EEAS: Srbija treba da podrži slobodu izražavanja i institucije za ljudska prava
foto: Christian Lue on Unsplash
Srbija treba da učini dodatne napore da podrži slobodu izražavanja i da ojača institucije za ljudska prava, a svi političari moraju da se suprotstave govoru mržnje, navodi se u godišnjem Izveštaju o ljudskim pravima i demokratiji u svetu visokog predstavnka EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepa Borela.
U izveštaju za 2021. godinu ocenjuje se da je politička klima tokom posmatranog perioda ostala polarizovana.
"U parlamentarnim debatama korišćen je zapaljivi jezik protiv političkih protivnika i predstanvnika drugih institucija koje izražavaju različite političke stavove", navodi se u izveštaju šefa diplomatije EU.
Dodaje se da to uključuje verbalne napade predstavnika vladajuće koalicije na organizacije civilnog društva i medije.
"Svi političari treba da se suprotstave govoru mržnje i da doprinesu političkom dijalogu o reformama u procesu evropskih integracija, posebno u oblastima demokratije i vladavine prava", naveo je Borel.
Institucije, dodao je, treba da unaprede saradnju sa civilnim društvom i da ga posmatraju kao suštinskog partnera u reformama i garanta efikasne ravnoteže vlasti.
Ocenivši da u Srbiji postoji zakonodavni i institucionalni okvir u oblasti osnovnih prava koji je u velikoj meri usklađen sa međunarodnim i evropskim standardima, Borel je ukazao da je i dalje potrebno osigurati konzistentnu i efikasnu primenu zakona i politika.
"Osim što treba da učini značajne napore da podrži slobodu izražavanja, Srbija treba da otkloni nedostatke i ojača institucije za ljudska prava, garantuje njihovu nezavisnost, između ostalog raspodelom neophodniih finansijskih i ljudskih resursa, i da osigura pravovremenu primenu njihovih preporuka", navodi se u izveštaju.
Srbija takođe treba da pojača mere na zaštiti prava diskriminisanih osoba, da usvoji i počne da primenjuje novu strategiju protiv diskriminacije i da aktivno sprovodi istrage i sudske pocese za zločine iz mržnje.
"Zbog nedostatka poverenja u institucije, slučajevi nasilja i diskriminacije pripadnika LGBT zajednice često ostaju neprijavljeni", piše u dokumentu.
Od suštinske je važnosti, dodaje se, da Srbija obezbedi konzistentnu primenu zakona koji se tiču pripadnika nacionalnih manjina, uključujući Rome, što zahteva poboljšanje sakupljanja podataka.
U izveštaju se navodi da je EU tokom 2021. pažljivo pratila poštovanje ljudskih prava u Srbiji u okviru pristpunih pregovora s EU, posebno u poglavlju 23 – pravosuđe i osnovna prava i da postoji redovan dijalog na tehničkom i na političkom nivou.
Podseća se da je EU tokom 2021. nastavila da sprovodi brojne IPA programe kako bi podržala socijalnu inkluziju i antidiskriminatornu politiku i unapredila položaj ranjivih osoba.
Među njima su brojni projekti za unapređenje inkluzije Roma ukupne vrednosti 30 miliona evra.
Vrednost projekata koji su u okviru Programa podrške civilnom društvu nastavili da se sprovode tokom 2021. bila je oko 6,2 miliona evra, a za ovu godinu je za nove projekte izdvojeno 2,5 miliona evra.
U okviru Evropskog instrumenta za demokratiju i ljudska prava (EIDHR) završeni su projekti vredni dva miliona evra, a u maju je dodeljeno pet novih grantova u vrednosti od milion evra. Fokus tih projekata bio je na zaštiti manjina, rodnoj jednakosti, prava deteta, migrante i zaštitu branitelja ljudskih prava.
Evropska unija je takođe pružila bespovratnu pomoć medijima od 2,4 miliona evra kako bi se izborili s posledicama pandemije kovida-19, a očekuje se da će dodatna značajna podrška biti pružena i 2022, dodaje se u izveštaju.
Godišnji izveštaj prati primenu Akcionog plana EU za ljudska prava i demokratiju, koji je počeo da se primenjuje 2021. godine. Akcioni plan postavlja ciljeve i prioritete EU u suočavanju s izazovima u svim oblastima ljudskih prava i demokratije, od životne sredine, rodne ravnopravnosti, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, prava migranata, izbeglica i azilanata, do civilnog društva i napada na novinare.
U izveštaju se navodi da je borba za ljudska prava i demokratiju važnija i urgentnija nego ikad u svetlu ruskog napada na Ukrajinu.
Borel je u predgovoru izveštaja napisao da je 2021. godina predstavljala nezapamćeni izazov za međunarodna ljudska prava i humanitarno pravo, demokratiju i multilateralizam.
"Primer pritiska na ljudska prava i nazadovanje demokratije je to što je prvi put broj autokratskih režima u svetu premašio broj demokratija i što je gotovo 75% svetske populacije živelo u zemlji u kojoj je 2021. zabeleženo pogoršanje", naveo je Borel.
U izveštaju se ističe da su ljudska prava i demokratija u srcu spoljnog delovanja EU i da će nastaviti to da budu.
"Godišnji izveštaj svedoči o kontinuiranoj posvećenosti EU podržavanju univerzalnosti, nedeljivosti i međuzavisnosti ljudskih prava i demokratskih vrednosti", saopštila je Evropska služba za spoljne poslove.
Izvor: Euractiv.rs
