foto: Marek Studzinski on Unsplash

Saksonija Anhalt je jedna od 16 nemačkih pokrajina, slabo naseljena, sa otprilike dva miliona stanovnika na oko 83 miliona ukupnih stanovnika Nemačke. Zašto se ova mala istočnonemačka pokrajina pojavljuje u svim vestima u poslednjih nedelju dana?

Stranka krajnje desnice, Alternativa za Nemačku (Alternative für Deutschland, AfD), odnela je najviše glasova na skorašnjim izborima za parlament Saksonije Anhalt, došavši do situacije da je to nazivano i istorijskom pobedom za tu stranku. Jedno od pitanja koje je najviše moglo da se čuje jeste – da li će ovo biti prvi put da, nakon Drugog svetskog rata, stranka klasifikovana kao ekstremna desnica bude na vlasti u jednoj od nemačkih pokrajina?

Rezultati

Izbori su održani šestog septembra, a već pre samog dana glasanja istraživanja javnog mnjenja su predviđala sigurnu pobedu AfD-a. Rezultati su bili očekivani u tom smislu – Alternativa za Nemačku je osvojila 43,8% iliti 39 poslanika, dok su Demohriščani (CDU), stranka kancelara Fridriha Merca, osvojili samo 17,2% (15 poslanika). Međutim, ovo ne označava automatski da će AfD formirati vladu, jer im je za to neophodna polovina ukupnih 83 mesta u parlamentu, to jest 42 poslanika.

Po osam poslanika su osvojile Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) sa 9,3%, partija Zeleni (Bündnis 90/Die Grünen) sa 8,9% i Levica (Die Linke) sa 8,6%. Stranka levice Savez Sare Vagenkneht, BSW, po prvi put je ušla u parlament i osvojila pet poslanika, dok liberali (FDP) nisu prešli cenzus.

Što se tiče značajnih promena u glasačkim strujama od prethodnih izbora, održanih 2021. godine, AfD je dobila duplo veći udeo glasova, obeleživši skok sa 20,8% na 43,8%. Sa druge strane, CDU je pala sa 37,1% na 17,2%, izgubivši 25 poslaničkih mesta. Stranke levice, Die Linke i Zeleni, ostvarile su relativno slične rezultate u odnosu na prošle izbore, što je slučaj i sa SPD-om.

Lider AfD-a za ovu oblast i potencijalni pokrajinski premijer, Ulrih Sigmund, izjavio je da ovakvi izborni rezultati pokazuju da njegova stranka ima jasan mandat da vlada, kao i da je upravo Saksonija Anhalt mesto gde će sve početi.

Šta zapravo AfD želi i može da promeni?

Prema njihovom nacrtu političkog programa za Saksoniju Anhalt, može se uočiti šta AfD ima u planu. Bitno je naglasiti da pokrajine imaju nadležnosti nad obrazovanjem, kulturom, policijom, zdravstvom i lokalnom samoupravom, dok sve ostalo pripada nadležnostima federalne vlade.

Plan je da se prvenstveno poveća broj deportacija ilegalnih migranata, to jest ljudi koji nemaju boravišnu dozvolu. Uz to, mnogo stroža pravila za dobijanje azila i obavezan rad za tražioce azila, kao i prekid državnog finansiranja programa za integraciju.  Planira se, takođe, formiranje takozvanih Odreda za remigraciju (Remigration Task Forces) u okviru državne uprave, radi koordinacije politike azila.

U okviru tih mera, takođe se navodi namera da se iz nemačkih škola izdvoje deca i adolescenti koji nemaju stalnu boravišnu dozvolu, što bi išlo nasuprot normama međunarodnog i evropskog prava.

Alternativa za Nemačku takođe ima u planu program ponovnog naseljavanja Saksonije Anhalt kroz povratak nemačkih državljana iz drugih pokrajina, ali i drugih država, što bi podrazumevalo i određeni bonus za povratak. Međutim, nije poznato koliko novca bi bilo izdvojeno za tako nešto.

Što se tiče spoljne politike, AfD zagovara prekid slanja oružja Ukrajini i približavanje Rusiji. Faktički ne može u vezi toga da donosi odluke na pokrajinskom nivou, osim u vidu političkog uticaja u diskusijama u Bundesratu, gornjem delu nemačkog parlameta gde je zastupljeno svih 16 pokrajina.

Centralna tačka njihovog plana jeste takozvana identitetska politika koju AfD planira da sprovede. Cilj jeste promocija pozitivne slike nemačke istorije i predstavljanje drugačijeg viđenja prošlosti ove zemlje kroz obrazovanje i kulturu. Proces suočavanja sa nemačkim zločinima iz nacističkog doba opisuje kao održavanje kompleksa krivice i želi da, u skladu sa time, izmeni školske programe. Takođe se zalaže za zabranu zastava duginih boja, kao i drugih simbola raznovrsnosti, u školama, i za razvoj patriotske kulturne politike.

Pitanje ostaje - kako formirati vladu?

Imajući na umu da AfD ne može samostalno da formira pokrajinsku vladu, ostale političke stranke su odbile da učestvuju u  formiranju koalicije sa njom, održavajući takozvani zaštitni zid protiv ove stranke zbog njenih ekstremističkih stavova. Jedino mala stranka levice, osnovana od bivših članova stranke Die Linke, BSW, nije isključila mogućnost sarađivanja sa AfD-om. Razlog za ovu potencijalnu saradnju leži u tome što se ove dve partije slažu po određenim pitanjima, kao što je potreba za jačom kontrolom migracija, zaustavljanje slanja oružja Ukrajini i mišljenje da u Nemačkoj sloboda govora više ne postoji. Međutim, BSW se zalaže za nestranačkog pokrajinskog premijera, sa čime je malo verovatno da će se AfD složiti.

Druga opcija jeste da AfD ubedi neke od poslanika drugih političkih partija da pređu na njenu stranu, kako bi vlada mogla da se formira. Sigmund je izjavljivao kako žele da pruže ruku svakom političkom akteru u Saksoniji Anhalt, ali da u tom procesu neće ugroziti principe AfD-a.

Još jedna opcija jeste obrazovanje manjinske vlade, što bi značilo obezbeđivanje većine u parlamentu iznova svaki put kada se održava glasanje. Međutim, Sigmund je odbio ovu mogućnost, rekavši da želi stabilnu vladu, iako ovakav tip vlade nije neuobičajen za Saksoniju Anhalt.

Na kraju, moguće je i da sve ostale partije formiraju koaliciju protiv AfD-a, što je definitivno najmanje verovatna opcija, imajući u vidu i to da je CDU odbio saradnju sa  partijom Die Linke.

U narednim nedeljama će se održavati teški politički pregovori, a njihov rezultat može biti vrlo bitan znak za predstojeće izbore u zemlji.

AfD vs CDU

Izborni uspeh AfD-a, kao trenutno najpopularnije političke partije u Nemačkoj prema istraživanjima javnog mnjenja, stavlja veliki pritisak na Mercovu vladu i pokazuje koliko je jako nezadovoljstvo prema načinu na koji CDU vlada. Spekulisalo se i o mogućoj promeni kancelara unutar stranke – takozvanom Kanzlertausch, ali je sam Merc takve tvrdnje demantovao.

Nakon ovakvih izbornih rezultata u Saksoniji Anhalt, širom Nemačke su bili održani protesti i to u čak 20 gradova, gde se okupilo na više desetina hiljada ljudi, kako bi podržali zabranu rada Alternative za Nemačku i izrazili nezadovoljstvo. Ovi protesti takođe su upozoravali na to da će se u Nemačkoj 20. septembra održati izbori u još dve regije – u Berlinu i pokrajini Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji. Dok je u glavnom gradu situacija neizvesna i više stranaka ima mogućnost da dobije većinu, u Meklenburg Zapadnoj-Pomeraniji AfD definitivno vodi prema popularnosti, sa oko 36% podrške.

Nije sigurno kako će se naredni izbori odviti, kako će se vlada formirati u Saksoniji Anhalt, niti kako i da li će Mercova vlada uspeti da reši političku krizu. Međutim, sigurno je to da Alternativa za Nemačku postaje sve popularnija i sve ozbiljnija pretnja vladajućoj koaliciji. Čini se da nije rešenje samo ignorisati tu činjenicu i nastaviti istom putanjom, već suočiti se sa realnim problemima sa kojima se građani Nemačke suočavaju, pogotovo oni koji glasaju za AfD. Postavlja se pitanje –  da li mora stranka koja je klasifikovana kao ekstremno desna i koja ima neonacističke korene da dođe na vlast kako bi se određeni političari iz trenutne administracije zapitali u čemu je zapravo bio problem? 

Autorka: Mila Krstajić