Progovori o pregovorima

Slučaj Zvinčuk: Kako borba protiv ruskog uticaja može da utiče na evropski put Crne Gore

Šef ruske informacione mreže Ribar (Rybar) Mihail Zvinčuk priveden je 9. oktobra u Risnu, u Crnoj Gori, u akciji policije i Agencije za nacionalnu bezbednost. Nakon višesatnog ispitivanja, njemu, njegovoj supruzi i još troje ruskih državljana naloženo je napuštanje države zbog razloga nacionalne i unutrašnje bezbednosti, saopštile su crnogorske vlasti.

Od jedinstva do koalicije voljnih: kako se menja evropska podrška Ukrajini?

Na oktobarskom samitu Evropskog saveta Volodimir Zelenski zatražio je od evropskih lidera dodatnih 70 milijardi evra za 2027. godinu. Odgovor dela njih stigao je gotovo odmah.

Gas pred zimu, koliko su Evropa i Srbija zaista spremne?

Pre energetske krize evropski sistem se u velikoj meri oslanjao na velike i relativno stabilne količine ruskog gasa koje su stizale gasovodima. Posle 2022. godine ta struktura se ubrzano promenila. Izgrađeni su i prošireni terminali za prijem tečnog prirodnog gasa, povećani su kapaciteti između država i otvoreni novi pravci snabdevanja.

Evropske integracije Srbije u senci unutrašnje krize

Otuda i dilema od koje polazi ovaj tekst: da li je evropska integracija u vreme pojačanih unutrašnjih tenzija potisnuta iz javnog prostora, ili se o njoj i dalje govori, samo u drugačijem političkom i medijskom okviru?

Digitalizacija i sajber bezbednost važan deo evropskog puta

Istakao je da digitalizacija ne treba da bude samo prebacivanje birokratije sa papira na ekran, već da usluge treba pojednostaviti i prilagoditi potrebama građana. Cilj je da administrativne postupke mogu da završe kroz integrisan sistem, bez odlaska na više šaltera.

Ko snosi troškove evropske zelene tranzicije?

Iza velikih političkih ciljeva nalaze se konkretne promene koje utiču na svakodnevno poslovanje kompanija: od načina na koji proizvode i nabavljaju sirovine do troškova energije, prikupljanja podataka i pristupa međunarodnim tržištima.

Uspeh AfD u „zaboravljenim regionima“

AfD se predstavlja kao partija koja će napraviti oštar zaokret u odnosu na dosadašnju politiku, od koje građani u zaboravljenim regionima ne vide korist. Međutim, odgovor koji se nameće ide u pravcu politike identiteta: vratiti pozitivnu sliku Nemačke, odbaciti istorijski kompleks krivice, ukinuti društvene razlike novom „patriotskom kulturnom politikom“, i slične ideje.

Od čela do začelja - put Srbije u Uniju

Tokom 2008. godine, potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Naredne godine, dolazi do ukidanja viza i Srbija podnosi zahtev za prijem u članstvo. Početkom 2012. godine, Srbija dobija status kandidata za članstvo, a dve godine kasnije otvoreni su pregovori. Pod pokroviteljstvom Unije zaključen je Briselski sporazum 2013. godine, čiji je cilj bio normalizacija odnosa Beograda i Prištine.

Između Vašingtona i Brisela: Evropska unija nudi Kanadi trgovinski sporazum i pridruženo članstvo

Geopolitičke tektonske ploče se ponovo pomeraju, a epicentar ovoga puta nije u Istočnoj Evropi ili na Bliskom istoku, već na severnoameričkom kontinentu. Tamo gde su decenijama vladali mir, otvorene granice, ekonomska harmonija i predvidljivo političko partnerstvo, danas se stvara neočekivan rascep.

Najavljena mogućnosti pristupa jedinstvenom tržištu pre članstva

Evropska komisija je 6. oktobra 2026. godine predstavila paket mera pod nazivom Priprema za širu Uniju (Preparing for a Wider Union), čiji je cilj priprema Evropske unije za buduća proširenja

Izbori u Berlinu i kriza nemačke politike

Izbornu trku obeležila je kandidatkinja Levice za gradonačelnicu, Elif Eralp, koju su mediji proglasili nemačkim Mamdanijem jer je svoju kampanju bazirala na sličnim metodama i levim temama – pristupačnom stanovanju i ograničavanju cena stanova. Čak je i javno priznala tokom kampanje da je njen tim u kontaktu sa njegovim izbornim timom.

NATO između principa odvraćanja i političkog pragmatizma: Poruke Marka Rutea iz Talina i izazovi evropske bezbednosti

oseta generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea Estoniji 14. oktobra 2026. godine, njegovi susreti sa predsednicom Ileom Madise i premijerom Kristenom Mihalom, kao i zajednička konferencija za novinare u Talinu, ukazuju na pokušaj Brisela da istovremeno odvrati Moskvu, umiri evropsku javnost i zadovolji očekivanja Vašingtona.

Ujedinjeno Kraljevstvo ponovo u Evropskoj uniji?

Naravno, suprotstavljanje Ujedinjenog Kraljevstva ostalim članicama EU koje su bile pro-integracijski orijentisane, trajalo je pre toga dugi niz godina. Ovakva situacija je kulminirala u referendumu 2016. godine, kada su građani izrazili svoj stav i glasali većinski za izlazak iz Unije (52% populacije iliti otprilike 17,5 miliona stanovnika).

Francuska opet na ulicama, tradicionalna politika gubi tlo pod nogama

Francuzi su narod koji je svetu podario revoluciju, pa se svaki novi talas uličnog nezadovoljstva gotovo neizbežno posmatra kroz prizmu istorije. Tako i aktuelni protesti učenika prizivaju poznate paralele: generalni štrajk iz maja 1968, a u novijoj istoriji demonstracije protiv penzionih reformi i, naravno, „žute prsluke“.

Kako se Brisel priprema za novo proširenje?

Dokument „Priprema za proširenu Uniju“ otvara pitanje ne samo kako će se Unija reformisati pre proširenja, već i pod kojim uslovima će buduće članice moći da ostvare sva prava koja članstvo donosi.

Menja li se vekovna neutralnost Švajcarske?

Zahvaljujući ovakvom spoljnopolitičkom opredeljenju, Švajcarska je tokom prethodna dva veka izgradila specifičan međunarodni položaj države koja nastoji da ostane izvan oružanih sukoba između drugih država, istovremeno razvijajući prepoznatljivu ulogu posrednika u međunarodnim pregovorima, diplomatskim inicijativama i procesima mirnog rešavanja sporova.

Evropa i Rusija: koliko još prostora ostaje za diplomatiju?

Nemačko-ruski odnosi predstavljaju dobar primer šire transformacije evropske politike prema Moskvi. Pre 2022. godine, ekonomska saradnja, posebno u oblasti energetike, smatrana je jednim od načina održavanja stabilnih odnosa uprkos političkim neslaganjima. Ruski gas imao je značajnu ulogu u nemačkoj privredi, dok je evropsko tržište predstavljalo važno izvozno odredište za ruske energente.

Unija između protekcionizma i strateške autonomije

Težnja Evropske unije da ojača stratešku autonomiju nije nova pojava, ali je posebno dobila na značaju nakon početka rata u Ukrajini, kada su postale vidljivije ranjivosti povezane sa zavisnošću od inostranog snabdevanja, naročito u energetici.

Geopolitički imperativ ili mehanizam kontrole: Šta zaista donosi novi plan za proširenje Evropske unije?

Evropska komisija je početkom oktobra predstavila paket preporuka pod nazivom “Priprema za širu Uniju”, dokument koji bi trebalo da mapira put za sledeći talas proširenja. U retorici Brisela, kojom dominiraju izrazi poput “geopolitičkog imperativa”, proširenje se predstavlja kao logičan i neophodan korak ka osiguranju stabilnosti i bezbednosti na kontinentu.

Ruska „flota u senci“: Kako Moskva zaobilazi evropske sankcije

Uvođenje evropskih sankcija Rusiji nakon početka rata u Ukrajini promenilo je način na koji Moskva izvozi naftu i druge energente. Umesto da zaustave ruski izvoz, sankcije su podstakle razvoj alternativnih transportnih i finansijskih kanala, među kojima posebno mesto zauzima takozvana „flota u senci“.