foto: European Union, 2026

Fon der Lajen je tokom godišnjeg obraćanja o stanju EU (SOTEU) u Evropskom parlamentu u Strazburu ocenila da je Unija nikada jača, ali da je istovremeno nikada nesigurnija, kao i da su obe tvrdnje tačne u svetu koji se brzo menja i koji je otvoreno neprijateljski nastrojen prema Evropi.

Među najznačajnijim predlozima koje je Fon der Lajen predstavila bili su oni u oblasti globalnih partnerstava. Istakla je da su partnerstva strateški izbor i da će Unija uvek predvoditi odbranu poretka zasnovanog na pravilima, ali se na njega ne može više osloniti kao na jedini način da zaštiti svoje interese.

Navodeći kulturne i istorijske veze, trgovinski sporazum CETA i zajedničku veru u demokratiju, otvorila je mogućnost da Kanada postane prva pridružena članica. Time bi se uspostavio „Savez za budućnost", usmeren na integraciju odbrambenih industrijskih baza, pretvaranje Arktika u zajednički flagship projekat, kao i jačanje saradnje u oblastima energije, kritičnih minerala i baterija, veštačke inteligencije, sajber i ekonomske bezbednosti.

Ova inicijativa otvara pitanje koje bi mogle da postave i zemlje Zapadnog Balkana, koje se godinama nalaze u formalnom procesu pridruživanja: da li takav model relativizuje značaj samog pristupnog procesa, ili predstavlja potpuno odvojenu kategoriju odnosa sa EU koja ne dovodi u pitanje put zemalja kandidata.

Fon der Lajen  je objavila i „Srednji koridor“, novi projekat međunarodne povezanosti kojim bi se Južni Kavkaz i Centralna Azija direktno povezali sa evropskim tržištem. Uz to je najavljen i regionalni samit o povezanosti sa premijerom Bugarske.

Konkretno, vezano za politiku proširenja, Fon der Lajen je najavila predlog mapa puta za kandidate koji su najviše napredovali. Takođe, posebno je navela da je „zgrožena slikama sa sahrane Ratka Mladića u Beogradu“ i istakla da slavljenje ratnih zločinaca jednostavno nema mesta u Evropskoj uniji. Ova izjava pokazuje da će poštovanje evropskih vrednosti ostati merilo koje Brisel neće zaobići.

Govor predsednice Komisije predstavio je i nove instrumente u oblasti bezbednosti i odbrane. Ističući sve učestalije napade na evropskom tlu i okarakterisavši ih ne kao napad na jednu državu članicu, već na celu Uniju, dodala je da će zajedno sa Visokim predstavnikom biti predložena nova „Evropska bezbednosna strategija“.

Navela je i da institucije i mehanizmi odlučivanja, izgrađeni na konsenzusu i kompromisu možda više nisu adekvatni. Predstavila je uvođenje evropskog „Člana 4“, protokola za hitne bezbednosne situacije za incidente ispod nivoa oružane agresije. Njega bi mogla da aktivira svaka država članica, čime bi se ostale obavezale da se sastanu i koordinišu evropski odgovor radi sprečavanja dalje eskalacije i ublažavanja posledica.

Među ključnim predlozima je i Evropski savet bezbednosti, novi politički format usmeren na bezbednost kontinenta, uz učešće partnera kao što su Kanada, Ukrajina, Ujedinjeno Kraljevstvo i Norveška. Pored toga, najavila je i novi Instrument za razvoj strateških odbrambenih kapaciteta, koji bi bio potpuno usklađen sa NATO-om i obuhvatao bi protivvazdušnu i protivraketnu odbranu, strateški transport, dopunjavanje goriva u vazduhu, svemir i sajber bezbednost.

Za Ukrajinu Fon der Lajen je najavila humanitarnu pomoć, energetsku pomoć, jačanje protivvazdušne odbrane i projekat Freya, novi zajednički program modularne protivraketne odbrane sa Ukrajinom, kao i strože sprovođenje postojećih sankcija prema Rusiji.

Kada je reč o Gazi, ocenila je izraelsko širenje naselja kao neprihvatljivo i izrazila žaljenje što Evropa nije uspela da se ujedini oko zajedničkog odgovora, uz isticanje vodeće uloge EU u pomoći, skoro milijardu evra, kao i potvrdu podrške pravu Izraela na samoodbranu i pravu palestinskog naroda da živi u bezbednosti i dostojanstvu.

„Uvek ćemo poštovati vrednosti i osnovna prava, ali neće biti kompromisa kada je reč o zaštiti granica“, poručila je, osvrćući se na pitanje migracija i situaciju u Seuti. Najavila je predlog novog Evropskog instrumenta za hitno reagovanje, koji bi se aktivirao samo pod strogo definisanim kriterijumima, kao i Inicijativu za veštine i zapošljavanje mladih, čiji je cilj smanjenje nezakonite migracije, olakšavanje bezbedne i zakonite migracije, te saradnja sa susedima.

Jedan od segmenata obraćanja odnosio se na privredu, industriju i energetiku. Fon der Lajen je rekla da je postignut politički dogovor o mapi puta „Jedna Evropa, jedno tržište“, sa ciljem da se preoblikovanje jedinstvenog tržišta okonča do kraja naredne godine. Najavila je i agendu ubrzanja dozvola za projekte od strateškog interesa, kao i pakete za deregulaciju koji bi smanjili administrativno opterećenje za oko 17 milijardi evra godišnje. Pozvala je i na „pakt protiv preterane nacionalne regulative“, kako bi se sprečilo da države članice dodatno opterećuju evropska pravila sopstvenim propisima. Takođe je objavila je osnivanje Evropske korporacije za kritične sirovine, radi nabavke i stvaranja zaliha potrebnih za električne automobile, čipove, baterije, čiste tehnologije, odbranu i drugo.

U oblasti investicija, inovacija i evropske konkurentnosti, istakla je da je Uniji potreban bankarski sistem izgrađen za rast, a ne samo za stabilnost. Iz tog razloga će predstaviti novi Bankarski paket, usmeren na pojednostavljenje i suzbijanje fragmentacije.

Kada je reč o klimatskim promenama, Fon der Lajen je podsetila na razmere prirodnih katastrofa koje su ovog leta pogodile kontinent: izgorelo je 660.000 hektara, izgubljeno je oko 12 miliona tona useva, a talasi vrućina odneli su više od 35.000 dodatnih života.

Najavila je da će uskoro biti predstavljen novi Okvir za klimatsku otpornost, kojim će biti identifikovana najosetljivija područja i procenjeni rizici, a sa ciljem da Evropa postane predvodnik u tehnologijama adaptacije, bilo da je reč o kulturama otpornim na sušu, zaštiti od poplava ili energetski efikasnom hlađenju.

Uskoro će biti predstavljen i evropski Plan za talase vrućine, i biti osnovani Klimatski osiguravajući savez i Evropska vatrogasna flota, te predstavljena i nova Evropska inicijativa za vodu, koja je od suštinskog značaja i za industriju i za bezbednost hrane.

Fon der Lajen je rekla da je optimistkinja i da veštačka inteligencija, ako je pravilno usmerena, može doneti korist čovečanstvu. Akt o veštačkoj inteligenciji ključan je deo tog okvira. Zajedno sa Kanadom, Ujedinjenim Kraljevstvom i vodećim stručnjacima, EU će jačati saradnju na proceni modela, verifikaciji, ranom upozoravanju, bezbednosti veštačke inteligencije i još toga.

U novembru će biti predstavljene inicijative koje donose suštinske promene u sektorima gde veštačka inteligencija ima veliki potencijal, kao što su. zdravstvo, saobraćaj, poljoprivreda i prehrambena industrija, kao i odbrana i svemir.

Vezano za radna mesta i socijalna prava, biće potrebno usvojiti Akt o kvalitetnim radnim mestima do kraja godine. Uz to će biti pokrenut Evropski dogovor o nezi radi suočavanja sa izazovima demografskih promena, a takođe i organizovan samit posvećen očuvanju principa Evropskog stuba socijalnih prava, zajedno sa predsednikom Evropskog saveta.

Najzad, osvrćući se na budućnost Evrope, najavila je da će povodom 70. godišnjice Rimskog ugovora biti pokrenut novi Kongres Evrope, kako bi se oblikovala vizija koja će inspirisati novu generaciju Evropljana.

 Autorka: Anja Jokić