Arhiva vesti

Cilj stvaranja Zajedničkog regionalnog tržišta je približavanje tržištu EU

Plan stvaranja zajedničkog regionalnog tržišta, koji bi lideri zapadnobalkanske šestorke trebalo da usvoje na samitu Berlinskog procesa u Sofiji 10. novembra, ima za cilj da smanji jaz između Zapadnog Balkana i Evropske unije i da ekonomije regiona približi unutrašnjem tržištu EU.

Dokument "Zajedničko regionalno tržište – katalizator dublje regionalne ekonomske integracije i korak ka jedinstvenom tržištu EU" je akcioni plan za period 2021-24. koji je pravio Savet za regionalnu saradnju (RCC) zajedno sa vladama regiona, EU, CEFTA, Transportnom zajednicom i drugim partnerima.

Plan je u potpunosti komplementaran sa Ekonomskim i investicionim planom Evropske komisije i predstavlja sastavni deo evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana.

Zajedničko regionalno tržište obuhvata i inicijativu Mini Šengena, odnosno slobodu kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala.

Kako je nedavno izjavila generalna sekretarka RCC Majlinda Bregu, taj plan treba da se ostvari na nivou svih šest zemalja Zapadnog Balkana.

Akcioni plan se zasniva se na četiri stuba.

Prvi se odnosi na regionalni trgovinski prostor, koji podrazumeva princip četiri slobode i uklanjanje graničnih barijera, kao u slučaju Zelenih koridora, radi otvaranja većih moćnosti za kompanije i građane.

Mere u ovoj oblasti uključuju slobodno kretanje građana na celom Zapadnom Balkanu samo sa ličnim ispravama, međusobno priznanje sertifikata i rezultata testova za industrijske i poljoprivredne proizvode, proširenje Zelenih koridora, smanjenje troškova plaćanja i priprema za pridruživanje jedinstvenom sistemu plaćanja u evrima (SEPA), omogućavanje mobilnosti studenata, profesora i istraživača, uklanjanje prepreka za radne dozvole za međukompanijske transfere i pružaoce usluga.

Drugi stub je regionalni investicioni prostor. Mere iz akcionog plana koje se odnose na ovu oblast imaju za cilj harmonizaciju investicionih politika sa EU standardima i najboljim međunarodnim praksama i zajedničko promovisanje regiona kako bi bio privlačniji stranim investitorima.

Stvaranje regionalnog digitalnog prostora kako bi se Zapadni Balkan integrisao u panevropsko digitalno tržište treća je ključna oblast plana.

Primenjujući predložene mere, navodi se u dokumentu, zemlje regiona treba da obezbede širokopojasni internet za većinu domaćinstava, da u regionu bude besplatan roming, a da između Zapadnog Balkana i EU roming bude jeftiniji, kao i da imaju koordinisan pristup uvođenju 5G mreže.

Četvrti sub je stvaranje regionalnog industrijskog i inovacionog prostora, a mere koje su predložene treba da transformišu industrijske sektore, da ih pripreme za današnju realnost i buduće izazove.

Mere podrazumevaju podršku mladima i ženama u preduzetništvu, inovaciju i internacionalizaciju malih i srednjih preduzeća, razvoj regionanih lanaca vrednosti u zelenoj i cirkularnoj ekonomiji, promovisanje Zapadnog Balkana kao regionalne turističke destinacije.

Samit Berlinskog procesa održava se pod zajedničkim predsedavanjem Bugarske i Severne Makedonije. Zvanični deo skupa otvoriće nemačka kancelarka Angela Merkel, evropski komesar za proširenje Oliver Varheji i generalna sekretarka RCC Majlinda Bregu.

Na plenarnoj sednici na temu "Nove mogućnosti i izazovi za Berlinski proces: zajedničko regionalno tržište i zelena agenda za Zapadni Balkan" govoriće šefovi delegacija zapadnobalkanske šestorke, kao i predstavnici OECD, EIB, EBRD, CEFTA, RYCO i drugih međunarodnih organizacija.

Tokom samita u Sofiji lideri Albanije, BiH, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije trebalo bi da potpišu zajedničku Deklaraciju Berlinskog procesa.

Berlinski proces pokrenut je na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel, 2014. i okuplja Zapadnobalkansku šestorku i EU, sa ciljem da se ubrza proces evropske integracije regiona. Do sada je održano šest samita: u Berlinu (2014. godine), Beču (2015), Parizu (2016), Trstu (2017), Londonu (2018) i Poznanju (2019).

Izvor: EurActiv.rs