Progovori o pregovorima

Demokratski talasi na obali Tise: Kako je potopljen Fides

Rano je razmatrati kako će Tisa preživeti svoj prvi rastok. Ustupanje prostora novoj partiji ne samo da je omogućilo neupitnu pobedu opozicionih snaga već je i praktično konsolidovalo Tisu kao trenutno jedinu igru u gradu. To ne znači da će druge partije opozicije, poput zelenih (Dialogue) ili dugovečnih socijalista (MSZP), ostati neme sa strane.

Privatnost na prodaju: curenje podataka kao oblik rodno zasnovanog nasilja

U digitalnom prostoru, privatnost prevazilazi samo pitanje lične sfere i lako može postati sredstvo za trgovinu. Naše poruke, fotografije, lokacija, internet pretrage i kontakti svakodnevno cirkulišu kroz mreže različitih platformi, aplikacija i servera.

Da li bi Grčka mogla postati energetski centar Evrope?

Pre ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Evropa je oko 50% svog prirodnog gasa dobijala iz Rusije, uglavnom putem cevovoda. Međutim, nakon početka rata, EU je ubrzano smanjila zavisnost i u roku od tri godine ruski udeo u uvozu gasa pao je za oko dve trećine. Do 2025. godine, Rusija je učestvovala sa svega oko 12% u ukupnom uvozu gasa Evropske unije.

SAFE zajam: Donald Tusk protiv Karola Navrockog

U maju 2025. godine, Evropska unija je uvela novi finansijski instrument „Security Action for Europe“, skraćeno SAFE. Ovaj program je prvi stub strategije Evropske unije o jačanju odbrambene industrije i smanjenju zavisnosti od spoljnih proizvođača, pod nazivom Readiness 2030.

Zašto je poseta rektora Đokića Briselu uzjogunila režim i prorežimske medije?

Takođe, raspisivanje vanrednih predsedničkih ili parlamentarnih izbora izuzetno je izvesno u bliskoj budućnosti i rektor se percipira kao mogući predstavnik studenata. U takvom spletu okolnosti, susret Vladana Đokića sa Martom Kos, prevazišao je okvire uobičajene međunarodne saradnje i postao pokazatelj dubljih političkih tenzija.

Sastojci estonskog recepta za borbu protiv korupcije: digitalizacija i poverenje građana u institucije

Ključnu ulogu u toj transformaciji imala je digitalizacija - ne kao cilj sama po sebi, već kao alat za izgradnju transparentnosti, odgovornosti i poverenja.

Posete evropskih lidera Pekingu – EU okreće leđa SAD?

Ovaj proces ne odnosi se samo na članice Evropske unije, odnosno Francusku, Nemačku i Španiju, već i na druge aktere transatlantskih odnosa, uključujući Veliku Britaniju i Kanadu, koje takođe pokazuju spremnost za pragmatičniji dijalog sa Pekingom.

Smena Igora Božića i novi test za demokratiju u Srbiji

Kriza je eskalirala kada je javnost početkom meseca obaveštena da je Igor Božić, dugogodišnji direktor vesti N1, smenjen s mesta pravnog zastupnika ove medijske kuće.

Humanost sa zadrškom - paket EU za Bliski istok

Sredstva su mobilisana iz redovnog budžeta, ali i iz Rezerve za hitnu pomoć, što jasno ukazuje na to da su potrebe na terenu odavno prerasle standardne godišnje planove.

Kapacitet Evropske unije za brzo reagovanje u krizama: izazovi i mogućnosti

Evropska unija se u savremenom međunarodnom okruženju suočava sa sve učestalijim i složenijim krizama koje zahtevaju brze, koordinisane i politički odlučne odgovore. Od migrantske krize, preko pandemije COVID-19, do rata u Ukrajini i najnovijih sukoba u regionu Ormuskog moreuza, postaje jasno da dinamika globalnih izazova ukazuje na to da brzina reakcije postaje jednako važna kao i sadržaj same politike.

Sve izvesniji sporazum između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država o kritičnim mineralima: odgovor Zapada na kinesku dominaciju

Kritični minerali su sirovine bez kojih moderna ekonomija ne može da funkcioniše. Njihova važnost proizilazi iz dve stvari: teško ih je zameniti i teško ih je pronaći. Nema ih svuda. Kada neka država zavisi od uvoza ovih resursa, ona zapravo zavisi i od političkih odnosa sa zemljama koje te resurse kontrolišu.

Nova strategija EU za 2026–2030: Da li je rodna ravnopravnost uslov na putu evropskih integracija Srbije?

Konkretizujući ciljeve Plana puta za prava žena usvojenog 2025. godine, pored novih programskih i finansijskih inicijativa, Strategija se oslanja na ključna zakonodavna dostignuća iz perioda 2020-2025. Istovremeno, predviđa podršku državama članicama za efikasnu i pravovremenu primenu ovih propisa.

50 godina Evropske narodne partije: izazovi i perspektive

Tekuća godina označava jubilej najveće političke grupacije u Evropi.

Kako sprečiti da algoritamsko odlučivanje u Srbiji ostane pravno nevidljivo

Rasprava o regulaciji veštačke inteligencije u Srbiji prečesto počinje pogrešnim pitanjem: da li je potreban poseban zakon. U trenutku kada Evropska unija postepeno uvodi i primenjuje AI Act, nameće se očekivanje da Srbija treba da učini isto. To jeste važno, ali nije suština problema.

Kvalitet života ili egzistencija: Status Srba na Kosovu* nakon 15. marta

Da li se pitanje opstanka Srba na Kosovu danas više ne vodi kroz političke pregovore, već kroz administrativne procedure? Da li se status jedne zajednice može redefinisati pravnim normama koje su formalno neutralne, ali u praksi proizvode duboko selektivne posledice?

Energetski zaokret Srbije: od ruskog gasa ka francuskim nuklearkama

Od početka rata u Ukrajini 2022. Srbija je primorana na promenu energetske politike. Ubrzanje tog procesa dogodilo se tokom 2025. kada je OFAC nakon osmomesečnog odlaganja uveo sankcije NIS-u zbog udela ruskog vlasništva.

Značaj Eurodžasta u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi i prazna kancelarija Srbije

Prvog marta je Eurodžast Srbija zatvorila svoju kancelariju u Hagu, nakon što Visoki savet tužilaštva nije produžio mandat dosadašnjoj tužiteljki, niti je odabrao novog tužioca za vezu sa ovim pravosudnim telom Evropske unije.

Centar Evropskog parlamenta se naginje udesno

Evropska narodna partija (EPP) odlučila je da se trajno pomeri udesno, jureći i legitimišući stavove krajnje desnice. „To je jasan i opasan politički pomak“, izjavio je Sandro Goci, evroposlanik iz grupacije Renew Europe u Evropskom parlamentu, nakon što je ovo telo u četvrtak 26. marta usvojilo „Uredbu o povratku“.

442 do Rejkjavika – Mogućnost severnog proširenja

Početak 2026. godine je doneo veće interesovanje tri severnoevropskih država (Island, Norveška i Ujedinjeno Kraljevstvo) za nastavak tj. „odmrzavanje“ svojih evrointegracija, kao i dublju vojno političku saradnju sa ostalim članicama Evropske unije. Dapače, ne može se tvrditi da je išta od toga samo prolazna slučajnost. Efekti zaoštrenih odnosa Brisela i Vašingtona snažno su uticali i na države van Evropske unije.

Španija i evropski otpor Trampu

Od 27 članica EU, deset je priznalo Palestinu kao državu, pri čemu su Španija, Irska, Norveška i Slovenija to učinile tokom 2024. godine, dakle nakon početka aktuelnog sukoba sa Izraelom. Poslednje priznanje došlo je od Francuske, u septembru prošle godine i ona predstavlja prvu stalnu članicu Saveta bezbednosti UN koja je načinila ovakav korak.