore o najvećoj pomoći EU i o višegodišnjoj podršci zdravstvenom sistemu u Srbiji pre pandemije, vlada i provladina medijska mašinerija pokazali su se znatno jačim od činjenica.

Poslednjih nedelja moglo čuti i od predstavnika opozicije da su evropske institucije postale oštrije prema Srbiji zbog Kosova. Paradoksalno, to je isto ono što govori Vučić kada tvrdi da je za EU jedino važno Kosovo, dok su sve drugo marginalna pitanja i „ogoljene laži“. Zbog toga u Srbiji zvuči naivno kada se iznese činjenica da su demokratija i vladavina prava oduvek bili od ključnog značaja za pristupanje EU i da tu nikada nije bilo prostora ni za kakve prečice zbog Kosova. Iako je to danas jasnije nego ikada ranije, vlasti se svojski trude da to ne vidimo.

Izvor: European Western Balkans