Sofija 2018. - STANDBY. ME... U... EU
Arhiva: Važno je

Sofija 2018. - STANDBY. ME... U... EU

19.06.2018.

Uz neupitnu evropsku pespektivu, Deklaracija Samita EU – Zapadni Balkan poziva na saradnju u suočavanju sa zajedničkim izazovima (bezbednost i migracije), poziva na poštovanje principa vladavine prava i dobrog upravljanja, podržava društveno-ekonomski razvoj i promoviše Digitalnu agendu za Zapadni Balkan. I da, u Deklaraciji Samita se ne spominje pristupanje, proširenje niti članstvo u EU. 

Polet s kojim je u zemljama Zapadnog Balkana dočekan Govor o Stanju unije ‒ gde je proširenje opet našlo svoje mesto na evropsko-unijskom dnevnom redu za naredni period, kao i prioriteti bugarskog predsedavanja Savetu EU gde je proširenje jedan od prva tri, pomalo je posustao već u prvim danima maja. 

Na dugoočekivanom Samitu EU Zapadni Balkan će se, verovalo se, konačno govoriti o proširenju i samo proširenju i ničemu drugome do proširenju. 

Dugo očekivani Samit EU Zapadni Balkan je prvi posle njemu sličnog u Solunu 2003. godine (celih 15 godina, jeste, i nama je bilo teško da ih nekako pobrojimo, a da shvatimo da za to ne možemo da koristimo dve ruke nego tri, a da se pritom nismo daleko odmakli). 

Dugo očekivani Samita EU Zapadni Balkan najavljivan je kao kruna ovog zamajca proširenju, gde smo u proteklih šest meseci uz brojne izjave, posete i objavljene dokumente očekivali i konačno da govorimo o proširenju. 

Od septembra do tih prvih toplih dana maja polet oko proširenja je prerastao u pomirenje i prećutni pristanak na novu, ključnu reč koja od 17. maja i znači proširenje ‒ povezivanje (connectivity).

 

Déjà vu

 

Kada je u proleće osvanula i Agenda dugonajavljivanog Samita u Sofiji, uzburkali su se akademski, politički i ekspertski krugovi širom Zapadnog Balkana podjednako jako, i moramo priznati burno, kao onomad kada je predsednik Junker, sada već daleke 2014. godine, izjavio da u ovom mandatu, tada nove, Evropske komisije neće biti proširenja. 

Događaj je najavio okupljanje visokih zvaničnika sa obe strane stola, ali na stolu je postavljeno samo jedno pitanje o kojem će biti reči ‒ povezivanje.

A šta to zapravo znači, pitaju se krugovi. I kako to vodi onome čemu svi težimo? Proširenju. Mislim, članstvu. Mislim, proširenju. Mislim, zavisi koga pitate.

 

OD proširenja DO povezivanja

 

Samit u Sofiji trebao je da donese novu energiju celom procesu proširenja i neku novu vrstu ohrabrenja zemljama Zapadnog Balkana, da njihova davno potvrđena evropska perspektiva nije i zaboravljena. Oni daleko optimističniji i hrabriji širom regiona verovali su da će Deklaracija usvojena na kraju Samita doneti i jasnu odrednicu, vremensku razume se, datuma pristupanja.

Deklaracija jeste iznova potvrdila evropsku perspektivu regiona, ali je on u vremenskom i prostornom određenju i dalje tamo gde je bio pre 17. maja. U čekaonici. 

Za razliku od nekih čekaonica, u kojima smo svi mi bar na nedeljnom nivou imali prilike da boravimo, gde vreme jako sporo prolazi, gde vam nude solidan izbor magazina i čitateljskih razbibriga, a neke i posluženje, nama naša, evropska čekaonica, uređena po svim standardima nudi ‒ jednu ozbiljnu Agendu. 

Povezivanja. 

A šta ona (Agenda prim. aut.) obuhvata i šta ona (Agenda prim. aut.) zapravo znači? 

Agenda povezivanja podrazumeva rad, ulaganje i unapređenje transportne, energetske i digitalne infrastrukture širom regiona i regiona prema EU, koja će olakšati saradnju. U samom Aneksu uz Deklaraciju izlistan je pojedinačan i detaljniji spisak mera, programa i projekata koje će obuhvatiti Agenda povezivanja. 

Pored povezivanja putevima, mrežama, pojasevima i energijom u zadatak je Zapadnom Balkanu data i mogućnost i prilika da se suoči sa izazovima koji su zajednički za ceo region, poput bezbednosti, migracija, geopolitičkog razvoja i unapređenja dobrosusedskih odnosa. 

I uz jasno i prisutno povezivanje, uz neupitnu evropsku pespektivu, Deklaracija Samita poziva na zajedničku saradnju u suočavanju sa zajedničkim izazovima (bezbednost i migracije), poziva na poštovanje principa vladavine prava i dobrog upravljanja, podržava društveno-ekonomski razvoj i promoviše Digitalnu agendu za Zapadni Balkan. 

I da.

 Deklaracija Samita ne spominje pristupanje (accession), proširenje (enlargement) niti članstvo (membership).

 

I još jednom ‒ Fundamentals first

 

Kako bi podržala političku, privrednu i društvenu transformaciju regiona u celini, EU još jednom i u Deklaraciji iz Sofije ponavlja da se ona zasniva na konkretnom napretku u oblasti vladavine prava, ali i društveno-ekonomskim reformama. Neophodno je nastaviti dalje reforme, posebno u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, dobrog upravljanja, kao i poštovanja ljudskih prava i prava manjina, gde civilno društvo i nezavisni mediji imaju ključnu ulogu u procesu demokratizacije.

 

 

Srešćemo se opet negde ti i ja

 

EU poručuje da nećemo čekati 15 godina da bude upriličen novi Samit Evropska unija ‒ Zapadni Balkan. Vidimo se brzo. Za dve godine, kada Hrvatska, koja je proces započela kada i sve zemlje za koje se Samit organizuje, bude kao članica EU i preuzela predsedavanje Savetu EU ‒ 2020. godine. Ministarka vanjskih poslova Hrvatske pred sam Samit u Sofiji radosno je najvaljivala da će prioritet prvog predsedavanja Hrvatske Savetu EU biti ‒ a što li drugo do ‒ proširenje. 

Nećemo dugo čekati da se sretnemo ponovo, bar ne onoliko koliko smo čekali do sada. I možda ovo kratkotrajnije čekanje i donese da tog puta, zapravo, i pričamo o proširenju. Ali u vremenskim okvirima. Jer smo mi, sa svoje strane, postigli rezultate, a oni su, sa svoje strane, postigli željenu reorganizaciju i reformu. Jer smo svi, sa svih strana, uspeli da se povežemo.

 

Šta nam je doneo Samit u Sofiji?

 

Danas smo reafirmisali našu zajedničku posvećenost evropskoj perspektivi celog regiona. Kao što sam napomenuo tokom moje skorašnje posete regionu, Evropska unije jeste i ostaće najpouzdaniji partner sa Zapadnim Balkanom. Vodili smo konkretnu diskusiju o tome kako da poboljšamo veze sa i na Zapadnom Balkanu.

 

Donald Tusk, predsednik Evropskog Saveta, Sofija, 17. maj 2018. godine

 

 

Šta nam je doneo Samit u Sofiji?

 

Treba podržati zemlje koje sprovode reforme i napreduju ka Evropi. Međutim, nisam za proširenje pre produbljenja i sprovođenja reformi u EU koje bi omogućile bolje funkcionisanje Unije. Nije od koristi ni za zemlje koje žele da se pridruže ni članice EU, da imamo mehanizme bez pravila, i koji ide samo ka širenju u nedogled.

 

Emanuel Makron, predsednik Francuske, Sofija, 17. maj 2018. godine 

 

Jelena Babić,

Jelisaveta Jovanović

Beogradska otvorena škola