Evroposlanici pozivaju Srbiju da preispita odnose sa Rusijom
Arhiva: Vesti

Evroposlanici pozivaju Srbiju da preispita odnose sa Rusijom

Srbija kao kandidat za članstvo, treba da pokaže privrženost politikama i standardima EU, pored ostalog u odnosu na Rusiju gde Beograd treba da se uskladi sa restriktivnim merama Unije, preispita odnose u ekonomskoj sferi i odbrambenoj politici i da vodi borbu protiv dezinformacija iz Kremlja, navodi se u dokumentu Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta (AFET).

U nacrtu dokumenta o kome će AFET glasati 13-14. juna, a Evropski parlament u julu, podvlači se da će tempo pristupnja Srbije EU zavisiti od napretka u poglavljima o vladavini prava i osnovnim pravima, punom usklađivanju sa spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom EU uključujući sankcije Rusiji kao i od napretka u normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Predlog rezolucije na osnovu Izveštaja Evropske komisije za 2021. dopunjen je brojnim amandmanima kojima su konkretizovane i pojačane neke ocene.

Kod trenutno najaktuelnijeg pitanja - ruske invazije na Ukrajinu, uz žaljenje što se Srbija nije uskladila sa sankcijama EU, navodi se da je Srbija jedna od samo nekoliko evropskih zemalja koje to nisu uradile i novoizabrane vlasti se pozivaju da pokažu „stvarnu nedvosmislenu privrženost vrednostima, standardima i pravilima EU“.

Vlasti Srbije pozivaju se da se hitno usklade sa pozicijama i odlukama EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici, uključujući primenu restriktivnih mera protiv Rusije i Belorusije i uključujući sankcije pojedincima, grupama i entitetima.

Navodi se da je Srbija podržala teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine i u Generalnoj skupštini UN glasala za osudu ruske invazije, kao i da je podržala isključenje Rusije iz Saveta za ljudska prava UN, ali i da su predstavnici Srbije izbegli glasanje o isključenju Rusije iz Saveta Evrope.

Ističe se značaj usklađivanja sa Zajednčkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, navodi se da Srbija ima najmanju stopu usklađenosti u regionu, žali se zbog povremenih izjava političkih lidera koji dovode u pitanje spoljnopolitičku orijentaciju Srbije i pozivaju se političke snage u Srbiji da prekinu saradnju sa autoritarnim političkim partijama u Rusiji.

Evroposlanici se zalažu da se Srbiji otvore nova pregovaračka poglavlja tek kada preduzme sve neophodne mere u tom pogledu, uključujući i mere u oblasti vladavine prava.

Srbija se u usaglašenom nacrtu rezolucije takođe poziva da preispita ekonomsku saradnju sa Rusijom i navodi da EU žali što se, dok je njen vazušni prostor zatvoren za letove u i iz Rusije, nastavljaju letovi između Beograda i Moskve.

Ukazuje se i da je između 2015. i 2021. vojna potrošnja Srbije porasla za 70 odsto, uglavnom zahvaljujući kupovinama iz Belorusije, Rusije i Kine.

U tekstu amandamana se izražava zabrinutost zbog bliske saradnje sa Rusijom u vojnoj sferi i traži od Srbije da preispita odnose sa Rusijom u odbrambenoj politici i okonča vojnu saradnju sa tom zemljom, poput one kroz "regionalni humanitarni centar" u Nišu.

Zabrinutost se izražava i oko rastuće saradnje Srbije sa Kinom, uključujući kupovinu sistema za masovni nadzor u Beogradu, kupovinu kineskog naoružanja i vojne opreme i zajedničke vežbe sa kineskim bezbednosnim snagama na teritoriji Srbije.

U jednom od amandmana se izražava zabrnitutost zbog navoda o prisluškivanju ruske opozicije u Beogradu od strane srpskih vlasti i navodnog dostavljanja materijala ruskim službama bezebednosti i ističe da bi svaka saradnja koja doprinosi autoritarnim i antidemokratskim praksama u Rusiji i Srbiji bila štetna za buduće odnose EU i Srbije.

Bojazni se izražavaju i oko uspostavljanja Radne grupe za borbu protiv obojenih revolucija srpske i ruske vlade čiji su svrha i ciljevi nejasni.

U amandmanima se ukazuje i na veoma ograničenu vidljivost procesa evrointegracija Srbije i pozivaju se Srbija, Evropska komisija i Spoljnopolitička služba EU da sprovode mnogo aktivniju i efikasniju strategiju komunikacije o koristima proširenja EU.

Istovremeno se iskazuje zabrinutost zbog ograničenog napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i zbog nekoliko korupcijskih afera „visokog profila“ koje ukazuju na verovatne veze državnih službenika i organizovanog kriminala.

Dalje se navodi da Instrument za pretpristupnu pomoć EU (IPA III) predviđa mogućnost menjanja ili čak suspenzije fondova u slučaju znatnog nazadovanja ili stalnog nedostatka napretka u oblasti osnovnih prava, uklljučujući u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i na polju medijskih sloboda.

Kada je reč o medijima, napominje se da se zloupotreba javnog novca za siticanje vlasništva u medijima smatra jednim od glavnih mehanizama zarobljavanja medija u Srbiji i poziva da se obezebdi da informacije o vlasništvu nad medijima budu dostupne javnosti.

Takođe se poziva ne veću transparentnost oko finansiranja medija, kao i na stvaranje okruženja koje omogućava nezavisnim i istraživačkim medijima pristup finansijama i bezbednom radu.

Kako se navodi, duboko se žali zbog širenja dezinformacija o ruskoj agresiji na Ukrajinu, uključujući od strane medija bliskih vladi, i pozivaju se vlasti Srbije da preduzmu odlučne korake u borbi protiv dezinformacija.

Poseban razlog za brigu, kako se navodi, jesu dezinformacije koje dolaza iz Kremlja i šire se preko Sputnjika Srbija i drugih domaćih aktera i zato se sprske vlasti pozivaju da se usklade sa sankcijama EU i preduzmu mere da spreče Rašu tudej i Sputnjik Srbija da šire lažne vesti i dezinformacije.

Ukazuje se i na veliku zabrinutost zbog činjenice da su među glavnim izvorima dezinformacije od strane vlade podržani ili finansirani tabloidi i neki TV kanali sa nacionalnom pokrivenošću.

Takođe se žali što javni servis koristi jezik ruske propagande, kao što je „ograničena vojna operacija“, od početka ruske invazije na Ukrajinu.

Dalje se upozorava da su zemlje u procesu pristupanja EU na Zapadnom Balkanu posebno teško pogođene stranim mešanjem i kampanjama dezinformacije od strane Rusije i Kine i izražava se zabrinutost što Srbija i Mađarska pomažu Rusiji i Kini u njihovim geopolitičkim ciljevima.

Izvor: Euractiv.rs

Najnovije