Indeks demokratije Ekonomista: Srbija dobila najnižu prosečnu ocenu od 2006. godine
Arhiva: Vesti

Indeks demokratije Ekonomista: Srbija dobila najnižu prosečnu ocenu od 2006. godine

05.02.2021.

Prema Indeksu demokratije za 2020. godinu, koji objavljuje britanski magazin Ekonomist, demokratija u Srbiji ocenjena je prosečnom ocenom 6,22 , što je najniža ocena od 2006. godine, kada je Indeks nastao.

Srbija se i ove godine nalazi u kategoriji "manjkavih demokratija", na 66. mestu, a pad u prosečnoj oceni u odnosu na prethodnu godinu iznosi 0,19, što je najveći pad u jednoj godini od 2006. godine, pokazao je novi izveštaj Ekonomist intelidžens junita (EIU), dela Grupe Ekonomist koji se bavi istraživanjima i analizama.

Izveštaj "U bolesti i u zdravlju?" je obuhvatio 167 zemalja koje su ocenjivane po 60 pokazatelja u pet kategorija: izborni proces i plurizam, funkcionisanje vlasti, demokratska politička kultura i građanske slobode.

Zemlje su podeljene u četiri kategorije: "potpune demokratije", "manjkave demokratije", "hibridni režimi" i "autoritarni režimi", a ocenjuju se od 0 - autoritarni režimi, do 10 - potpuna demokratija.

Srbija je dobila ukupno 6,22 poena (od maksimlanih 10) što je manje u odnosu na prošlogodišnji izveštaj kada je imala ocenu 6,41, ali je zadržala isto 66. mesto, ispred Paragvaja i Šri Lanke, a iza Lesota i Indonezije.

Od zemalja regiona, Slovenija, Hrvatska, Srbija i Albanija svrstane su u kategoriju "manjkavih demorkatija", dok su BiH, Crna Gora i Severna Makedonija ocenjene kao "hibridni režimi".

Ispred Srbije su Slovenija na 35. i Hrvatska na 59. mestu, a iza Albanija (71) , Severna Makedonija (78), Crna Gora (81) i BiH (101).

Po novom Indeksu demokratije pad beleži čitav region Istočne Evrope u koji spada i Srbija, a čiji je prosečan skor za 2020. pao na 5,36 sa 5,42 koliko je bio prethodne godine.

Prve na istočnoevropskoj listu su Estonija, Češka i Slovenija. Hrvatska je na 10, Rumunija na 11, Srbija na 12, Albanija na 13 a Severna Makedonija na 14. mestu, Crna Gora je 17, a BiH 20. na listi.

Samo je nekoliko zemalja iz ove grupe, među kojima je Poljska, zabeležilo znančajniji napredak, dok je većina nazadovala. Jasan trend pogoršanja govori o krhkosti demokratije u vreme krize ali i o spremnosti vlada da žrtvuju građanske slobode i vrše nekontrolisanu vlast u vanrednoj situaciji, navodi se u izveštaju.

Pandemija je, kako se dodaje, dodatno istakla trajne probleme u regionu, poput lošeg funkcionisanja institucija i slabe političke kulture.

Sa ocenom 4,67 za političku kulturu Istočna Evropa najgora je od svih regiona, što, kako se ocenjuje, odražava zabrinjavajući pad podrške demokratiji – kao simptom duboke nemoći demokratije i nezadovoljstva građana političkim 'statusom quo' u regionu – i sve veća podršku vojnoj vladavini i vođama koji vladaju čvrstom rukom.

U celom regionu Istočne Evrope ni 2020. ni jedna zemlja nije ocenjena kao "potpuna demokratija", a samo je Albanija promenila kategoriju nabolje prešavši u grupu zemalja ocenjenih kao "manjkave demokratije" iz grupe "hibridnih režima".

Trinaest zemalja Istočne Evrope je klasifikovano je kao "manjkave demokratije", uključujući svih 11 država članica EU plus Srbiju i Albaniju. Osam je ocenjeno kao "hibridni režim" (BiH, Crna Gora, Severna Makedonija, Ukrajina, Moldavija, Jermenija, Gruzija i Kirgistan). Ostale, uključujući Belorusiju, Kazahstan i Rusiju, ocenjene su kao "autoritarni režimi".

Globalno gledano, u 2020. velika većina zemalja, 116 of 167, beleži pad u odnosu na prethodnu godinu. Napredak je zabeležen u 38 (22,6%) zemalja dok je 13 država ostalo na istim pozicijama kao 2109.

Prosečna globalna ocena u Indeksu demokratije 2020. pala je sa 5,44 u 2019. na 5,34 , što je do sada najniži nivo. Prva na listi je Norveška, a poslednja je Severna Koreja.

Najveći napredak na indeksu demokratije u 2020. je ostvario je Tajvan a najveći pad Mali. Ukupno 11 zemalja promenilo je kategoriju, sedam u negativnom a četiri u pozitivnom smeru.

Japan, Južna Koreja i Tajvan prešli su iz kategorije "manjkave demokratije" u kategoriju "potpune demokratije" dok je Albanija unapređena u "manjkavu demokratiju" iz kategorije "hibridnih režima".

Tokom 2020. na indeksu demokratije su nazadovali i Francuska i Portugal prešavši u grupu "manjkavih demorkatiwja", Salvador i Hongkong pali su u kategoriju "hibridnih režima", dok su Alžir, Burkina Faso i Mali prešli u "autoritartne režime".

Izvor: EurActiv