foto: euranet_plus

Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (European Parliament’s Committee on Foreign Affairs - AFET) usvojio je 3. juna Izveštaj o Srbiji. Tonino Picula, izvestilac za Srbiju, u martu je podneo izuzetno kritički nastrojen Nacrt izveštaja o poziciji zemlje na njenom evropskom putu. Nakon dolaska Nacrta u AFET, kritike ne samo da nisu smanjene, već su, kako prenose mediji koji su izvršili uvid u amandmane, dodatno pojačane. Čini se da je ovoga puta pored problema neusklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, najviše pažnje usmereno na probleme stanja demokratije i vladavine prava u Srbiji. Takođe, poziva se Evropska komisija da dodatno preispita na osnovu čega su Srbiji odobrena sredstva u okviru Plana rasta, što ponovo pokreće izuzetno osetljivo pitanje za vladajuće strukture, a to je novac iz EU fondova. Nakon toga, usledila je i očekivana reakcija srpske vlasti i prorežimskih medija i analitičara, koju su obeležile nove kritike upućene Toninu Piculi, usmerene ne samo na njegov rad u svojstvu izvestioca, već i na njegovu ličnost.

O kakvom je izveštaju reč?

Izveštaj Evropskog parlamenta (EP) o zemljama kandidatima je godišnji dokument kojim se ocenjuje napredak država u procesu evropskih integracija. On analizira sprovođenje reformi, vladavinu prava, borbu protiv korupcije i usklađivanje spoljne politike sa EU, i za razliku od izveštaja Evropske komisije ima više političko-analitički karakter. Počinje iz Nacrta koji piše izvestilac za određenog kandidata, u slučaju Srbije, to je trenutno hrvatski evroposlanik Tonino Picula, član Socijaldemokratske partije Hrvatske, koja u Evropskom parlamentu pripada grupi Socijalista i demokrata. Nacrt se, zatim, razmatra u Spoljnopolitičkom odboru EP, gde se na njega mogu dodati amandmani. Posle usaglašavanja upućuje se na plenarno zasedanje EP i kada se usvoji postaje zvaničan stav tog tela, koji se dostavlja drugim institucijama EU, između ostalog Evropskoj komisiji, koja bi trebalo da ga prilikom budućih odluka uzima u obzir. Iako nema obavezujuće dejstvo, predstavlja važan indikator pravca kretanja politike proširenja EU prema Srbiji i identifikuje ključne probleme u odnosima između Brisela i Beograda.

Glavne smetnje na evropskom putu Srbije

Tradicionalno, u Izveštaju se nalaze kritike u vezi sa (ne)usklađenošću Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Pored pitanja sankcija Rusiji, ovoga puta pažnja je posvećena i Kini. Izražava se zabrinutost zbog značajnog prisustva kineskih i ruskih investicija. Takođe se pominje i vojna modernizacija Srbije i nabavka Huawei tehnologije za nadzor, kao i da je novac iz EU fondova korišćen za kupovinu biometrijskog i forenzičkog softvera od ruske kompanije pod sankcijama EU. Intenziviranje bezbednosne saradnje sa ovim državama u dokumentu se posmatra kao pokazatelj odstupanja od politike koju vodi Brisel.

Ipak, čini se da je najveća pažnja posvećena unutrašnjim problemima sa kojima se Srbija suočava pod vladavinom hibridnog režima Srpske napredne stranke. Za razliku od prethodnog Izveštaja, koji svakako nije bio blagonaklon prema političkoj situaciji u Srbiji, dodatno se naglašava polarizacija u društvu i potreba za slobodnim i fer izborima. Poziva se na implementiranje preporuka ODIHR-a i usvajanje zakona kojim bi se regulisali birački spiskovi, osuđujući i tok izbornog procesa na lokalnim izborima održanim u martu ove godine. Primećeni su i pritisci koje aktuelna vlast vrši na podržavaoce studentskih protesta (čijoj se mirnoj borbi protiv korupcije, koju i sam EP kritikuje, daje legitimitet), ali i policijska brutalnost i nesrazmerna upotreba sile nad demonstrantima. Takođe, pominju se i uvrede koje vladajuće strukture upućuju evropskim zvaničnicima i demantovanje finansiranja obojene revolucije od strane EU.

Kada je u pitanju pravosuđe, može se zaključiti da su tzv. Mrdićevi zakoni bili crvena linija koja nije smela biti prekoračena. Nakon što je Marta Kos, komesarka za proširenje EU, govorila o mogućem gubitku finansijske podrške zbog njih, u Izveštaju se, pored poziva da se usvoje preporuke Venecijanske komisije, navodi i da su se njihovim usvajanjem anulirali dosadašnji koraci preduzeti u oblasti reforme pravosuđa. Ponovo se poziva na posvećenost pri traženju odgovornih za pad nadstrešnice u Novom Sadu i konstatuje nespremnost da se radi na ozbiljnijim pomacima u istrazi, u skladu sa širom kritikom uplitanja vlasti u rad pravosuđa.

U pregledu stanja odnosa Beograda i Prištine posebno značajno je da Srbija i dalje nije procesuirala odgovorne za slučaj Banjska, posebno pominjući Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste.

Kritikuju se i medijske slobode, odnosno njihovo odsustvo, neimenovanje članova REM-a i pritisci sa kojima se novinari suočavaju, u skladu sa činjenicom da je Srbija prošle godine dostigla najniži nivo do sada na Svetskom indeksu slobode medija.

Za vlast verovatno i najznačajnije jeste daleko oštrija retorika kada je reč o finansiranju Srbije kroz Plan rasta za Zapadni Balkan. Dok se u Izveštaju za 2024. godinu navodi da je neophodno da se ispune kriterijumi u skladu sa kojima se sredstva dodeljuju, ovoga puta se Evropska komisija poziva da objasni na koji način je, imajući u vidu sve navedeno, Srbija uopšte dobila sredstva ove godine.

Budući da su usvojeni izveštaji i za druge zemlje Zapadnog Balkana, zaključuje se da je veoma izvesno da će Crna Gora biti prva primljena u članstvo. Pridružuje joj se i Albanija, čiji je napredak takođe veoma zadovoljavajući. Nažalost, čini se da se Srbija, pored Bosne i Hercegovine sa svojim konstitucionalnim problemima, u ovom trenutku, pozicionirala najdalje od članstva.

Reakcije vlasti

Direktne uvrede od strane pripadnika vladajuće partije i njihovih medija Tonino Picula trpi od svog dolaska na mesto izvestioca za Srbiju, koji se vremenski poklopio sa početkom studentskih blokada. Govoru mržnje brzo su se okrenuli čelnici SNS kako bi diskreditovali Piculine nalaze, svodeći argumentovano navedene probleme sa kojima se Srbija suočava na, paradoksalno, mržnju prema Srbima, uz naglašavanje njegove nacionalne pripadnosti. Dodatno je u medijima plasirana distanca prema institucijama EU kada je odlučeno da najviši predstavnici Srbije ne prisustvuju EU - Zapadni Balkan samitu u decembru 2025. godine, a što je takođe primećeno u Izveštaju. Tako su reakcije koje bi dovele do preduzimanja koraka ka otklanjanju osnova za slične kritike u budućnosti izostale. Umesto toga, nastoji se da se dokument prikaže kao politički motivisan i pristrasan. Primer zamenjenih teza jeste da EP teži da sputa suverenost Srbije i njeno odlučivanje o svojim unutrašnjim pitanjima. Na taj način, umesto sadržinske rasprave o nalazima Izveštaja, dominantan okvir komunikacije sa javnošću postao je politička delegitimizacija dokumenta i njegovog autora, što dodatno doprinosi polarizaciji javnog diskursa o evropskim integracijama.

Šta će učiniti Evropska komisija?

Izveštaj treba da se nađe na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu 6. jula. Uzimajući u obzir da je Izveštaj u Odboru usvojen sa 51 glasom za, 14 protiv i 10 uzdržanih, za očekivati je da će se naći pred Evropskom komisijom. Jedino pitanje ostaje da li će Komisija pojačati pritiske na srpske vlasti, imajući u vidu da u praksi zadržava znatno oprezniji i diplomatičniji pristup, u odnosu na EP. Njeni godišnji izveštaji i preporuke su u većoj meri tehničkog karaktera, sa naglaskom na postepeni napredak i očuvanje dijaloga sa državama kandidatima, uglavnom bez otvorenog političkog konfrontiranja. To je sa jedne strane razumljivo, jer njene odluke imaju veće posledice u odnosu na vrednosni značaj izveštaja EP. Ipak, retorika i targetiranje evropskih zvaničnika u Srbiji, kao i stanje vladavine prava, demokratskih institucija, slobode medija i pritisci na građane u poslednjih godinu dana dobili su novu dimenziju. Kao što je Tonino Picula izjavio u svom intervjuu za Danas: Nije pitanje želi li EU Srbiju u svom članstvu, nego želi li Srbija, odnosno njena dugogodišnja vlast, uopšte prihvatiti demokratske standarde potrebne za članstvo? Upravo zato, ostaje mogućnost da će se dogoditi konkretniji potezi Evropske komisije i posvetiti njena veća pažnja dešavanjima u Srbiji.

Autorka: Ana Šklijević