EU želi da sačuva nuklearni sporazum sa Iranom
Arhiva: Vesti

EU želi da sačuva nuklearni sporazum sa Iranom

11.01.2021.

Evropska unija je saopštila da će udvostručiti napore da sačuva nuklearni sporazum sa Iranom, iako je optužila Teheran da je dodatnim obogaćivanjem uranijuma "ozbiljno prekršio" obaveze koje je preuzeo tim sporazumom iz 2015. godine.

Portparol Evropske komisije Peter Stano ocenio je u Briselu da će postupci Irana "imati ozbiljne implikacije kada je reč o zabrani nuklearne proliferacije", prenele su agencije.

Stano je, međutim, naglasio da je u interesu svih da se spasi nuklearni sporazum i da će EU "pojačati" napore kako bi se obezbedilo da svi pridržavaju obaveza iz tog dokumenta.

Portparol Iranske organizacije za atomsku energiju Behruz Kamalvandi potvrdio je 5. januara da Iran sada proizvodi uranijum obogaćen do do 20%.

Kamalvandi je u intervjuu koji je prenela iranska državna televizija rekao da je Iran od juče proizvodi takav uranijum i da posle dostignutih 20% proces proizvodnje takvog uranijuma treba da postane potpuno stabilan.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je ranije da je Iran pokrenuo postupak proizvodnje obogaćenog uranijuma u podsezmon nuklearnom postrojenju Fordo, i da to predstavlja novo kršenje nuklearnog sporazuma iz 2015. godine.

Sporazum, čiji je zvanični naziv Zajednički sveobuhvatni akcioni plan (JCPOA), potpisali su u julu 2015. godine u Beču Iran i grupa 5 plus 1, koju je činilo pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija, SAD) i Nemačka kao potpisnica u ime EU.

Sporazumom se iran obavezao da će obogaćivanje uranijuma ograničiti na 3,67%, što je dovoljno pokretanje komercijalnih nuklearnih elektrana, u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija.

Iranski parlament nedavno je doneo odluku o povećanju nivoa obogaćivanja uranijuma posle ubistva iranskog fizičara Mohsena Fahrizadeha. Iran sumnja da iza ubistva naučnika stoji Izrael.

Iranski predsednik Hasan Rohani naložio je početak proizvodnje, navodeći ga na to "obavezuje" novi zakon koji predviđa proizvodnju i skladištenje najmanje 120 kilograma obogaćenog uranijuma godišnje za miroljubive svrhe.

Da bi bio pogodan za proivodnju nuklearnog oružja, uranijum treba da bude obogaćen do oko 90%. Stručnajci, međutim, tvrde da se, kada se uranijum jednom obogati do 20%, vreme potrebno da se dostigne 90% prepolovljava.

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu izjavio je da se odluka Irana da nastavi sa obogaćivanjem uranijuma "ne može objasniti ni na koji drugi način osim željom da nastavi ostvarivanje svog cilja razvoja vojnog nuklearnog programa".

Netanjahu je istakao da Izrael, koji ima svoj program nuklearnog oružja, a čije postojanje izraelski lideri nikada nisu potvrdili, ni porekli, neće dozvoliti da Iran proizvede nuklearno oružje.

Iran je pre postpisivanja sporazuma u Beču 2015. obogaćivao uranijum do 20%, što je zemlju dovelo na ivicu rata sa Izraelom.

SAD  su u maju 2018. godine jednostrano istupile iz sporazuma sa Iranom i prestale da učestvujuju u svim aktivnostima koje on predviđa.

Vašington je u avgustu prošle godine zvanično u Savetu bezbednosti UN pokrenuo proceduru za ponovno uvođenje sankcija Iranu, što je naišlo na otpor većine članica tog tela i oštro protivljenje EU, koja nuklearni sporazum sa Teheranom smatra važnim delom globalne bezbednosne arhitekture.

Izvor: EurActiv