Progovori o pregovorima

Savremena politika: Formalno bez odluke, neformalno – izmena „Mrdićevih“ zakona uslov za dalju isplatu

Dok zvaničnici Srbije naglašavaju da nije doneta formalna odluka o zamrzavanju sredstava iz Plana rasta Evropske unije, istovremeno potvrđuju da se u Evropskoj komisiji iščekuje primena preporuka Venecijanske komisije vezanih za takozvane Mrdićeve zakone.

Da li bi Grčka mogla postati energetski centar Evrope?

Pre ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Evropa je oko 50% svog prirodnog gasa dobijala iz Rusije, uglavnom putem cevovoda. Međutim, nakon početka rata, EU je ubrzano smanjila zavisnost i u roku od tri godine ruski udeo u uvozu gasa pao je za oko dve trećine. Do 2025. godine, Rusija je učestvovala sa svega oko 12% u ukupnom uvozu gasa Evropske unije.

SAFE zajam: Donald Tusk protiv Karola Navrockog

U maju 2025. godine, Evropska unija je uvela novi finansijski instrument „Security Action for Europe“, skraćeno SAFE. Ovaj program je prvi stub strategije Evropske unije o jačanju odbrambene industrije i smanjenju zavisnosti od spoljnih proizvođača, pod nazivom Readiness 2030.

Zašto je poseta rektora Đokića Briselu uzjogunila režim i prorežimske medije?

Takođe, raspisivanje vanrednih predsedničkih ili parlamentarnih izbora izuzetno je izvesno u bliskoj budućnosti i rektor se percipira kao mogući predstavnik studenata. U takvom spletu okolnosti, susret Vladana Đokića sa Martom Kos, prevazišao je okvire uobičajene međunarodne saradnje i postao pokazatelj dubljih političkih tenzija.

Smena Igora Božića i novi test za demokratiju u Srbiji

Kriza je eskalirala kada je javnost početkom meseca obaveštena da je Igor Božić, dugogodišnji direktor vesti N1, smenjen s mesta pravnog zastupnika ove medijske kuće.

CEPRIS: Javnost sve aktivnije prati rad pravosudnih saveta

Predstavljanje izveštaja dolazi u trenutku pojačanog društvenog interesovanja za rad pravosuđa. Tokom 2025. godine, zahtevi za većom vladavinom prava i odgovornošću institucija bili su u središtu javnih debata, što je dodatno naglasilo značaj transparentnosti kao ključnog mehanizma za izgradnju poverenja građana.

Kapacitet Evropske unije za brzo reagovanje u krizama: izazovi i mogućnosti

Evropska unija se u savremenom međunarodnom okruženju suočava sa sve učestalijim i složenijim krizama koje zahtevaju brze, koordinisane i politički odlučne odgovore. Od migrantske krize, preko pandemije COVID-19, do rata u Ukrajini i najnovijih sukoba u regionu Ormuskog moreuza, postaje jasno da dinamika globalnih izazova ukazuje na to da brzina reakcije postaje jednako važna kao i sadržaj same politike.

Sve izvesniji sporazum između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država o kritičnim mineralima: odgovor Zapada na kinesku dominaciju

Kritični minerali su sirovine bez kojih moderna ekonomija ne može da funkcioniše. Njihova važnost proizilazi iz dve stvari: teško ih je zameniti i teško ih je pronaći. Nema ih svuda. Kada neka država zavisi od uvoza ovih resursa, ona zapravo zavisi i od političkih odnosa sa zemljama koje te resurse kontrolišu.

Javna tribina "Cena slobode" portala Magločistač u sredu, 15. aprila, u Subotici

Portal Magločistač u sredu, 15. aprila, u Inspira Hub-u (Vladimira Nazora 7), sa početkom u 18.30 sati, organizuje javnu tribinu pod nazivom - „Cena slobode“. Tom prilikom, biće predstavljeni rezultati sprovedenog istraživanja „Pozadina antievropskog sentimenta u kontekstu društveno-političke krize na multietničkom uzorku u Vojvodini“.

50 godina Evropske narodne partije: izazovi i perspektive

Tekuća godina označava jubilej najveće političke grupacije u Evropi.

Kako sprečiti da algoritamsko odlučivanje u Srbiji ostane pravno nevidljivo

Rasprava o regulaciji veštačke inteligencije u Srbiji prečesto počinje pogrešnim pitanjem: da li je potreban poseban zakon. U trenutku kada Evropska unija postepeno uvodi i primenjuje AI Act, nameće se očekivanje da Srbija treba da učini isto. To jeste važno, ali nije suština problema.

Značaj Eurodžasta u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi i prazna kancelarija Srbije

Prvog marta je Eurodžast Srbija zatvorila svoju kancelariju u Hagu, nakon što Visoki savet tužilaštva nije produžio mandat dosadašnjoj tužiteljki, niti je odabrao novog tužioca za vezu sa ovim pravosudnim telom Evropske unije.

Centar Evropskog parlamenta se naginje udesno

Evropska narodna partija (EPP) odlučila je da se trajno pomeri udesno, jureći i legitimišući stavove krajnje desnice. „To je jasan i opasan politički pomak“, izjavio je Sandro Goci, evroposlanik iz grupacije Renew Europe u Evropskom parlamentu, nakon što je ovo telo u četvrtak 26. marta usvojilo „Uredbu o povratku“.

442 do Rejkjavika – Mogućnost severnog proširenja

Početak 2026. godine je doneo veće interesovanje tri severnoevropskih država (Island, Norveška i Ujedinjeno Kraljevstvo) za nastavak tj. „odmrzavanje“ svojih evrointegracija, kao i dublju vojno političku saradnju sa ostalim članicama Evropske unije. Dapače, ne može se tvrditi da je išta od toga samo prolazna slučajnost. Efekti zaoštrenih odnosa Brisela i Vašingtona snažno su uticali i na države van Evropske unije.

Španija i evropski otpor Trampu

Od 27 članica EU, deset je priznalo Palestinu kao državu, pri čemu su Španija, Irska, Norveška i Slovenija to učinile tokom 2024. godine, dakle nakon početka aktuelnog sukoba sa Izraelom. Poslednje priznanje došlo je od Francuske, u septembru prošle godine i ona predstavlja prvu stalnu članicu Saveta bezbednosti UN koja je načinila ovakav korak.

Ormuz: Ekonomsko nuklearno dugme Irana

Ormuski moreuz, poznat i samo kao Ormuz, jedno je od strateški i ekonomski najvažnijih mesta na svetu. Alternativni putevi nisu razvijeni, uglavnom zbog komplikovanog geografskog terena i regionalnih sukoba, zbog čega Ormuz ostaje jedina tačka za brodove da uđu i napuste Persijski zaliv.

Minhenska bezbednosna konferencija 2026: Evropa između ambicije i realnosti u fragmentisanom svetu

Iako je od održavanja Minhenske bezbednosne konferencije prošlo nešto više od mesec dana, njeni zaključci ostaju izrazito relevantni za razumevanje aktuelnih globalnih previranja. Razlog za to leži u činjenici da su se brojni trendovi najavljeni u Minhenu u međuvremenu dodatno intenzivirali – od eskalacije bezbednosnih kriza do sve jasnijeg redefinisanja spoljnopolitičkih prioriteta velikih sila.

Politička i institucionalna kriza na Kosovu: Može li se pokrenuti nastavak dijaloga?

U poslednjem trenutku pronađeno je kompromisno rešenje koje je imalo za cilj da ublaži posledice po srpsku nacionalnu grupaciju, koja bi kao najveća nealbanska etnička zajednica bila najviše pogođena. Prema tom dogovoru, Srbima je omogućen dodatni rok od tri meseca za pribavljanje potrebne dokumentacije, čime je izbegnuta nagla primena sankcija i ostavljen prostor za prilagođavanje novim pravilima.

Slovenija na političkoj klackalici: Triler izbori, špijunske afere i borba za evropski kurs

U nedelju, 22. marta 2026. godine, građani Slovenije izašli su na birališta u jednim od najneizvesnijih parlamentarnih izbora u novijoj istoriji ove alpske republike.

Stanovanje kao ključni problem građana Unije: novi Evropski plan za rešavanje stambene krize

Od 2013. godine cene nekretnina u Evropskoj uniji, posebno u urbanim sredinama, porasle su za više od 60%, dok su prosečne kirije porasle za oko 20%. S obzirom na to da oko 75% građana živi u gradovima i urbanim područjima, gradovi ostaju ključni pokretači ekonomskog rasta, inovacija i zapošljavanja.