Progovori o pregovorima

Jedan veto manje, isti rezultat: mađarski faktor u blokadi suspenzije EU-Izrael sporazuma

Sporazum o pridruživanju između Evropske unije i Izraela stupio je na snagu 2000. godine kao pravni okvir koji Izraelu daje povlašćen pristup evropskim tržištima i reguliše saradnju u oblastima trgovine, istraživanja i diplomatije.

Susret Sija i Trampa: Rasplet ili zaplet na geopolitičkoj sceni?

Ukoliko bi Si i Tramp uspeli da usaglase i promovišu zajedničku mirovnu platformu, takva inicijativa mogla bi da ima veću političku težinu nego dosadašnji pokušaji posredovanja.

Povlačenje američkih trupa iz Nemačke: Kazna za kritiku

Predsednik SAD Donald Tramp zadao je novi udarac transatlantskom prijateljstvu, kada je 7. maja dodatno pooštrio objavu Pentagona o povlačenju pet hiljada američkih vojnika iz Nemačke, poručivši da bi ukupan broj povučenih pripadnika američkih snaga mogao biti znatno veći

Od uglja i čelika do zajedničke vojske: Da li klauzula 42 može biti osnov za stvaranje evropske vojske

Evropska unija je nastala kao projekat mira. Po završetku Drugog svetskog rata ideja je bila jednostavna, a to je da države koje zajedno kontrolišu proizvodnju uglja i čelika neće ponovo ratovati jedna protiv druge. Sedam decenija kasnije Evropa se ponovo nalazi pred bezbednosnim pitanjem koje može promeniti prirodu same unije.

Samit Evropske političke zajednice u Jermeniji: značaj, poruke i širi kontekst

Samit Evropske političke zajednice (EPZ) održan u Jerevanu dolazi u trenutku pojačane globalne i regionalne nestabilnosti, u kojem se postojeći obrasci međunarodne saradnje sve češće pokazuju kao nedovoljno efikasni. Za razliku od ranijih okupljanja ovog formata, koja su pre svega bila usmerena na razmenu stavova, samit u Jermeniji dobija izraženiju geopolitičku dimenziju, kako zbog izbora domaćina, tako i zbog šireg bezbednosnog konteksta u kojem se održava.

Politički potres u Bukureštu: Pad Boložanove vlade i trijumf populizma

Situacija u Rumuniji ne sme se posmatrati izolovano. Ona je deo širih potresa koji su zadesili Evropsku uniju. Širom kontinenta vidimo sličan obrazac: tradicionalne proevropske snage gube tlo pod nogama pred naletom desnog populizma koji se hrani ekonomskom nesigurnošću i strahom od posledica rata u Ukrajini.

Evropa i „gigantski patuljak": mađarskih sedam decenija između 1956. i 2026.

Naime, mađarska nacija uspostavljena je ujedinjenjem sedam plemena krajem 9. vijeka, sedam je mitskih junaka na Trgu heroja, sedam kula na Ribarskom bastionu i isto toliko prestoničkih mostova na Dunavu. Upravo u ovom broju ogleda se simbolika – ove godine navršava se sedam decenija od Mađarske revolucije.

Autonomija univerziteta pod opsadom

Uspon populističkih lidera i političkih grupa koje osporavaju temeljne demokratske principe je globalni fenomen, a čiji su se obrisi nazirali još početkom ovog veka.

Demokratski talasi na obali Tise: Kako je potopljen Fides

Rano je razmatrati kako će Tisa preživeti svoj prvi rastok. Ustupanje prostora novoj partiji ne samo da je omogućilo neupitnu pobedu opozicionih snaga već je i praktično konsolidovalo Tisu kao trenutno jedinu igru u gradu. To ne znači da će druge partije opozicije, poput zelenih (Dialogue) ili dugovečnih socijalista (MSZP), ostati neme sa strane.

Privatnost na prodaju: curenje podataka kao oblik rodno zasnovanog nasilja

U digitalnom prostoru, privatnost prevazilazi samo pitanje lične sfere i lako može postati sredstvo za trgovinu. Naše poruke, fotografije, lokacija, internet pretrage i kontakti svakodnevno cirkulišu kroz mreže različitih platformi, aplikacija i servera.

Da li bi Grčka mogla postati energetski centar Evrope?

Pre ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Evropa je oko 50% svog prirodnog gasa dobijala iz Rusije, uglavnom putem cevovoda. Međutim, nakon početka rata, EU je ubrzano smanjila zavisnost i u roku od tri godine ruski udeo u uvozu gasa pao je za oko dve trećine. Do 2025. godine, Rusija je učestvovala sa svega oko 12% u ukupnom uvozu gasa Evropske unije.

SAFE zajam: Donald Tusk protiv Karola Navrockog

U maju 2025. godine, Evropska unija je uvela novi finansijski instrument „Security Action for Europe“, skraćeno SAFE. Ovaj program je prvi stub strategije Evropske unije o jačanju odbrambene industrije i smanjenju zavisnosti od spoljnih proizvođača, pod nazivom Readiness 2030.

Zašto je poseta rektora Đokića Briselu uzjogunila režim i prorežimske medije?

Takođe, raspisivanje vanrednih predsedničkih ili parlamentarnih izbora izuzetno je izvesno u bliskoj budućnosti i rektor se percipira kao mogući predstavnik studenata. U takvom spletu okolnosti, susret Vladana Đokića sa Martom Kos, prevazišao je okvire uobičajene međunarodne saradnje i postao pokazatelj dubljih političkih tenzija.

Sastojci estonskog recepta za borbu protiv korupcije: digitalizacija i poverenje građana u institucije

Ključnu ulogu u toj transformaciji imala je digitalizacija - ne kao cilj sama po sebi, već kao alat za izgradnju transparentnosti, odgovornosti i poverenja.

Posete evropskih lidera Pekingu – EU okreće leđa SAD?

Ovaj proces ne odnosi se samo na članice Evropske unije, odnosno Francusku, Nemačku i Španiju, već i na druge aktere transatlantskih odnosa, uključujući Veliku Britaniju i Kanadu, koje takođe pokazuju spremnost za pragmatičniji dijalog sa Pekingom.

Smena Igora Božića i novi test za demokratiju u Srbiji

Kriza je eskalirala kada je javnost početkom meseca obaveštena da je Igor Božić, dugogodišnji direktor vesti N1, smenjen s mesta pravnog zastupnika ove medijske kuće.

Humanost sa zadrškom - paket EU za Bliski istok

Sredstva su mobilisana iz redovnog budžeta, ali i iz Rezerve za hitnu pomoć, što jasno ukazuje na to da su potrebe na terenu odavno prerasle standardne godišnje planove.

Kapacitet Evropske unije za brzo reagovanje u krizama: izazovi i mogućnosti

Evropska unija se u savremenom međunarodnom okruženju suočava sa sve učestalijim i složenijim krizama koje zahtevaju brze, koordinisane i politički odlučne odgovore. Od migrantske krize, preko pandemije COVID-19, do rata u Ukrajini i najnovijih sukoba u regionu Ormuskog moreuza, postaje jasno da dinamika globalnih izazova ukazuje na to da brzina reakcije postaje jednako važna kao i sadržaj same politike.

Sve izvesniji sporazum između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država o kritičnim mineralima: odgovor Zapada na kinesku dominaciju

Kritični minerali su sirovine bez kojih moderna ekonomija ne može da funkcioniše. Njihova važnost proizilazi iz dve stvari: teško ih je zameniti i teško ih je pronaći. Nema ih svuda. Kada neka država zavisi od uvoza ovih resursa, ona zapravo zavisi i od političkih odnosa sa zemljama koje te resurse kontrolišu.

Nova strategija EU za 2026–2030: Da li je rodna ravnopravnost uslov na putu evropskih integracija Srbije?

Konkretizujući ciljeve Plana puta za prava žena usvojenog 2025. godine, pored novih programskih i finansijskih inicijativa, Strategija se oslanja na ključna zakonodavna dostignuća iz perioda 2020-2025. Istovremeno, predviđa podršku državama članicama za efikasnu i pravovremenu primenu ovih propisa.