Progovori o pregovorima

Mirovni pregovori Rusije i Ukrajine: Hoće li diplomatija sprečiti nastavak rata?

Prošlo je već skoro četiri godine od započinjanja oružanog sukoba između Rusije i Ukrajine, a pitanje mira ostaje jedno od najneizvesnijih pitanja savremeih međunarodnih odnosa. Uprkos brojnim diplomatskim incijativama, kao i javno deklarisanoj spremnosti na pregovore, mirovni sporazum nije postignut. Štaviše, jedan od najupečatljivijih aspekata aktuelne situacije jeste paralelno odvijanje diplomatskih razgovora i intenzivnih borbenih dejstava. Dok se u diplomatskim salonima

Sukob između Evropske unije i Ilona Maska - društvene mreže pod lupom

U središtu savremenih debata o moći, regulaciji i slobodi govora sve češće države i međunarodne organizacije nisu same, već mesto za pregovaračkim stolom zauzimaju i društvene platforme. One nisu samo kanali komunikacije, već arbitri javnog diskursa, čuvari ili kršitelji pravila koja oblikuju svakodnevni život milijardi ljudi.

Alarm za otetu državu: 25. izveštaj koalicije prEUgovor o stanju u Srbiji

U senci duboke društvene polarizacije i godinu dana nakon tragičnog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koalicija prEUgovor predstavila je svoj jubilarni, 25. izveštaj. Ovaj dokument predstavlja ključni proizvod koalicije još od njenog osnivanja 2013. godine i pruža detaljan presek stanja u Klasteru 1 (Osnove), analizirajući (ne)napredak u najvažnijim oblastima političkih kriterijuma i poglavlja 23 i 24.

Evropska veštačka inteligencija: između ambicije i realnosti

Koncept takozvanog „AI kontinenta“, koji se sve češće pojavljuje u briselskim dokumentima, nije tek odgovor na prolazni tehnološki trend, već pokušaj da se adresira jedan znatno dublji i dugoročniji problem evropske konkurentnosti.

Između kontinuiteta i zaokreta: Šta stoji iza novog zaoštravanja odnosa SAD i Venecuele

Sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Venecuele, koji godinama tinja, sada ulazi u novu, opasniju fazu.

Ubrzano članstvo Ukrajine u Evropsku uniju kao deo mirovnog paketa

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, obelodanio je 28 tačaka za postizanje primirja u Ukrajini. Još uvek nema naznaka u kojoj formi će te tačke biti prihvaćene jer su već nekoliko puta revidirane. Ipak, utisak je da su te promene više kozmetičke, a ne suštinske. Jedna od tačaka se odnosi na ubrzani ulazak Ukrajine u Evropsku uniju do 2027. godine.

Samit EU-Zapadni Balkan: Čvrsto podržavamo budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji

Lideri Evropske unije i Zapadnog Balkana sastali su se na godišnjem sastanku na visokom nivou 17. decembra, još jednom potvrđujući strateške odnose između Evropske unije i država regiona i benefite koji ovaj proces donosi građanima

Balkan Barometar: Podrška evrointegracijama Zapadnog Balkana među mladima raste, ali i dalje priliku traže van regiona

Iako većina mladih na Zapadnom Balkanu razmišlja o odlasku u inostranstvo, trajno ili privremeno, upravo oni su ti koji odliv mozgova iz regiona i kvalitet obrazovanja jasnije vide kao problem u odnosu na ostatak društva.

Republika Srpska poslije Milorada Dodika

Pravosnažna presuda protiv Milorada Dodika objavljena je 1. avgusta 2025. godine. Sud Bosne i Hercegovine izdao je saopštenje za javnost u kojem je naveo da je prvostepena presuda potvrđena i Milorad Dodik je osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javnih funkcija. Pravosnažna presuda Miloradu Dodiku počela je po automatizmu da proizvodi pravne posljedice.

Hrvatska kriza i evropski put Srbije: da li Zagreb ponovo sprema veto?

U takvom ambijentu Srbi u Hrvatskoj ponovo postaju kolateral dubokih političkih podela, dok se poruke ekstremizma prelivaju i na međudržavne odnose u regionu, ali i na proces evropske integracije Srbije. U pozadini ove dinamike nalazi se i važan, često zanemaren činilac – Srpska pravoslavna crkva (SPC), čiji je uticaj na lokalne zajednice i političke procese sve vidljiviji, a evropske institucije je sve pažljivije posmatraju.

Bugarska na udaru protesta: kada se socijalno nezadovoljstvo pretvori u političku krizu

Desetine hiljada građana izašle su na ulice Sofije, Plovdiva, Varne, Burgasa i drugih gradova, izražavajući nezadovoljstvo ekonomskom politikom vlade, sveprisutnom korupcijom i načinom na koji se donose odluke od društvenog značaja.

EU AI Act između kontrole i razvoja: gde i zašto stoji Srbija?

Evropska unija, u okviru svoje digitalne strategije i nastojanju da izgradi reputaciju tehnološkog regulatora u oblasti veštačke inteligencije, preduzima bezpresedanske korake ka regulisanju AI i usklađivanju digitalne transformacije sa osnovnim ljudskim pravima i dobrobiti društva

Privedena Federika Mogerini - Slučaj korupcije u Evropskoj uniji?

Evropom je odjeknula vest da je bivša visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Federika Mogerini početkom decembra 2025. godine privedena u okviru istrage o sumnjama na korupciju i prevaru u vezi sa korišćenjem sredstava EU.

Šta zapravo radi Europol – i zašto je važan za evropsku bezbednost?

Kriminalne mreže danas funkcionišu kao velike međunarodne korporacije. Jedna država ne može samostalno da se izbori protiv mreže ljudi koji se nalaze u različitim zemljama, a nekad i na različitim kontinentima.

Koridor VIII: Izgradnja tunela na čijem se kraju vidi svetlost

Potpisivanje sporazuma između Severne Makedonije i Bugarske o izgradnji železničkog tunela na Koridoru VIII izgleda kao svakodnevna vest o saobraćajnoj infrastrukturi. Ali u regionu gde su odnosi opterećeni istorijskim narativima, sporovima oko identiteta i osetljivim pitanjima, železnički tunel lako prepasta u nešto mnogo značajnije od puke konstrukcije gvožđa i šina.

Omladinski ogranak AfD-a – pravo na slobodno organizovanje ili narušavanje ustavnog poretka?

Jačanje desnice u Evropi nije ništa novo. Dovoljno je da uperimo pogled do Braće Italije (Fratelli d'Italia), Nacionalnog okupljanja (Rassemblement national), preko Slobodarske partije Austrije (FPÖ), sve do našeg komšije Viktora Orbana i njegovog Fidesz-a. Iako većina njih nije na vlasti, to ne znači da nisu relevantne na domaćoj ili evropskoj političkoj sceni, naprotiv.

Crna Gora 28. do 2028: Realnost ili san?

Pored zvaničnih signala Podgorica dobija i diskretne. Naime, Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je tokom samita lidera Zapadnog Balkana na reveru nosila bedž na kome su ukrštene zastave EU i Crne Gore, to je signal koji ukazuje na to da Crna Gora ima podršku Brisela za integraciju.

Deregulacija kao nova politika evropskog digitalnog upravljanja: Qui bono?

Tokom poslednje decenije, Evropska unija (EU) izgradila je reputaciju globalnog lidera u oblasti regulacije podataka i digitalnih prava. Ipak, najnoviji “Digital Omnibus” paket Evropske komisije obuhvata set kontroverznih izmena koje se nastoje predstaviti javnosti kao mere tehničkog karaktera, dok zapravo zadiru u osnovne zaštitne mehanizme i to bez procene uticaja na fundamentalna prava.

Izbori u Republici Srpskoj bez Milorada Dodika

U trci za predsjednika Republike Srpske bilo je ukupno šest kandidata: Siniša Karan (SNSD), Branko Blanuša (SDS), Dragan Đokanović (Savez za novu politiku), Nikola Lazarević (Ekološka partija Republike Srpske) i dva nezavisna kandidata Slavko Dragičević i Igor Gašević.

Korupcijski skandal u Ukrajini i potkopavanje logike evropske politike solidarnosti

Uz podršku međunarodne zajednice, pre svega SAD-a i Evropske unije, Ukrajina uspeva da se suprotstavi Rusiji, jednoj od najvećih vojnih sila sveta i zadrži je na istočnim granicama Evrope.