Poglavlje 24 - Pravda, sloboda i bezbednost

Osnovni cilj realizacije svih aktivnosti prepoznatih u okviru Poglavlja 24 – Pravda, sloboda i bezbednost jeste da se omogući slobodno kretanje ljudi, uz garantovanje njihove bezbednosti. Tako široko postavljen okvir obuhvata spektar većeg broja pitanja – od upravljanja vanjskim granicama EU, preko pravosudne saradnje u građanskim i krivičnim stvarima, zatim pitanja i oblasti u okviru borbe protiv organizovanog kriminala, preko pitanja vizne politike, migracija i azila. Konkretno, Poglavlje 24, podeljeno je na 12 podoblasti: azil, migracije, vize, spoljne granice i šengenska pravna tekovina, suzbijanje organizovanog kriminala, suzbijanje zloupotrebe droga, suzbijanje trgovine ljudima, suzbijanje terorizma, pravosudna saradnja u građanskim i privrednim stvarima, pravosudna saradnja u krivičnim stvarima, policijska saradnja i carinska saradnja.

Azil predstavlja jednu od ključnih oblasti kojoj EU posvećuje visok stepen pažnje. U periodu koji sledi, ključni izazovi za će se ogledati u pripremi kapaciteta za adekvatno servisiranje tražilaca azila i njihovo zbrinjavanje. Migracije su, uz oblast azila, u posebnom fokusu EU. Iz tog razloga, ali i u cilju čuvanja sopstvenog javnog poretka, svaka država kandidat za članstvo mora obezbediti usklađenost svog normativnog okvira sa komunitarnim pravom u ovoj oblasti, ali i njegovu punu implementaciju. Oblast migracija podrazumeva širok dijapazon podoblasti, kao što su: legalne migracije, sprečavanje ilegalnih migracija, readmisija, postupanje sa strancima itd. Politika viza je sastavni deo spoljne i bezbednosne politike. Vizna politika podrazumeva mehanizme zaštite interesa države, zaštitu sigurnosti javnog poretka i sprečavanje nezakonitih migracija.

Jedno od osnovnih načela Evropske unije ogleda se u pravu na slobodno kretanje ljudi i slobodan prometa kapitala i usluga. Šengenski sporazum je osnovni akt u oblasti izgradnje i očuvanja spoljnih granica EU. Cilj je ukidanje kontrole na unutrašnjim granicama i obezbeđenje slobode kretanja građana EU. Nakon Šengenskog sporazuma, potpisana je i Šengenska konvencija. Navedena dva dokumenta čine osnovu tzv. Šengenske pravne tekovine. Oblast borbe protiv organizovanog kriminala na nivou EU baziran je, prije svega, na Okvirnoj odluci Saveta o borbi protiv organizovanog kriminala, ali i na Konvenciji Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, tzv. Palermo konvenciji, s pratećim protokolima. Saradnja u oblasti borbe protiv droga podrazumeva strateško i normativno planiranje i razvoj, kako u delu preventivnih, i terapeutskih, tako i u delu represivnih aktivnosti i sankcionisanja svih oblika protivzakonitog delovanja. Ovo je, takođe, još jedna oblast u fokusu interesovanja Evropske unije i njenih institucija.

Trgovina ljudima predstavlja jedan od problema u svetu, kojem i EU posvećuje visok stepen pažnje. Ljudska sloboda je segment korpusa ljudskih prava koja je zaštićena većim brojem međunarodnih ugovora, a posebno konvencija Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope. Evropska bezbednosna i odbrambena politika predstavlja oblast u okviru koje se razvija i zajednička politika Evropske unije u oblasti borbe protiv terorizma. Razvoj sistema pravosudne saradnje u građanskim i privrednim stvarima pokrenut je s osnovnim ciljem radi olakšavanja sudske saradnje u građanskoj i privrednoj materiji. U daljem periodu pristupilo se unifikaciji međunarodnog privatnog prava, što je dovedeno u usku vezu s jednim od ključnih principa postojanja EU – slobodom kretanja ljudi. Danas je osnovi cilj pravosudne saradnje u ovim oblastima stvaranje jedinstvenog sistema za prekograničnu implementaciju građanskog prava u okviru čitave Unije.

EUROJUST i Evropska pravosudna mreža su neki od ključnih instrumenata pomoću kojih se razvija pravosudna saradnja u krivičnim stvarima u okviru država članica EU, kao i s trećim državama. Razlog za visok stepen razvoja sistema u ovoj oblasti jeste težnja ka zajedničkoj borbi protiv kriminala, koja je među prioritetima delovanja EU. Pravosudna saradnja u krivičnim stvarima počiva na principu uzajamnog priznanja presuda i drugih sudskih odluka jedne države članice u drugim državama EU, kao i na uzajamnoj pravnoj pomoći. Takođe, počiva i na približavanju nacionalnog zakonodavstva i usvajanju niza minimalnih standarda. Šengenski pravni okvir i EUROPOL su baza na kojoj počiva pitanje policijske saradnje. Značajna podrška razvoju i funkcionisanju ogleda se i kroz delovanje Evropskoj policijskog koledža – CEPOL-a. U ovom segmentu posebno se ističu Šengenska konvencija, čijom sadržinom je propisana obaveza policijskih organa da pomažu jedni drugima u cilju prevencije i otkrivanja kriminala. Takođe, važan je i tzv. Ugovor iz Prima, koji se odnosi na intenziviranje prekogranične saradnje, posebno po pitanju borbe protiv terorizma, prekograničnog kriminala i ilegalnih migracija, a ne manja važna je i Bečka konvencija, te niz bilateralnih međunarodnih ugovora kojima se prepoznaju i afirmišu različiti oblici policijske saradnje (npr. zajedničke patrole, zajednički granični prelazi, zajedničke operacije, rad u zajedničkim centrima i dr.). U oblasti carinske saradnje ističe se Konvencija o uzajamnoj pomoći i saradnji carinskih službi, koja za cilj ima olakšanje carinske saradnje radi sprečavanja i otkrivanja krivičnih dela i prekršaja iz oblasti carine na štetu nacionalnog zakonodavstva država članica i komunitarnog prava.

Saznajte više:
Evropska komisija - Pravosuđe
Pravne tekovine EU u oblasti pravde slobode i bezbednosti
Zajednička kancelarija za podršku politici azila (European Asylum Support Office - ЕАСО)
Evropska policijska kancelarija (EUROPOL)
Jedinica za pravosudnu saradnju Evropske unije (EUROJUST)

Dokumenta vezana za Poglavlje 24:

Hrvatska - ključna dokumenata iz pregovaračkog Poglavlja 24
- Izveštaj o analitičkom pregledu pravne tekovine za Poglavlje 24
- Pregovaračka pozicija Hrvatske za Poglavlje 24
- Pregovaračka pozicija Hrvatske za Poglavlje 24 - dopuna
- Izveštaj o ispunjenju obaveza za Poglavlje 24
- Zajednička pozicija Evropske unije za zatvaranje Poglavlja 24

Crna Gora - ključna dokumenata iz pregovaračkog Poglavlja 24
- Informacije o radu radne grupe za Poglavlje 24 u procesu Analitičkog pregleda usklađenosti
- Izveštaj o analitičkom pregledu pravne tekovine za Poglavlje 24
- Akcioni plan za Poglavlje 24
- Izvještaj o realizaciji Akcionog plana za Poglavlje 24
- Pregovaračka pozicija Crne Gore za Poglavlje 24

(Dokumenta preuzeta sa sajta Ministarstva vanjskih i europskih poslova Vlade Republike Hrvatske i Ministarstva vanjskih poslova i evropskih integracija Vlade Republike Crne Gore)