foto: Antoine Schibler/Unsplash

Poseta predsednika Evropskog saveta Antonija Košte Srbiji 4. juna 2026. godine predstavlja jedan od najznačajnijih diplomatskih događaja u odnosima Srbije i Evropske unije u poslednjih nekoliko meseci. Iako je formalno bila deo njegove regionalne turneje po državama Zapadnog Balkana uoči Samita EU-Zapadni Balkan u Tivtu, trenutak u kojem je realizovana daje joj dodatnu političku težinu.

Samo dan ranije, Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) usvojio je Izveštaj o Srbiji koji sadrži niz kritika u oblastima vladavine prava, slobode medija, izbornog procesa, rada pravosuđa i usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. U takvim okolnostima, Koština poseta nije predstavljala samo potvrdu evropske perspektive Srbije, već i priliku da se evropske poruke prenesu direktno najvišim državnim zvaničnicima.

Poseta u trenutku pojačanih tenzija između Beograda i Brisela

Odnosi Srbije i Evropske unije tokom prethodnih godinu dana bili su obeleženi rastućim neslaganjima oko niza političkih pitanja. Evropske institucije više puta su ukazivale na spor napredak u reformama, dok su dodatne kritike usledile nakon lokalnih izbora održanih u martu 2026. godine, kao i zbog stanja u oblasti medijskih sloboda i funkcionisanja demokratskih institucija.

U tom kontekstu, AFET-ov izveštaj usvojen neposredno pre Koštine posete predstavlja važan okvir za razumevanje poruka Evropske unije Beogradu. Izveštaj konstatuje da je napredak Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji praktično zamrznut, uz ocenu da reformski proces karakteriše značajan jaz između formalnog usvajanja propisa i njihove primene u praksi. Posebna pažnja posvećena je pitanjima vladavine prava, izbornih uslova, slobode medija, funkcionisanja REM-a, kao i usklađivanju spoljne politike Srbije sa politikom Evropske unije.

Iako Evropski savet i Evropski parlament imaju različite institucionalne uloge i često koriste drugačiji politički ton, teško je zanemariti činjenicu da je Košta u Beograd stigao upravo u trenutku kada su kritike iz evropskih institucija postale izraženije nego prethodnih godina.

Tri ključne poruke Evropske unije

U obraćanju nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Antonio Košta nastojao je da pošalje poruku podrške evropskoj perspektivi Srbije, ali je istovremeno jasno ukazao na prioritete koje Brisel očekuje da Srbija ispuni u narednom periodu.

Prva poruka odnosila se na značaj dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje. Košta je posebno naglasio važnost dijaloga Beograda i Prištine, ocenjujući da rešavanje bilateralnih pitanja predstavlja jedan od ključnih preduslova za uspešno članstvo u Evropskoj uniji. Ovakav pristup uklapa se u širu evropsku politiku prema Zapadnom Balkanu, prema kojoj se nerešeni regionalni sporovi ne smeju prenositi unutar same Unije.

Druga poruka odnosila se na usklađivanje Srbije sa politikama i vrednostima Evropske unije, uključujući zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku. Ovo pitanje poslednjih godina predstavlja jednu od najosetljivijih tačaka u odnosima Beograda i Brisela, posebno imajući u vidu nastavak  politike balansiranja između Evropske unije, Rusije i Kine.

Treći prioritet tiče se sprovođenja reformi. Košta je posebno izdvojio tri oblasti: vladavinu prava, slobodu medija i izbornu reformu. U tom kontekstu pozvao je Srbiju da primeni preporuke Venecijanske komisije u vezi sa pravosudnim zakonima, obezbedi transparentan izbor novog Saveta REM-a i nastavi reformu izbornog okvira u skladu sa preporukama ODIHR-a.

Možda najznačajnija poruka njegove posete sadržana je u izjavi da „vrata Evropske unije ostaju otvorena, ali da je prostor za odlučne akcije sada“. Time je jasno naglašeno da politička podrška evropskoj integraciji Srbije postoji, ali da će dalji napredak zavisiti pre svega od konkretnih reformskih rezultata.

Odgovor Srbije: evropski put ostaje strateški cilj

Sa srpske strane, poseta je predstavljena kao potvrda nastavka evropskog puta zemlje. Predsednik Aleksandar Vučić istakao je da Srbija ostaje posvećena reformama i evropskoj integraciji, navodeći da se radi na ispunjavanju preporuka ODIHR-a i Venecijanske komisije, kao i na unapređenju zakonodavnog okvira u oblastima borbe protiv korupcije i finansiranja političkih aktivnosti.

Vučić je takođe naglasio ekonomski značaj Evropske unije za Srbiju, podsećajući da je EU ubedljivo najveći trgovinski partner i investitor u zemlji. Istovremeno, izrazio je očekivanje da bi Srbija u narednom periodu mogla da ostvari napredak u pregovaračkom procesu kroz otvaranje novih klastera. Takav pristup ukazuje da Beograd i dalje nastoji da održi evropske integracije kao jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta, uprkos sve učestalijim kritikama koje dolaze iz evropskih institucija.

Između podrške i upozorenja

Posmatrano iz šire perspektive, Koština poseta pokazuje da Evropska unija trenutno pokušava da kombinuje dve poruke prema Srbiji. Sa jedne strane, prisutna je želja da se očuva evropska perspektiva zemlje i spreči dalje udaljavanje Zapadnog Balkana od evropskih integracija u trenutku pojačanih geopolitičkih tenzija. Sa druge strane, sve je izraženija spremnost evropskih institucija da otvorenije ukazuju na probleme u oblastima demokratije, vladavine prava i funkcionisanja institucija.

Upravo zato Koština poseta nije donela nove političke ustupke niti konkretne najave ubrzanja pregovaračkog procesa. Umesto toga, fokus je bio na reformskim obavezama koje Srbija već ima, ali čija realizacija ostaje predmet kontinuiranih kritika iz Brisela. Takav pristup ukazuje na promenu dinamike politike proširenja Evropske unije. Za razliku od ranijih perioda, kada je geopolitički značaj regiona često bio dovoljan razlog za političku podršku, danas se sve više insistira na principu da napredak mora biti zasnovan na merljivim rezultatima.

Otvorena vrata, ali ne i lak put

Poseta Antonija Košte Srbiji potvrdila je da Evropska unija i dalje vidi Zapadni Balkan kao deo svoje dugoročne političke i bezbednosne arhitekture. Istovremeno, pokazala je da podrška evropskoj perspektivi Srbije ne podrazumeva automatski napredak u procesu pristupanja. Poruke koje je predsednik Evropskog saveta uputio Beogradu gotovo su u potpunosti bile usmerene na pitanja koja dominiraju i u najnovijim kritikama Evropskog parlamenta: vladavinu prava, medijske slobode, izborne reforme i usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.

Zbog toga se Koština poseta može posmatrati kao istovremena potvrda evropske perspektive Srbije i podsećanje da će budućnost pristupnog procesa zavisiti pre svega od sposobnosti domaćih institucija da sprovedu reforme koje Evropska unija već godinama identifikuje kao ključne.

Autorka: Ivana Janković