Izveštaj Reportera bez granica - Pritisci, napadi i tužbe

foto: Evropska unija

Na Dan slobode medija, 3. maja, čule su se čestitke na ovdašnjim televizijama. I dok bi to u nekoj drugoj zemlji bilo sasvim prigodno i uobičajeno, u Srbiji je ta čestitka deo apsurdne igre predstavnika vlasti, dokaz njihovog bezobrazluka i cinizma. Kada god se pojavi neki od međunarodnih izveštaja koji ukazuje na ogromne propuste u poštovanju vladavine prava, ljudskih prava i, uopšte propuste u uspostavljanju demokratskog društva, srpska vladajuća politička elita se uzjoguni. Zatim pažljivo počne da bira one izjave koje bi se podvele pod pozitivnu nulu, kao i one podatke koje bi mogla da iskoristi za sopstvenu promociju. Takav, pogodan za manipulaciju, pokazao se i najskoriji izveštaj koji objavljuju Reporteri bez granica i propratno rangiranje zemalja prema Svetskom indeksu medijskih sloboda.

Namerna zbrka

Za one koji to ne znaju, misija Reportera bez granica jeste da brane pravo svakog čoveka na tačnim i pouzdanim informacijama, na osnovu kojih bi mogao da sazna ono što je od javnog interesa, da razume, formira mišljenje i preuzima akcije odnosno deluje. Na osnovu kvantitativne i kvalitativne analize različitih podataka i pet evaluacionih kriterijuma, Reporteri bez granica godišnje rangiraju 180 zemalja, dajući im poene između 0 i 100. Ocena, odnosno broj poena koji zemlje dobijaju, logično nije isto što i pozicija na rang listi. Klasifikacija na osnovu ocene, od najbolje do najgore je: dobra, zadovoljavajuća, problematična, loša – teška situacija i veoma ozbiljna situacija. Srbija je ove godine problematična i našla se na 79. mestu, čak za 14 mesta „boljem nego prošle, kada je bila na 93. I ukoliko bismo pratili zvanične konferencije i izveštaje medija s nacionalnom frekvencijom i ako bismo samo površno čitali podatke, rekli bismo da zaista ima šta da se čestita. A naprotiv - nema mesta radosti, stanje medija u Srbiji je gore. Poređenja radi, ako pričamo o ocenama, a ne pozicijama, Srbiji su Reporteri bez granica prošle godine dodelili 67,97 poena, dok je ove godine dobila 61,51 poen, dakle, skoro za 10% nižu ocenu.

Kada je reč o pomenutim evaluacionim kriterijumima, situacija je sledeća:

• Medijski pejzaž čini preko 2.500 registrovanih medija i vrlo je heterogen. Ipak, izdvajaju se RTS, medij s nacionalnom frekvencijom i N1, nezavisni medij, kao i nekoliko tabloida. Reporteri bez granica u ovom segmentu ukazuju na slabu vidljivost kvalitetnog istraživačkog sadržaja, koji uglavnom ostaje rezervisan za publiku u onlajn-sferi.
• Politički kontekst - ocenjen je kao visoko polarizovan. Uz to, novinari su redovno izloženi političkim napadima od strane predstavnika vlasti. Takav odnos prema novinarima se čak i podstiče na nekim televizijama s nacionalnom frekvencijom, a primetno je odsustvo reakcije političara, institucija, čak i Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Osim toga, ukazuje se i na nemogućnost kritički nastrojenih novinara da dođu do informacija ili kontakta s vladajućom elitom.
• Analiza zakonodavnog okvira pokazuje da Srbija ima jedan od najnaprednijih zakona koji reguliše oblast medija, praćen čak i Ustavom koji garantuje slobodu izražavanja. Ni prvi ni poslednji zakonski okvir u Srbiji koji je dobar, ali se neadekvatno ili uopšte ne primenjuje. A tome u prilog govori i elaboracija ovog kriterijuma, u kojoj se navodi da novinari rade u restriktivnom, autocenzurišućem okruženju, kao i da pravosuđe još uvek nije dokazalo svoju nezavisnost niti delotvornost. Nefunkcionalnost pravosudnog sistema ogleda se, recimo, u neadekvatnom rešavanju SLAPP tužbi2 i selektivnoj primeni propisa, ali i nerešavanju slučajeva napada na novinare. Recimo, ilustrativan je slučaj novinara Milana Jovanovića kome je 2018. godine zapaljena kuća. Nakon što je Apelacioni sud ukinuo osuđujuću presudu, već dva puta dolazi do odlaganja početka ponovljenog suđenja.
• Ekonomski kontekst ukazuje na to da većina medija prihoduje od reklama i netransparentnih javnih subvencija, dok vlasti kontrolišu pristup i jednom i drugom. Naravno, malo je reći da je ceo proces veoma pristrasan. Recimo, iako ne doprinosi javnom interesu, uočljiv je trend finansiranja provladinih medija i na lokalnom i na nacionalnom nivou, kao i onih medija čiji su vlasnici bliski vlasti. A za dominaciju na tržištu, Reporteri bez granica prepoznaju da se u Srbiji bore državni Telekom Srbija i privatna kompanija SBB.
• Kada je u pitanju socio-ekonomski kontekst, prepoznato je da su novinarke i dalje na meti, što zbog izveštavanja, što zbog pola. Novinarke protiv nasilja ukazuju na veću prisutnost nasilja nad novinarkama koje se manifestuje i kroz mizogine i seksualne napade, ali i pret-nje upućene ne samo njima već i njihovim porodicama. Najskoriji primer je slučaj novinarke Isidore Kovačević, urednice Podrinskih, koja je dobila pretnje nakon što je uz određeni komentar objavila fotografiju pripadnika vlada-juće stranke na svojim društvenim mrežama. Osim toga, iz perspektive srpske krajnje desnice problematično je i bilo kakvo afirmativno izveštavanje o migrantima. 
• I poslednji, ne i manje važan kriterijum, jeste bezbednost novinara, jer se prepoznaju napori da se ona unapredi kroz radne grupe i uvođenje SOS linije za medije. Takođe, manji je broj fizičkih napada na novinare. Ipak, sve dok je politički kontekst ovakav, mnogo će još vode proteći Dunavom pre nego što se novinari u Srbiji budu osećali bezbedno. Nije zgoreg podsetiti se, recimo, „filmskog ostvarenja" emitovanog početkom ove godine na televiziji s nacionalnom frekvencijom, koje je pozivalo na linč nezavisnih novinara, između ostalog karakterišući ih kao potencijalne ubice aktuelnog predsednika.

Nakon što su se završili ovogodišnji izbori u Srbiji, a simbolično na godišnjicu ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Reporteri bez granica su dali deset preporuka budućim zvaničnicima u cilju jačanja slobode medija i pouzdanosti informacija kroz političke odbrane slobode medija i prava na informisanje, pravosuđe koji štiti novinare i uspostavljanje regulatornog okvira koji promoviše nezavisnost medija.

Pad – svetski, a naš

Kada je reč o drugim zemljama na Zapadnom Balkanu, slično je kao i u Srbiji – učinjen je prividan napredak ako se gleda rang-lista, dok su ocene ili slične ili gore nego prošlogodišnje. Najbolje je rangirana Severna Makedonija, koja se našla na 57. mestu, dok je od Srbije jedino gora, ujedno i najgore rangirana zemlja Zapadnog Balkana, Albanija na 103. mestu. 

Ipak, situacija nije loša samo u Srbiji i okruženju (a budite sigurni da ćete tu informaciju čuti i na raznim konferencijama naših zvaničnika). Reporteri bez granica ukazuju na pad slobode medija na svetskom nivou, a uzrok vide u neregulisanom informativnom prostoru, koji podstiče proizvodnju lažnih vesti i propagande. Među ostalim fenomenima koji negativno utiču na slobode medija su produbljene podele u društvima, potiskivanje i ukidanje nezavisnih medija u nekim od zemalja, kao i kontrola emitovanja i vraćanje u državni posed privat-nih medija. Osim toga, izražena je bojazan od tzv. spill over efekta sukoba u Ukrajini, odnosno, prepoznato je ponavljanje modela ruske kontrole medija, koji podrazumeva zabranu rada svih nezavisnih medija ili njihovo cenzurisanje. Iako situaciju kod nas značajno otežava stanje u svetu i potpuno neregulisan onlajn-prostor (te da kažemo da za neke aspekte imamo razumevanja), veliku odgovornost za ovakvo stanje medija u Srbiji snosi vladajuća stranka koja sistemski i na dnevnom nivou, ne samo da ne podržava nezavisno i kritičko novinarstvo, već i kritički nastrojene novinare napada kao strane plaćenike. I na takvim se osnovama godinama kreira javno mnjenje. Teško je, otuda, nadati se da će skoro doći do bilo kakvog napretka.

Tamara Arsić, Beogradska otvorena škola

Tekst je prvobitno objavljen u 84. broju biltena Progovori o pregovorima.

foto: European Western Balkans