foto: Lukasz Kobus / European Union

Šef ruske informacione mreže Ribar (Rybar) Mihail Zvinčuk priveden je 9. oktobra u Risnu, u Crnoj Gori, u akciji policije i Agencije za nacionalnu bezbednost. Nakon višesatnog ispitivanja, njemu, njegovoj supruzi i još troje ruskih državljana naloženo je napuštanje države zbog razloga nacionalne i unutrašnje bezbednosti, saopštile su crnogorske vlasti.

Prema pisanju podgoričkih Vijesti, cilj boravka grupe u Crnoj Gori bio je snimanje dokumentarnog materijala o usklađivanju vizne politike zemlje s Evropskom unijom (EU).

Saznanjima bezbednosnih službi izražavala su sumnju da je plan bio da se evropske integracije predstave kao politički nametnut proces koji ugrožava turizam, ekonomsku stabilnost i nacionalne interese Crne Gore.

Zvinčuk je tvrdio da je grupa došla da snima dokumentarni film o Cetinjskom manastiru i da je za to prethodno podnela zahtev. Zahvalio se i portparolki ruskog Ministarstva spoljnih poslova Mariji Zaharovoj, navodeći da je ruska diplomatska služba pomogla u rešavanju situacije.

Ko je Mihail Zvinčuk i šta je Ribar?

Mihail Zvinčuk je bivši pripadnik ruskih vojnih struktura koji je radio u pres-službi Ministarstva odbrane Rusije. Telegram kanal Ribar pokrenuo je 2018. godine. Kanal se bavi izveštavanjem o ratu u Ukrajini i promoviše narative bliske Kremlju. Danas ima više od 1,5 miliona pratilaca.

Mreža se povezivala s finansiranjem Jevgenija Prigožina, pokojnog vođe paravojne formacije Vagner, koji je predvodio neuspeli puč protiv ruskog vojnog vrha u junu 2023. godine. Ribar je u međuvremenu proširio delovanje i van Rusije, a prema pisanju Vremena, njegovi predstavnici organizovali su medijske obuke u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Kirgistanu. Zvinčuk je predavao na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose (MGIMO).

Američki Stejt department ponudio je nagradu do deset miliona dolara za informacije o osobama povezanim s Ribarom, uključujući Zvinčuka, u okviru napora da se otkriju i suzbiju operacije stranog uticaja na američke izbore. Američke vlasti navode da je mreža ranije dobijala novac od Jevgenija Prigožina, a da za ugovorene poslove dobija sredstva od ruske državne korporacije Rostek.

Kako Crna Gora stoji na evropskom putu

Slučaj Zvinčuk dogodio se u trenutku kada je Crna Gora najbliža članstvu u Evropskoj uniji od početka pristupnih pregovora. Podgorica je u prethodnom periodu ostvarila značajan napredak u pregovorima. Zbog toga je važno posmatrati ovaj slučaj i u kontekstu šireg procesa evropskih integracija.

Crna Gora je otvorila svih 33 pregovaračka poglavlja s EU. Na poslednjoj međuvladinoj konferenciji, održanoj 12. oktobra, privremeno je zatvorila još tri poglavlja 17, koje se odnosi na ekonomsku i monetarnu politiku, 18 o statistici i 19 o socijalnoj politici i zapošljavanju. Time je broj privremeno zatvorenih poglavlja porastao na 21.

Problemi koje je Crna Gora imala s Hrvatskom, koja je blokirala njen put ka EU se postepeno rešavaju. Bazen u Kotoru koji je nosio naziv Goran Džimi Gopčević, koji je bio uspešan vaterpolista, ali i čuvar ratnog logora Morinj, nedavno je promenjen u Petar II Petrović Njegoš.

Pored toga, odobreno je podizanje spomen-ploče u Morinju, čime su učinjeni značajni ustupci prema susedima. Ovi potezi u Hrvatskoj ocenjuju se kao dobar signal, a ostalo je još nekoliko nerešenih problema. Najpre, je tu razgraničenje u oblasti Prevlake i povratak školskog broda Jadran.

Kako slučaj Ribar utiče na evropski put Crne Gore?

Slučaj Zvinčuk otvara pitanje sposobnosti Crne Gore da prepozna i suzbije pokušaje stranog uticaja u trenutku kada se približava članstvu u Evropskoj uniji. Za zemlju koja je uskladila veliki deo svoje spoljne i bezbednosne politike s EU, borba protiv dezinformacija i hibridnih aktivnosti deo je šireg pitanja zaštite institucija, demokratskih procesa i nacionalne bezbednosti.

Hibridni uticaj je veliki problem s kojim se EU susreće decenijama. Vrhunac je dostignut izbijanjem rata u Ukrajini koji je bezbednost podigao na vrh liste prioriteta u EU.

Hapšenje i proterivanje Zvinčuka sami po sebi ne znače da će Crna Gora brže postati članica EU. Njihov značaj je pre svega u tome što pokazuju kako crnogorske institucije reaguju na bezbednosne rizike povezane sa stranim uticajem. Takva reakcija može doprineti poverenju evropskih partnera, ali napredak u pristupnim pregovorima i dalje zavisi od ispunjavanja konkretnih reformskih merila, naročito u oblasti vladavine prava, funkcionisanja institucija i bezbednosti.

Autor: Aleksa Petrovski