foto: Gerd Altmann / PublicDomainPictures

Digitalni evro se izdvaja kao jedan od najambicioznijih monetarnih poduhvata Evropske unije od uvođenja zajedničke valute, a po svom obuhvatu i institucionalnim implikacijama predstavlja zahvat uporediv sa samim stvaranjem evra. Ipak, percepcija digitalnog evra kao puke digitalne zamene za gotovinu ne odgovara njegovoj stvarnoj prirodi, već se on pozicionira kao instrument sa znatno kompleksnijom ulogom u monetarnoj i platnoj arhitekturi Evropske unije.

Sa opadanjem upotrebe gotovine, kontrola nad platnim tržištima sve se izraženije koncentriše u rukama velikih međunarodnih kartičnih mreža i tehnoloških platformi, dok privatne kriptovalute i stejblkoini (stablecoins) istovremeno jačaju svoju poziciju. Evropska centralna banka (ECB) digitalni evro pozicionira kao strateški odgovor na ove tendencije, instrument čija je svrha očuvanje monetarnog suvereniteta, jačanje otpornosti platne infrastrukture i obezbeđivanje kontinuirane dostupnosti novca centralne banke u digitalnom okruženju. Međutim, suština pitanja se ne tiče samo modaliteta plaćanja u Evropi, već i toga ko će držati kontrolu nad kanalima kojima novac cirkuliše u digitalnoj ekonomiji. Dodatni zamah debati dao je sve naklonjeniji stav Sjedinjenih Američkih Država prema privatno izdatim dolarskim stejblkoinima, oblasti koja ja dobila snažan politički impuls tokom Trampovog povratka na vlast.

Šta je digitalni evro?

Digitalni evro je predložena digitalna valuta centralne banke (Central Bank Digital Currency - CBDC) čije bi izdavanje bilo u nadležnosti Eurosistema, predvođenog ECB. Za razliku od kriptovaluta poput bitkoina, reč je o zakonskom sredstvu plaćanja denominovanom u evrima, uz garanciju centralne banke, dok u poređenju sa depozitima kod komercijalnih banaka, digitalni evro bi predstavljao direktno potraživanje prema centralnoj banci, po svojoj prirodi blisko gotovini. Ključno je, međutim, da digitalni evro ne bi zamenio gotovinu, već bi je dopunio. Evropske instituticije su u više navrata potvrdile da gotovina ostaje dostupna i zaštićena, a da je cilj obezbediti građanima i privredi digitalni oblik javnog novca uporedo sa novčanicama i kovanicama.

Argumentacija ECB počiva na činjenici da udeo digitalnih plaćanja kontinuirano raste, dok javni novac sve izraženije izostaje iz digitalnih transakcija. Budući da se najveći deo elektronskih plaćanja danas odivja posredstvom komercijalnih banaka i međunarodnih platnih mreža, digitalni evro bi javni novac vratio u digitalni platni ekosistem.

Projekat je zvanično započeo u oktobru 2020. godine, kada je ECB objavila svoj prvi sveobuhvatni izveštaj o potencijalnom uvođenju digitalnog evra. Nakon tog inicijalnog koraka, projekat je prošao kroz nekoliko jasno definisanih etapa: fazu istraživanja (2021-2023), tokom koje se prevashodno oblikovao dizajn valute; zakonodavni predlog Evropske komisije iz juna 2023. godine, kojim je postavljen pravni okvir za moguće uvođenje; fazu pripreme (novembar 2023 - oktobar 2025), u kojoj su udareni praktični temelji projekta; i konačno aktuelnu fazu implementacije i zakonodavne podrške (2025-2026), u kojoj se rad pomera ka praktičnoj primeni.

Tokom faze pripreme, ECB je delovala duž nekoliko paralelnih pravaca. Fokus je bio na izradi pravilnika (rulebook) za digitalni evro, odabiru tehnoloških pružalaca usluga koji bi razvijali platformu i infrastrukturu, kao i na testiranju korisničkog iskustva kroz istraživanja sa različitim grupama korisnika.

Tri linije rasprave – oflajn dimenzija, privatnost i suverenitet

Posebna pažnja je posvećena ispitivanju verovatno najmanje razumljivog, a istovremeno najinovativnijeg aspekta digitalnog evra – funkcionalnost oflajn plaćanja. ECB predviđa mogućnost neposrednog prenosa vrednosti između uređaja, bez internet konekcije, pri čemu bi detalji transakcije ostali vidljivi isključivo platiocu i primaocu. Sama ECB ovu funkcionalnost eksplicitno opisuje kao rešenje koje pruža nivo privatnosti uporediv sa gotovinskim plaćanjem. Reč je o suštinskom iskoraku. Većina postojećih sistema digitalnog plaćanja počiva na stalnoj povezanosti i posredničkoj verifikaciji. Oflajn funkcionalnost bi tako, po prvi put, omogućila da digitalni novac replicira jednu od definišućih odlika gotovine, sposobnost izvršenja transakcije bez učešća treće strane u realnom vremenu.

Naredni značajan segment procene odnosi se na implikacije po privatnost kao pitanje koje predstavlja jednu od najizraženijih javnih primedbi upućenih CBDC projektima širom sveta. ECB je u više navrata istakla da nema nameru da prati pojedinačne transakcije i da je arhitektura digitalnog evra koncipirana tako da obezbedi najviši mogući nivo zaštite privatnosti. Prema navodima ECB, i onlajn transakcije bile bi pseudonimizovane, a korisnički podaci ne bi se koristili u komercijalne svrhe. Reč je o suštinskom razgraničenju u odnosu na brojne komercijalne platne sisteme, u kojima podaci o transakcijama imaju znatnu marketinšku i komercijalnu vrednost.

I treći ključni aspekt tiče se strateške autonomije. Znatan deo kartičnih plaćanja Evropi danas počiva na infrastrukturi neevropskih pružalaca usluga, dok digitalni evro teži uspostavljanju zajedničkog evropskog platnog sloja, funkcionalnog na nivou cele evrozone i nezavisnog od stranih sistema. Zvaničnici ECB dosledno pozicioniraju projekat kao instrument jačanja evropske strateške autonomije i smanjenja zavisnosti od eksternih platnih operatera, cilj čiji značaj dodatno raste u kontekstu geopolitičkih tenzija, rasprava o sankcijama i sve naglašenijih pitanja ekonomskog suvereniteta.

Trampov faktor: Zašto je digitalni evro odjednom postao geopolitički

dan od najznačajnijih razvoja u periodu 2025–2026. jeste sve izraženije razilaženje Vašingtona i Brisela po pitanju digitalnog novca. Dok Evropa nastavlja razvoj maloprodajnog CBDC-a, SAD se prevashodno opredeljuje za privatno izdate stejblkoine, uz izostanak suštinskog interesovanja za federalni digitalni dolar. ECB je otvoreno artikulisala svoju bojazan da bi stejblkoini denominovani u dolarima mogli dodatno konsolidovati globalnu dominaciju američke valute.

Iz evropske perspektive, široka primena dolarskih stejblkoina na evropskom tržišti nosila bi višestruke implikacije. Pre svega,

dovela bi do produbljivanja zavisnosti od infrastrukture sa sedištem u SAD, kao i do snažnije transmisije američke monetarne dinamike na evropska tržišta. Istovremeno, potencijalno bi smanjila međunarodnu ulogu evra i doprinela daljoj fragmentaciji evropskog platnog ekosistema. Upravo iz tog razloga, ECB digitalni evro sve doslednije pozicionira i predstavlja kao strateški odgovor na ekspanziju stejblkoina.

U tom kontekstu, digitalni evro prevazilazi okvire platnog projekta i postaje sastavni deo šireg nadmetanja dveju suprotstavljenih vizija budućnosti novca. Američki model je pretežno tržišno vođen, predvođen stejblkoinima i oslonjen na inovacije privatnog sektora. Dok nasuprot tome evropski model počiva na javnom novcu, nadzoru centralne banke i izgradnji infrastrukture usmerene ka očuvanju suvereniteta.

Put do 2029: kalendar odlučujućih koraka

Uprkos jačanju institucionalne podrške, niz zabrinutosti ostaje otvoren. Komercijalne banke upozoravaju na rizik da bi građani u periodima finansijskog stresa mogli preusmeriti depozite sa bankovnih računa u novčanike digitalnog evra. Takva migracija sredstava dodatno bi opteretila izvore finansiranja banaka i potencijalno izmenila tradicionalni dvoslojni bankarski model, što se dosledno izdvaja kao najčešće navođeni izazov projekta. Istovremeno, banke i pružaoci platnih usluga bili bi obavezni da prilagode sopstvene sisteme, infrastrukturu, procese usklađenosti i korisničke interfejse, pri čemu operativni troškovi te tranzicije i dalje predstavljaju predmet rasprave.

Iako ECB promoviše dizajn utemeljen na zaštiti privatnosti, deo stručne javnosti izražava rezervu prema mogućim budućim izmenama u upravljačkom okviru, praćenju transakcija ili mehanizmima ograničenja iznosa (holding limits). Organi za zaštitu podataka pozitivno su ocenili niz predviđenih rešenja, ali su istovremeno zatražili dodatne zaštitne mehanizme i preciznija pojašnjenja.

Budućnost projekta biće određena nizom međusobno uslovljenih prekretnica. Polazni preduslov predstavlja okončanje zakonodavnih pregovora na nivou EU, uporedo sa finalizacijom pravilnika. Paralelno, ECB planira nastavak testiranja i pilot aktivnosti, koje bi okvirno oko 2027. godine, mogle prerasti u interne pilot programe, dok bi eventualno izdavanje digitalnog evra usledilo oko 2029. godine, isključivo pod uslovom prethodno obezbeđenog zakonodavnog odobrenja.

Naredne dve godine stoga predstavljaju prelomni period u kojem će se pokazati da li je moguće uskladiti političku volju sa tehničkom spremnošću. Prema navodima ECB, usvajanje neophodne regulative tokom 2026. godine uslovljava pomenutu projekciju puštanja u opticaj, čime 2026. dobija status presudne zakonodavne godine. Bez usvajanja propisa koje je predložila Evropska komisija, ECB ne može pristupiti izdavanu, a zakonodavni proces time funkcioniše kao glavni „čuvar kapije“ celog projekta. 

Autorka: Maša Mihajilović