Progovori o pregovorima

Bugarska na udaru protesta: kada se socijalno nezadovoljstvo pretvori u političku krizu

Desetine hiljada građana izašle su na ulice Sofije, Plovdiva, Varne, Burgasa i drugih gradova, izražavajući nezadovoljstvo ekonomskom politikom vlade, sveprisutnom korupcijom i načinom na koji se donose odluke od društvenog značaja.

EU AI Act između kontrole i razvoja: gde i zašto stoji Srbija?

Evropska unija, u okviru svoje digitalne strategije i nastojanju da izgradi reputaciju tehnološkog regulatora u oblasti veštačke inteligencije, preduzima bezpresedanske korake ka regulisanju AI i usklađivanju digitalne transformacije sa osnovnim ljudskim pravima i dobrobiti društva

Privedena Federika Mogerini - Slučaj korupcije u Evropskoj uniji?

Evropom je odjeknula vest da je bivša visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Federika Mogerini početkom decembra 2025. godine privedena u okviru istrage o sumnjama na korupciju i prevaru u vezi sa korišćenjem sredstava EU.

Šta zapravo radi Europol – i zašto je važan za evropsku bezbednost?

Kriminalne mreže danas funkcionišu kao velike međunarodne korporacije. Jedna država ne može samostalno da se izbori protiv mreže ljudi koji se nalaze u različitim zemljama, a nekad i na različitim kontinentima.

Koridor VIII: Izgradnja tunela na čijem se kraju vidi svetlost

Potpisivanje sporazuma između Severne Makedonije i Bugarske o izgradnji železničkog tunela na Koridoru VIII izgleda kao svakodnevna vest o saobraćajnoj infrastrukturi. Ali u regionu gde su odnosi opterećeni istorijskim narativima, sporovima oko identiteta i osetljivim pitanjima, železnički tunel lako prepasta u nešto mnogo značajnije od puke konstrukcije gvožđa i šina.

Omladinski ogranak AfD-a – pravo na slobodno organizovanje ili narušavanje ustavnog poretka?

Jačanje desnice u Evropi nije ništa novo. Dovoljno je da uperimo pogled do Braće Italije (Fratelli d'Italia), Nacionalnog okupljanja (Rassemblement national), preko Slobodarske partije Austrije (FPÖ), sve do našeg komšije Viktora Orbana i njegovog Fidesz-a. Iako većina njih nije na vlasti, to ne znači da nisu relevantne na domaćoj ili evropskoj političkoj sceni, naprotiv.

Crna Gora 28. do 2028: Realnost ili san?

Pored zvaničnih signala Podgorica dobija i diskretne. Naime, Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je tokom samita lidera Zapadnog Balkana na reveru nosila bedž na kome su ukrštene zastave EU i Crne Gore, to je signal koji ukazuje na to da Crna Gora ima podršku Brisela za integraciju.

Deregulacija kao nova politika evropskog digitalnog upravljanja: Qui bono?

Tokom poslednje decenije, Evropska unija (EU) izgradila je reputaciju globalnog lidera u oblasti regulacije podataka i digitalnih prava. Ipak, najnoviji “Digital Omnibus” paket Evropske komisije obuhvata set kontroverznih izmena koje se nastoje predstaviti javnosti kao mere tehničkog karaktera, dok zapravo zadiru u osnovne zaštitne mehanizme i to bez procene uticaja na fundamentalna prava.

Izbori u Republici Srpskoj bez Milorada Dodika

U trci za predsjednika Republike Srpske bilo je ukupno šest kandidata: Siniša Karan (SNSD), Branko Blanuša (SDS), Dragan Đokanović (Savez za novu politiku), Nikola Lazarević (Ekološka partija Republike Srpske) i dva nezavisna kandidata Slavko Dragičević i Igor Gašević.

Korupcijski skandal u Ukrajini i potkopavanje logike evropske politike solidarnosti

Uz podršku međunarodne zajednice, pre svega SAD-a i Evropske unije, Ukrajina uspeva da se suprotstavi Rusiji, jednoj od najvećih vojnih sila sveta i zadrži je na istočnim granicama Evrope.

Prva EU Strategija za civilno društvo: implikacije za zemlje kandidate i region proširenja

U novembru, Evropska komisija je predstavila dva međusobno dopunjujuća seta mera koja nastoje da ojačaju i učine otpornijim demokratije širom EU. Jedan od setova mera je Strategija EU za civilno društvo, koja teži da zaštiti i pruži podršku civilnom društvu. Takođe, predstavljen je Evropski štit demokratije (European Democracy Shield), koji će ojačati kapacitete za suzbijanje manipulacije informacijama i dezinformacija, kroz aktivnosti u okviru tri glavn

Dilema naoružanja Južne Evrope: izazovi Španije i Italije

Odbrana je postala oblast najvišeg prioriteta u Evropi nakon otpočinjanja rata u Ukrajini 2022. godine. Dok rat i dalje traje, a druga Trampova administracija ponavlja poruku da Evropljani moraju preuzeti veću odgovornost za sopstvenu bezbednost, Evropska unija je pokrenula niz inicijativa usmerenih na revitalizaciju evropske odbrambene industrije i razvijanje vojnih sposobnosti, koje bi joj, makar u teoriji, omogućile ostvarivanje strateške autonomije.

Samit o Planu rasta u Tirani: Gde je region nakon dve godine od usvajanja Novog plana rasta za Zapadni Balkan?

U glavnom gradu Albanije lideri zapadnobalkanske šestorke i predstavnici Evropske unije okupili su se na drugom po redu Samitu o Planu rasta kako bi sumirali dosadašnja postignuća i dogovorili prioritete za budući period.

Forum o proširenju: Proširenje Evropske unije kao geopolitički imperativ

Rat u Ukrajini postavio je proširenje Evropske unije na vrh političke agende, ali i neraskidivo ga povezao sa pitanjem evropske bezbednosti

Evropska unija i ASEAN: Saradnja kao odgovor na geopolitičke tenzije

Lideri država članica organizacije Asocijacija nacija jugoistočne Azije (ASEAN) okupili su se na redovnom 47. samitu ove organizacije u glavnom gradu Malezije, Kuala Lumpuru u period od 26. do 28. oktobra.

Digitalna granica: radno vreme, privatnost i pravo na isključenje

Razvoj digitalne tehnologije u potpunosti je promenio način na koji komuniciramo jedni sa drugima, organizujemo svoje vreme i obavljamo posao. Savremene tehnologije uticale su na tradicionalno shvatanje radnog vremena i vremena za odmor.

Crvene poternice i evropski standardi ljudskih prava – gde je granica?

Crvene poternice (Red Notices) predstavljaju zvanične zahteve Interpola za lociranjem i privođenjem pojedinaca koji su osumnjičeni, optuženi ili osuđeni za određena krivična dela. Iako nisu obavezujuće i ne predstavljaju međunarodni nalog za hapšenje, za većinu država ovaj mehanizam ima određenu težinu.

Holandski izbori: svako dobija, niko ne pobeđuje

Prva tumačenja uspeha centrista pominju gorepomenuto jedinstvo i ideju da su birači zahtevali pre svega sliku stabilnosti, kooperacije i postepene reforme. Teme koje su dominirale su tako i išle u korist partijama centra, jer se pokazalo da je koalicija predvođena PVV neuspešno odgovorila na njihove zahteve u oblasti rastućih troškova života, inflacije i stanovanja,

Dezinformacije, strah i realnost: šta odluka EU o ruskom gasu zaista znači za Srbiju

Savet Evropske unije je 20. oktobra 2025. usvojio uredbu o postepenoj zabrani uvoza ruskog gasa u EU, sa punom zabranom od 1. januara 2028. godine.

Između Pariza i Berlina: unutrašnji raskol u evropskoj nuklearnoj politici

Na nivou Evropske unije danas, nuklearna energija predstavlja jedno od najspornijih, ali i najvažnijih pitanja energetske i klimatske politike.