Progovori o pregovorima

Dragana Đurica: Zamrznuti fondovi ili zamrznuta država

Ako Evropska komisija proceni da uslovi nisu ispunjeni, deo novca za određeni reformski paket može biti zadržan. To ne mora da znači trajni gubitak sredstava. Država ima mogućnost da ispravi problem, ispuni uslove i uhvati korak s procesom.

Geopolitika nuklearne energije: Srbija između Istoka i Zapada

Danas se nuklearna energija percipira kao izvor energetske moći, političkog prestiža i geopolitičkog uticaja određene države. U tom pravcu, Sjedinjene Američke Države, Rusija, Kina i Francuska razvile su snažne nuklearne industrije koje imaju kako ekonomsku, tako i političku funkciju.

“Only Yes Means Yes”: Redefinisanje pristanka i seksualnog nasilja u evropskom normativnom okviru

Evropski parlament usvojio je krajem aprila rezoluciju kojom poziva Evropsku komisiju da odsustvo pristanka postane ključni kriterijum za definisanje krivičnog dela silovanja u zakonodavstvima svih država članica.

Mešovita podela karata na Bliskom Istoku: ko gubi, a ko pobeđuje u Iranskom ratu?

Prošlo je nešto više od tri meseca od kad je započeo rat Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana. Iako je situacija zadržala visok stepen potencijala za eskalaciju još od američko-izraelskih napada na iranski nuklearni program sredinom prošle godine, odluka da se započne operacija sadašnjih razmera predstavljala je rizičan potez sa brojnim manje ili više predvidivim posledicama.

Brisanje tabua o visini plate: Šta donosi nova evropska direktiva o transparentnosti plata?

Koliku platu imaju vaše kolege? Da li žene i muškarci za isti posao zaista zarađuju jednako? Prošli ste pet krugova razgovora za novi posao da biste tek tada saznali da je plata neodgovarajuća? Upravo na ova pitanja pokušava da odgovori nova evropska direktiva koja bi mogla značajno da promeni odnose između zaposlenih i poslodavaca širom Evrope.

Makroregionalne strategije kao most ka Evropskoj uniji: Zašto je EUSAIR važan za Zapadni Balkan

To je potvrđeno i u Skopskoj deklaraciji, usvojenoj 19. maja na godišnjem sastanku ministara i državnih sekretara deset zemalja s izlazom na Jadransko i Jonsko more, ili koje se nalaze u njihovom zaleđu, gde je naglašeno da proširenje Evropske unije predstavlja „geostrateško ulaganje u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet“.

Nova vojna strategija Nemačke: Odgovornost za Evropu

Retko kad je vojna strategija bila toliko neophodna kao u ovoj istorijskoj fazi, izjavio je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, na predstavljanju vojne strategije u Berlinu krajem aprila ove godine. Pod nazivom Odgovornost za Evropu (Verantwortung für Europa), ovi dokumenti sastavljaju prvu vojnu strategiju Bundesvera (oružane snage Nemačke) od 1955. godine.

Zakon o domaćoj industriji Evropske unije: Uspon Made in Europe inicijative

Evropska unija ulazi u novu fazu svoje ekonomske i političke transformacije, onu u kojoj pitanje strateške autonomije postaje centralno za donošenje odluka. Od tehnologije i energetike do odbrane i finansijskih sistema, Brisel sve odlučnije pokušava da smanji zavisnost od spoljnog sveta, pre svega Sjedinjenih Američkih Država i Kine.

Jedan veto manje, isti rezultat: mađarski faktor u blokadi suspenzije EU-Izrael sporazuma

Sporazum o pridruživanju između Evropske unije i Izraela stupio je na snagu 2000. godine kao pravni okvir koji Izraelu daje povlašćen pristup evropskim tržištima i reguliše saradnju u oblastima trgovine, istraživanja i diplomatije.

Povlačenje američkih trupa iz Nemačke: Kazna za kritiku

Predsednik SAD Donald Tramp zadao je novi udarac transatlantskom prijateljstvu, kada je 7. maja dodatno pooštrio objavu Pentagona o povlačenju pet hiljada američkih vojnika iz Nemačke, poručivši da bi ukupan broj povučenih pripadnika američkih snaga mogao biti znatno veći

Od uglja i čelika do zajedničke vojske: Da li klauzula 42 može biti osnov za stvaranje evropske vojske

Evropska unija je nastala kao projekat mira. Po završetku Drugog svetskog rata ideja je bila jednostavna, a to je da države koje zajedno kontrolišu proizvodnju uglja i čelika neće ponovo ratovati jedna protiv druge. Sedam decenija kasnije Evropa se ponovo nalazi pred bezbednosnim pitanjem koje može promeniti prirodu same unije.

Politički potres u Bukureštu: Pad Boložanove vlade i trijumf populizma

Situacija u Rumuniji ne sme se posmatrati izolovano. Ona je deo širih potresa koji su zadesili Evropsku uniju. Širom kontinenta vidimo sličan obrazac: tradicionalne proevropske snage gube tlo pod nogama pred naletom desnog populizma koji se hrani ekonomskom nesigurnošću i strahom od posledica rata u Ukrajini.

Autonomija univerziteta pod opsadom

Uspon populističkih lidera i političkih grupa koje osporavaju temeljne demokratske principe je globalni fenomen, a čiji su se obrisi nazirali još početkom ovog veka.

Indeks medijskih sloboda Reportera bez granica: Srbija među najgorima u Evropi

Srbija je prema Indeksu slobode medija za 2026. godinu rangirana na 104. mesto, od ukupno 180 zemalja, i kao takva je među najgorima u Evropi. Prošle godine Srbija se nalazila na 96. mestu, a i ove godine rangirana je u grupu zemalja gde je “teška situacija”. Ove godine Srbija ima četiri indeksna poena manje, u odnosu na prethodnu, što ukazuje na značajan pad medijskih sloboda, pokazuje najnoviji Izveštaj Reportera bez granica (RSF).

Demokratski talasi na obali Tise: Kako je potopljen Fides

Rano je razmatrati kako će Tisa preživeti svoj prvi rastok. Ustupanje prostora novoj partiji ne samo da je omogućilo neupitnu pobedu opozicionih snaga već je i praktično konsolidovalo Tisu kao trenutno jedinu igru u gradu. To ne znači da će druge partije opozicije, poput zelenih (Dialogue) ili dugovečnih socijalista (MSZP), ostati neme sa strane.

Savremena politika: Formalno bez odluke, neformalno – izmena „Mrdićevih“ zakona uslov za dalju isplatu

Dok zvaničnici Srbije naglašavaju da nije doneta formalna odluka o zamrzavanju sredstava iz Plana rasta Evropske unije, istovremeno potvrđuju da se u Evropskoj komisiji iščekuje primena preporuka Venecijanske komisije vezanih za takozvane Mrdićeve zakone.

Da li bi Grčka mogla postati energetski centar Evrope?

Pre ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Evropa je oko 50% svog prirodnog gasa dobijala iz Rusije, uglavnom putem cevovoda. Međutim, nakon početka rata, EU je ubrzano smanjila zavisnost i u roku od tri godine ruski udeo u uvozu gasa pao je za oko dve trećine. Do 2025. godine, Rusija je učestvovala sa svega oko 12% u ukupnom uvozu gasa Evropske unije.

SAFE zajam: Donald Tusk protiv Karola Navrockog

U maju 2025. godine, Evropska unija je uvela novi finansijski instrument „Security Action for Europe“, skraćeno SAFE. Ovaj program je prvi stub strategije Evropske unije o jačanju odbrambene industrije i smanjenju zavisnosti od spoljnih proizvođača, pod nazivom Readiness 2030.

Zašto je poseta rektora Đokića Briselu uzjogunila režim i prorežimske medije?

Takođe, raspisivanje vanrednih predsedničkih ili parlamentarnih izbora izuzetno je izvesno u bliskoj budućnosti i rektor se percipira kao mogući predstavnik studenata. U takvom spletu okolnosti, susret Vladana Đokića sa Martom Kos, prevazišao je okvire uobičajene međunarodne saradnje i postao pokazatelj dubljih političkih tenzija.

Smena Igora Božića i novi test za demokratiju u Srbiji

Kriza je eskalirala kada je javnost početkom meseca obaveštena da je Igor Božić, dugogodišnji direktor vesti N1, smenjen s mesta pravnog zastupnika ove medijske kuće.