foto: Savet Evropske unije / Dati Bendo, Alexandros Michailidis

Ovogodišnji Samit Evropska unija – Zapadni Balkan, održan 5. juna u Tivtu, okupio je više od 30 evropskih i regionalnih lidera, ali sa njega je izostala tradicionalna zajednička deklaracija koja je tipična za ovakve multilateralne formate.

Lideri su pozdravili tekuće reforme i ponovo potvrdili posvećenost EU procesu proširenja zasnovanom na zaslugama. Naglasili su da dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ostaju neophodni za otključavanje punih prednosti bliže integracije. Takođe su podvukli važnost daljeg jačanja saradnje u oblasti spoljne, bezbednosne i odbrambene politike, navodi se u saopštenju Evropske komisije.

Domaćin samita, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, ocenio je da skup predstavlja istorijski trenutak za njegovu zemlju, koja je prvi put bila domaćin jednog ovakvog susreta EU i regiona.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta poručio je da je evropska perspektiva regiona i dalje čvrsta. „Naša posvećenost Zapadnom Balkanu je stvarna, a stvarna je i perspektiva proširenja“, rekao je Košta na konferenciji za medije. Kratko je sumirao i glavne događaje u prethodnih nekoliko meseci: Evropska unija je počela izradu nacrta Ugovora o pristupanju Crne Gore i po prvi put nakon 13 godina „broji se sitno“ do sledećeg proširenja. S druge strane, sa Albanijom je održana međuvladina konferencija, i ubrzo se očekuje zatvaranje tri poglavlja, a srpska vlada je dala predlog aktivnosti za ispunjenje prioritetnih reformi u oblasti izbora, medija i pravosuđa.

Druge države Zapadnog Balkana nisu pomenute u govoru Predsednika Evropskog saveta, dok s druge strane, Evropska unija planira da otpočne pregovore o otvaranju prvog klastera sa Ukrajinom i Moldavijom.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da Evropska unija mora da učini proces proširenja „bržim i kredibilnijim“, dok je istovremeno istakla važnost „bliže saradnje u bezbednosti i geopolitici“. Prema njenim rečima, posebno je ohrabrujuć napredak Crne Gore, za koju je ocenila da je članstvo u EU do 2028. godine „na dohvat ruke“.

Jedna od najzapaženijih poruka stigla je od nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je naglasio da Evropska unija mora pokazati da je spremna za proširenje.

Francusko-nemački non-paper: nova paradigma proširenja?

Posebnu pažnju tokom Samita privukao je francusko-nemački non-paper pod nazivom „Novi zamah za proširenje“, predstavljen neposredno pred susret u Tivtu. Dokument predlaže jačanje pristupa postepene integracije država kandidata pre punopravnog članstva. Dokument mahom ponavlja postojeće stanje stvari ili planirana rešenja poput postepene integracije u jedinstveno tržište, zajednički sastanke između institucija EU i država kandidata, učešće u pojedinim programima Evropske unije poput Erazmus+, Digitalna Evropa, Kreativna Evropa ili SEPA sistema

Ipak, postoje i neke novine: mogućnost učešća na sastancima Saveta za spoljne poslove EU bez prava glasa, za šta se zahteva privremeno zatvaranje poglavlje 13 koje se tiče zajedničke spoljne i bezbednosne politike, integracija Zapadnog Balkana u rad Evropske agencije za sajber bezbednost, kao i u sistem za rano upozorenje od sajber napada Evropske unije.

Postoji predlog da se države Zapadnog Balkana uključe sa punim pravima u jedinstveno tržište Evropske unije poput zemalja Evropskog ekonomskog prostora (Island, Lihtenštajn i Norveška). Predlog je u određenoj meri paradoksalan – zahteva se zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja od klastera 1 do klastera 5 (31 od ukupno 35 poglavlja) - što praktično znači da je država kandidat spremna za punopravnog članstvo.

Samit bez zajedničke deklaracije

Jedan od najzanimljivijih aspekata tivatskog samita jeste činjenica da na njegovom kraju nije usvojena zajednička deklaracija lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana. Umesto toga, objavljeno je samo saopštenje evropske strane u kojem se potvrđuje podrška procesu proširenja i naglašava značaj reformi, regionalne saradnje i usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Ovakav ishod predstavlja svojevrsno odstupanje od dosadašnje prakse. Većina prethodnih samita EU – Zapadni Balkan završavala se zajedničkim deklaracijama koje su služile kao politički signal jedinstva i zajedničke vizije budućnosti regiona. Izostanak takvog dokumenta može se tumačiti kao pokazatelj da među učesnicima i dalje postoje značajne razlike oko pojedinih pitanja, uključujući tempo proširenja, regionalne sporove i usklađivanje sa spoljnopolitičkim prioritetima Unije.

Iako nijedan zvaničnik nije javno problematizovao odsustvo zajedničke deklaracije, činjenica da je samit završen bez zajednički usaglašenog političkog dokumenta ostavlja utisak da konsenzus o budućnosti proširenja još nije u potpunosti postignut.

Šta samit znači za Srbiju?

Za Srbiju, samit u Tivtu predstavlja još jedan podsetnik da evropska perspektiva formalno ostaje otvorena, ali da će napredak zavisiti od konkretnih reformi. Evropski zvaničnici ponovo su naglasili značaj vladavine prava, demokratskih standarda i usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU kao glavne kriterijume za napredak u pristupnom procesu.

Autor: Boris Kaličanin