Srbija i Evropska unija: prvi kvartal 2022. godine
foto: Evropska unija
U 2022. Srbija je simbolično ušla sa 22 otvorena poglavlja, preciznije i u skladu sa revidiranom metodologijom, dva otvorena klastera - Osnove i Zelena agenda i održiva povezanost. Godinu iza nas završili smo pitanjem da li će 2022. najzad biti godina u kojoj će Srbija pokazati da je spremna da se istinski uhvati u koštac sa reformskim procesom koji se očekuje od potencijalne države članice Evropske unije. Prva tri meseca nove godine obeležila su važna politička dešavanja u Srbiji, ali i važni događaji na evropskom i međunarodnom nivou. Svaki od ovih događaja poslužio je kao svojevrsan pokazatelj koliko ozbiljno Srbija shvata integracijski proces i šta možemo očekivati od evropskih integracija Srbije u narednom periodu.
Januar je protekao u znaku referenduma o ustavnim izmenama. Više od polovine izašlih birača podržalo je izmene, a Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je da je glasanjem za izmenu Ustava, Srbija učinila korak napred na evropskom putu. Međutim, ono što je nakon referenduma ostalo upitno jeste da li je Srbija napravila i korak napred ka manjem političkom uticaju u institucijama koje moraju biti nezavisne. Zelena agenda za Srbiju nova je inicijativa koja bi trebalo da podstakne zelenu transformaciju privrede i društva predstavljena je u Vladi Srbije, a projekat je vredan osam miliona evra. Još jedna značajna investicija za Zapadni Balkan predstavljena je krajem februara, sa ciljem da se podrži 21 projekat povezivanja u sektorima transporta, digitalne tehnologije, klime i energije u regionu.
Pregovaračka pozicija za poglavlje 28 - Zaštita potrošača i zaštita zdravlja, usvojena je i upućena Evropskoj uniji, a ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da je pregovaračka pozicija usvojena nakon uspešno sprovedene procedure koja je obuhvatila i razmatranje ovog dokumenta od strane Narodne skupštine i civilnog društva u okviru Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.
Ukrajinska kriza otvorila je mučno pitanje usklađivanja Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije i dodatno testirala želju Srbije da se nesvrsta ni uz istok ni uz zapad. Balansiranje i ostajanje ispod radara, pod znak pitanja stavilo je želju Srbije za članstvom u Evropskoj uniji. Ipak, po prvi put, Srbija je odlučila da se usaglasi sa Odlukom Unije da uvede sankcije ukrajinskom proruskom bivšem rukovodstvu.
Krajem marta, u Beograd su stigli predstavnici Evropskog parlamenta zaduženi za posmatranje izbora. To je prvi put da Evropski parlament šalje Delegaciju da posmatra izbore u Srbiji, a sudeći po dosadašnjem učinku održanih međustranačkih dijaloga posmatranje izbornog procesa bilo je i više nego potrebno. Ostaje da vidimo da li će april i predstojeći meseci u Beogradu najzad iznedriti mogućnosti za unapređenje političkog sistema Srbije i omogućiti da se u Narodnoj skupštini čuju i neke druge, za promenu, izrazito evropske, demokratske vrednosti kako bismo ostvarili ono što smo planirali za ovu godinu.
A kao i uvek, planirali smo mnogo.
