Progovori o pregovorima

Diplomatska ofanziva Srbije u Briselu

Domaćoj javnosti ova poseta najavljena je kao Diplomatska ofanziva Srbije u Briselu. Delegaciju Srbije činili su predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, ministar spoljnih poslova Marko Đurić i ministar za evropske integracije Nemanja Starović.

Tukidid na Mundijalu: Politička logika Trampove intervencije

Ona čuvena Tukididova ocena iz „Peloponeskog rata“ da Jaki čine ono što mogu, a slabi trpe ono što moraju obično nam pada na pamet kada govorimo o oblastima politike, bezbednosti ili čak ekonomije. Nedavni događaj sa Svetskog prvenstva u fudbalu nas je podsetio da se ova fraza ponekad može itekako prikladno primeniti i na sportski kontekst.

Da li je došao kraj socijaldemokratskog veka? Pad socijaldemokratije u Evropi

Više od dve trećine građana Evropske unije 1999. godine živelo je u državama kojima su upravljali lideri levog centra, budući da su u vladama u Berlinu, Parizu i Rimu sedeli Gerhard Šreder, Lionel Žospen i Masimo D'Alema. Ipak, do 2016. godine broj stanovnika EU u zemljama pod upravom socijaldemokrata pao je na svega jednu trećinu.

Plan rasta – kome je i koliko do sada isplaćeno?

Srbija je do sada imala samo jednu isplatu od 172 miliona evra i sprovela je samo tri reformska koraka. Isplaćena sredstva uključuju predfinansiranje od 111 miliona evra u junu 2025. godine i prvu isplatu od 61,1 milion evra u januaru 2026. godine.

Od biračkih kutija do pregovaračkog stola: Šta donose izbori na Kosovu?

Politički procesi na Kosovu već godinama unazad predstavljaju jedno od ključnih pitanja za stabilnost regiona Zapadnog Balkana. Izbori na Kosovu određuju unutrašnji politički kurs institucija u Prištini, a izborni rezultati utiču i na tok dijaloga između Beograda i Prištine, poziciju međunarodnih aktera, te svakodnevni život građana.

Uvođenje „return hubs": šta zapravo menja nova Uredba o povratku

Prema podacima Evropske komisije, samo između 20% i 28% osoba kojima je naloženo da napuste teritoriju EU to zaista i učini. Ta brojka je nepromenjena godinama, ali tek je sada postala dovoljan povod da se direktiva zameni uredbom, korak koji nosi sopstvenu pravnu težinu nezavisno od sadržaja novih pravila.

Ivan Stanojević: EU fondovi i budžet Republike Srbije

Postoje dva vida finansijske podrške Evropske unije (EU) za budžet Republike Srbije. Prvi su grantovi, tj. bespovratna sredstva koja se iskazuju kao prihodi i kao rashod u budžetu. Drugi su povoljni zajmovi Evropske investicione banke (EIB), koji prolaze kroz finansiranje i generišu godišnje obaveze otplate.

Šta kaže Izveštaj iz senke o stanju odnosa Kosova i Srbije?

Indeks normalizacije predstavlja metodološki alat razvijen od strane eksperata koji detaljno prate proces normalizacije Beograda i Prištine, ali imaju i teorijsko i praktično znanje u oblasti izgradnje mira i mirovnih procesa.

Jermenija između mira i podele: Šta znači nova pobeda Nikola Pašinjana?

Parlamentarni izbori u Jermeniji, održani 7. juna, završeni su pobedom aktuelnog premijera Nikole Pašinjana i njegove stranke Građanski ugovor.

Poseta Antonija Košte Srbiji: podrška evropskoj perspektivi ili upozorenje pred narednu fazu integracija?

Iako Evropski savet i Evropski parlament imaju različite institucionalne uloge i često koriste drugačiji politički ton, teško je zanemariti činjenicu da je Košta u Beograd stigao upravo u trenutku kada su kritike iz evropskih institucija postale izraženije nego prethodnih godina.

Izveštaj Tonina Picule o Srbiji: Najdalje od članstva

Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (European Parliament’s Committee on Foreign Affairs - AFET) usvojio je 3. juna Izveštaj o Srbiji.

Samit EU-Zapadni Balkan u Tivtu: Potvrda evropske perspektive regiona

Ovogodišnji Samit Evropska unija – Zapadni Balkan, održan 5. juna u Tivtu, okupio je više od 30 evropskih i regionalnih lidera, ali sa njega je izostala tradicionalna zajednička deklaracija koja je tipična za ovakve multilateralne formate.

Sarajevo domaćin konferencije Evropske narodne partije

Evropska narodna partija predstavlja najveću političku grupaciju koja okuplja partije u Evropskoj uniji, međutim članovi EPP-a su i političke partije iz država koje nisu članice EU.

Dragana Đurica: Zamrznuti fondovi ili zamrznuta država

Ako Evropska komisija proceni da uslovi nisu ispunjeni, deo novca za određeni reformski paket može biti zadržan. To ne mora da znači trajni gubitak sredstava. Država ima mogućnost da ispravi problem, ispuni uslove i uhvati korak s procesom.

Geopolitika nuklearne energije: Srbija između Istoka i Zapada

Danas se nuklearna energija percipira kao izvor energetske moći, političkog prestiža i geopolitičkog uticaja određene države. U tom pravcu, Sjedinjene Američke Države, Rusija, Kina i Francuska razvile su snažne nuklearne industrije koje imaju kako ekonomsku, tako i političku funkciju.

“Only Yes Means Yes”: Redefinisanje pristanka i seksualnog nasilja u evropskom normativnom okviru

Evropski parlament usvojio je krajem aprila rezoluciju kojom poziva Evropsku komisiju da odsustvo pristanka postane ključni kriterijum za definisanje krivičnog dela silovanja u zakonodavstvima svih država članica.

Mešovita podela karata na Bliskom Istoku: ko gubi, a ko pobeđuje u Iranskom ratu?

Prošlo je nešto više od tri meseca od kad je započeo rat Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana. Iako je situacija zadržala visok stepen potencijala za eskalaciju još od američko-izraelskih napada na iranski nuklearni program sredinom prošle godine, odluka da se započne operacija sadašnjih razmera predstavljala je rizičan potez sa brojnim manje ili više predvidivim posledicama.

Brisanje tabua o visini plate: Šta donosi nova evropska direktiva o transparentnosti plata?

Koliku platu imaju vaše kolege? Da li žene i muškarci za isti posao zaista zarađuju jednako? Prošli ste pet krugova razgovora za novi posao da biste tek tada saznali da je plata neodgovarajuća? Upravo na ova pitanja pokušava da odgovori nova evropska direktiva koja bi mogla značajno da promeni odnose između zaposlenih i poslodavaca širom Evrope.

Makroregionalne strategije kao most ka Evropskoj uniji: Zašto je EUSAIR važan za Zapadni Balkan

To je potvrđeno i u Skopskoj deklaraciji, usvojenoj 19. maja na godišnjem sastanku ministara i državnih sekretara deset zemalja s izlazom na Jadransko i Jonsko more, ili koje se nalaze u njihovom zaleđu, gde je naglašeno da proširenje Evropske unije predstavlja „geostrateško ulaganje u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet“.

Novi Pakt o migracijama i azilu Evropske unije: između bezbednosti i solidarnosti

Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost formiranja centara za migrante u trećim zemljama, čime bi zemlje van Evropske unije postale deo evropskog sistema upravljanja migracijama. Istovremeno, pojedine države članice i konzervativne političke stranke podržavaju ovakav pristup, smatrajući da Evropska unija mora da poveća kontrolu nad granicama i smanji broj ilegalnih migracija.