Snažna podrška za pristupanje EU među građanima Srbije
Arhiva: Vesti

Snažna podrška za pristupanje EU među građanima Srbije

11.01.2021.

Bolji ekonomski standard, veće plate i penzije, mogućnosti za zaposlenje, pogodnosti bezviznog putovanja, neke su od prvih asocijacija na Evropsku uniju, prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja koje je kompanija Ninamedia sprovela za Delegaciju EU u Srbiji.

Više od polovine ispitanika (52%) glasalo bi za pristupanje EU, a 33,4% bilo bi protiv ako bi se danas organizovao referendum o članstvu Srbije u EU. Računajući samo one koji su jasno izrazili mišljenje, referendum bi, prema tome, doveo do rezultata od 61% do 39% u korist pristupanja EU. Podrška integraciji u EU posebno je snažna među mladima (od 18 do 29 godina), od kojih bi 60,3% ispitanih glasalo za pristupanje EU, dok bi samo 23,1% glasalo protiv.

Po svim testiranim pitanjima, od poljoprivredne proizvodnje do zaštite životne sredine, plata, javne uprave, vladavine prava, obrazovanja i borbe protiv korupcije, više građana smatra da će se stanje popraviti kada Srbija uđe u EU, nego onih koji smatraju da će stvari ostati iste ili da bi se situacija pogoršala.

"Ekonomski prosperitet, veće plate, socijalna zaštita, zaštita životne sredine, vladavina prava, borba protiv korupcije su osnovne vrednosti i ciljevi EU, a to je ono što građani Srbije prepoznaju u Uniji. Pozitivno je što su to težnje koje Srbija kao zemlja deli. I EU i Srbija postavile su pristupanje Srbije EU kao prioritet i podac i jasno pokazuju da se to poklapa sa voljom srpskog stanovništva, posebno među mladima. Iako ovi trendovi nisu novitet, uvek je ohrabrujuće videti da je posao koji radimo tokom cele godine u pripremi Srbije za pristupanje potvrđen onime što ljudi očekuju", rekao je ambasador Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

"Nekoliko talasa istraživanja u okviru iste projektne metodologije ukazuje na relativno stabilne vrednosti podrške građana Srbije pristupanju Evropskoj uniji. Mladi ljudi mlađi od 30 godina daju veću podršku EU od ostalih starosnih grupa, a ti podaci su potvrđeni u brojnim studijama", rekla je Jelena Fratucan, direktor Ninamedije.

Takođe je važno ukazati na podatke gde samo 36,8% građana Srbije veruje da će se pristupanje EU dogoditi pre 2030. godine, dok 32,9% smatra da će se to dogoditi posle 2031. godine, a 22,9% da se to nikada neće dogoditi. Takođe, samo 43% građana veruje da EU želi Srbiju kao članicu, dok 46% misli suprotno.

Rezultati istraživanja takođe su pokazali da bolja i objektivnija komunikacija o EU ostaje opšta potreba građana Srbije. Više od polovine (53,5%) ispitanika smatra da nisu dovoljno informisani o načinu funkcionisanja EU, kao i prednostima i posledicama članstva u EU. "Informacije o tome kako obični ljudi žive u EU", "političke posledice pristupanja EU" i "efekti pristupanja na ekonomsku situaciju i životni standard" tri su oblasti o kojima bi građani želeli da imaju više informacija.

Svest o donacijama EU Srbiji je, međutim, veoma visoka. Gotovo polovina (49%) stanovništva kaže da je svesno donacija EU Srbiji, posebno u "obrazovanju", "ekonomiji" i "zaštiti životne sredine". 54% stanovništva kaže da je čulo za pomoć EU Srbiji u borbi protiv COVID-19. 36,5% ispitanika je svesno da je EU najveći donator Srbiji, daleko ispred bilo koje druge zemlje ili organizacije.

Na pitanje koji sektori bi trebalo da budu prioritet EU pomoći Srbiji, ispitanici najčešće citiraju "poljoprivredu", "zdravstvo" i "ekonomiju", što se generalno podudara sa realnom slikom EU donacija.

Istraživanje takođe pokazuje visoku podršku dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU, sa 57% koji kažu da uglavnom ili u potpunosti podržavaju dijalog, a protiv je 35% koji ga uglavnom ili u potpunosti ne podržavaju. "Činjenica da postoji dijalog, normalizacija odnosa i neki oblici saradnje" (19,1%), "mir i spuštanje tenzija" (16,2%) i "očuvanje spomenika" (12% ) ispitanici najčešće pominju kao najveća dostignuća dijaloga, dok samo 11,4% njih veruje da ništa nije postignuto.

Istraživanje je sprovedeno u novembru-decembru 2020. godine sa 1202 veličine uzorka iz 40 gradova i opština, primenom CAPI metode (lično anketiranje uz pomoć računara).

Izvor: EurActiv