Progovori o pregovorima

Plan rasta za Zapadni Balkan: Evropska komisija odobrila Srbija deo finansijskih sredstava iz prve tranše

Republika Srbija je ispunila 3 od 7 reformskih koraka za prvi izveštajni period i nakon višemesečnog odlaganja dobila deo sredstava iz prve tranše Plana rasta za Zapadni Balkan. Od predviđenih 112 miliona evra u prvoj tranši, Srbija je ispunila reformske korake koje sa sobom povlače sredstva u visini od 56,5 miliona evra.

Istorija Grenlanda: Kako je došlo do specifičnog pravnog stanja?

Grenland, najveće ostrvo na svetu i autonomna teritorija Kraljevine Danske, sa početkom ove godine se više nego ikada nalazi u fokusu međunarodne javnosti. Sa svojom širokom samoupravom, kao jedina teritorija koja je istupila iz EU, a da je država nosilac suvereniteta ostala njena članica, predstavlja slučaj sui generis u međunarodnom pravu.

Evroposlanici u poseti Beogradu: Brisel na papiru, Vučić u Davosu

Ova poseta izazvala je intenzivne političke reakcije u zemlji, kako među opozicionim strankama i akterima civilnog društva, tako i unutar vladajuće većine. Dodatnu pažnju privukao je i širi politički kontekst u kojem se poseta odvijala, budući da je u isto vreme predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, gde je predstavljao Srbiju u okviru globalnih ekonomskih i diplomatskih razgovora.

Samit u Davosu – raskid ili pomirenje Trampa sa Evropom?

Na atmosferu je uticala skorija pretnja američkog predsednika Donalda Trampa uvođenjem carina (prvobitno od 10%, kasnije do 25%) na svu robu koja dolazi iz Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Norveške, Danske, Nemačke, Holandije, Švedske i Finske - sve dok ne bude osiguran dogovor da Sjedinjene Američke Države dobiju teritoriju Grenlanda.

Evropska unija i Indija pred istorijskim trgovinskim sporazumom

Evropska unija i Indija - dve velike ekonomije koje decenijama pregovaraju o dubljoj ekonomskoj integraciji - sada su na samo jedan korak od potpisivanja najsveobuhvatnijeg trgovinskog sporazuma u dugoj zajedničkoj istoriji.

Najveća zona slobodne trgovine na svetu u nastajanju: EU i zemlje Južne Amerike novim sporazumom prkose globalnim tenzijama

Dok čekaju red u prodavnici ili ispijaju kafu u omiljenom kafiću, građani širom evropskog kontinenta primećuju kako cene neprestano rastu, za šta najčešće krive inflaciju i pohlepu lokalnih privrednika. Međutim, na cenu čokolade, mesa ili kafe utiču i trgovinski sporazumi dogovoreni stotinama i hiljadama kilometara daleko.

Kiparsko predsedavanje Savetu EU: „Autonomna Unija. Otvorena prema svetu“

Tokom prvog predsedavanja 2012. godine, kao posledica finansijske krize agenda je bila usmerena na rešavanje krize evrozone, podsticanje rasta, zapošljavanja i konkurentnosti i jačanje jedinstvenog tržišta. Ovoga puta predsedavanje se odvija u značajno drugačijem geopolitičkom kontekstu, jednom od najkompleksnijih u istoriji EU, obeleženo agresijom Rusije protiv Ukrajine, humanitarnom krizom u Gazi, rastućim tenzijama u transatlantskim odnosima, ali i širem trendu sla

Tri scenarija za sudbinu NIS-a i budućnost srpske naftne industrije

U igri su milijarde evra, od raspleta zavisi sudbina rafinerije u Pančevu, ali i radna mesta hiljade zaposlenih. Analizirajući dostupne informacije i tržišne signale, izdvajaju se tri moguća scenarija za budućnost NIS-a, a svaki od njih nosi specifične rizike po ekonomski i energetski suverenitet naše zemlje, kao i njen evropski put.

Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu*: rešenje ili privid

Kosovo* je gotovo tokom cele 2025. godine bilo zarobljeno u dubokoj političkoj krizi koja je na kraju dovela do vanrednih parlamentarnih izbora održanih 28. decembra.

Implicitni ekstremistički sadržaj i mit o „sivoj zoni“

Rastući problem onlajn ekstremističkog sadržaja predstavlja jedan od ključnih izazova sa kojim se suočavaju savremena društva širom sveta. Digitalna kultura i specifični obrasci komunikacije povezani sa njom omogućili su razvoj novih, sofisticiranih instrumenata i strategija isključivanja i radikalizacije.

Zakon o modernizacji vojne službe i protesti u Nemačkoj

Nacrt novog Zakona o modernizaciji vojne službe prihvaćen je u Bundestagu 5. decembra 2025. godine, čime je rasprava o ovoj temi dospela u centar nemačke javnosti.

Zbog čega se pominju Srbija i Kosovo* u novoj Strategiji nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država?

Za autore Strategije, nasleđe Donalda Trampa je nasleđe „Predsednika mira“. Međutim, u primerima Trampove mirovne kampanje sprečavanje sukoba između Srbije i Kosova*[1] pronašlo je svoje mesto, što je u najmanju ruku zbunjujuće.

Evropa i SAD u novoj američkoj Strategiji nacionalne bezbednosti

Iako po pravilu Strategije nacionalne bezbednosti nisu dokumenti koje odlučioci konsultuju pri kreiranju politike, ovakav tip dokumenata pokazuje kako administracije vide međunarodne odnose i njihove subjekte, te kako žele da sebe predstave domaćoj i stranoj javnosti. U tom pogledu, nova Trampova Strategija nacionalne bezbednosti (National Security Strategy - NSS) iz decembra 2025. Evropskoj Uniji (EU) donosi malo toga dobrog.

Od Ataturka do Erdogana: Kako je evropeizacija Turske zapala u slepu ulicu

Prema mišljenu nekih istoričara Mustafa Kemal Ataturk, osnivač savremene Turske, uradio je za deceniju i po ono za šta je Zapadu trebalo 150 godina. Ataturkove reforme danas mogu poslužiti kao neugodan podsetnik kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji.

Mirovni pregovori Rusije i Ukrajine: Hoće li diplomatija sprečiti nastavak rata?

Prošlo je već skoro četiri godine od započinjanja oružanog sukoba između Rusije i Ukrajine, a pitanje mira ostaje jedno od najneizvesnijih pitanja savremeih međunarodnih odnosa. Uprkos brojnim diplomatskim incijativama, kao i javno deklarisanoj spremnosti na pregovore, mirovni sporazum nije postignut. Štaviše, jedan od najupečatljivijih aspekata aktuelne situacije jeste paralelno odvijanje diplomatskih razgovora i intenzivnih borbenih dejstava. Dok se u diplomatskim salonima

Sukob između Evropske unije i Ilona Maska - društvene mreže pod lupom

U središtu savremenih debata o moći, regulaciji i slobodi govora sve češće države i međunarodne organizacije nisu same, već mesto za pregovaračkim stolom zauzimaju i društvene platforme. One nisu samo kanali komunikacije, već arbitri javnog diskursa, čuvari ili kršitelji pravila koja oblikuju svakodnevni život milijardi ljudi.

Alarm za otetu državu: 25. izveštaj koalicije prEUgovor o stanju u Srbiji

U senci duboke društvene polarizacije i godinu dana nakon tragičnog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koalicija prEUgovor predstavila je svoj jubilarni, 25. izveštaj. Ovaj dokument predstavlja ključni proizvod koalicije još od njenog osnivanja 2013. godine i pruža detaljan presek stanja u Klasteru 1 (Osnove), analizirajući (ne)napredak u najvažnijim oblastima političkih kriterijuma i poglavlja 23 i 24.

Evropska veštačka inteligencija: između ambicije i realnosti

Koncept takozvanog „AI kontinenta“, koji se sve češće pojavljuje u briselskim dokumentima, nije tek odgovor na prolazni tehnološki trend, već pokušaj da se adresira jedan znatno dublji i dugoročniji problem evropske konkurentnosti.

Između kontinuiteta i zaokreta: Šta stoji iza novog zaoštravanja odnosa SAD i Venecuele

Sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Venecuele, koji godinama tinja, sada ulazi u novu, opasniju fazu.

Ubrzano članstvo Ukrajine u Evropsku uniju kao deo mirovnog paketa

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, obelodanio je 28 tačaka za postizanje primirja u Ukrajini. Još uvek nema naznaka u kojoj formi će te tačke biti prihvaćene jer su već nekoliko puta revidirane. Ipak, utisak je da su te promene više kozmetičke, a ne suštinske. Jedna od tačaka se odnosi na ubrzani ulazak Ukrajine u Evropsku uniju do 2027. godine.