Progovori o pregovorima

Zašto Kristin Lagard napušta Evropsku centralnu banku?

Njen prevremeni odlazak zato predstavlja mnogo više od obične kadrovske promene. On zatvara jedno od najburnijih poglavlja u istoriji zajedničke valute i otvara pitanje kako će se Evropa nositi sa novim talasom ekonomske i političke neizvesnosti. Nakon sedam godina neprekidnog kriznog menadžmenta, prva žena na čelu ECB-a ostavlja instituciju koja izgleda znatno drugačije nego u jesen 2019, kada je preuzela dužnost.

Referendumska atmosfera kao kob stranke na vlasti: slučaj SAD

Izbori za zakonodavno telo su održani u referendumskoj atmosferi, a svaki glas je bio izraz podrške ili protivljenja najuticajnijem političaru u zemlji. Rezultati su vrlo ubedljivo demonstrirali neslaganje građana sa politikom koju ta osoba otelotvoruje.

„Ne u moje ime“: Kako je presuda u Hagu uzdrmala Prištinu

U osnovi krize ukrštaju se tri sloja, sećanje na rat 1998-1999, koje na Kosovu* nije samo istorijsko već i duboko identitetsko pitanje, sud koji je Priština osnovala pod međunarodnim pritiskom i čiji je pravni položaj od početka sporan, i evropski put zemlje, koja od decembra 2022. godine čeka odluku o zahtevu za status kandidata.

Kriza stanovanja u Evropi: EU traži odgovor, Španija izbore, a Srbija rešenja za mlade

Mogu li izbori promeniti evropski kurs regiona?

Balkan ponovo ulazi u period u kojem izbori prevazilaze granice nacionalnih država. U Srbiji su 25. oktobra održani vanredni parlamentarni izbori, dok je Bosna i Hercegovina 4. oktobra glasala na opštim izborima. Slovenija je dobila novu vladu Janeza Janše, a u Bugarskoj je vlast preuzela politička opcija bivšeg predsednika Rumena Radeva, poznatog po kritičkom odnosu prema sankcijama Rusiji.

Slučaj Zvinčuk: Kako borba protiv ruskog uticaja može da utiče na evropski put Crne Gore

Šef ruske informacione mreže Ribar (Rybar) Mihail Zvinčuk priveden je 9. oktobra u Risnu, u Crnoj Gori, u akciji policije i Agencije za nacionalnu bezbednost. Nakon višesatnog ispitivanja, njemu, njegovoj supruzi i još troje ruskih državljana naloženo je napuštanje države zbog razloga nacionalne i unutrašnje bezbednosti, saopštile su crnogorske vlasti.

Od jedinstva do koalicije voljnih: kako se menja evropska podrška Ukrajini?

Na oktobarskom samitu Evropskog saveta Volodimir Zelenski zatražio je od evropskih lidera dodatnih 70 milijardi evra za 2027. godinu. Odgovor dela njih stigao je gotovo odmah.

Gas pred zimu, koliko su Evropa i Srbija zaista spremne?

Pre energetske krize evropski sistem se u velikoj meri oslanjao na velike i relativno stabilne količine ruskog gasa koje su stizale gasovodima. Posle 2022. godine ta struktura se ubrzano promenila. Izgrađeni su i prošireni terminali za prijem tečnog prirodnog gasa, povećani su kapaciteti između država i otvoreni novi pravci snabdevanja.

Evropske integracije Srbije u senci unutrašnje krize

Otuda i dilema od koje polazi ovaj tekst: da li je evropska integracija u vreme pojačanih unutrašnjih tenzija potisnuta iz javnog prostora, ili se o njoj i dalje govori, samo u drugačijem političkom i medijskom okviru?

Digitalizacija i sajber bezbednost važan deo evropskog puta

Istakao je da digitalizacija ne treba da bude samo prebacivanje birokratije sa papira na ekran, već da usluge treba pojednostaviti i prilagoditi potrebama građana. Cilj je da administrativne postupke mogu da završe kroz integrisan sistem, bez odlaska na više šaltera.

Ko snosi troškove evropske zelene tranzicije?

Iza velikih političkih ciljeva nalaze se konkretne promene koje utiču na svakodnevno poslovanje kompanija: od načina na koji proizvode i nabavljaju sirovine do troškova energije, prikupljanja podataka i pristupa međunarodnim tržištima.

Uspeh AfD u „zaboravljenim regionima“

AfD se predstavlja kao partija koja će napraviti oštar zaokret u odnosu na dosadašnju politiku, od koje građani u zaboravljenim regionima ne vide korist. Međutim, odgovor koji se nameće ide u pravcu politike identiteta: vratiti pozitivnu sliku Nemačke, odbaciti istorijski kompleks krivice, ukinuti društvene razlike novom „patriotskom kulturnom politikom“, i slične ideje.

Od čela do začelja - put Srbije u Uniju

Tokom 2008. godine, potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Naredne godine, dolazi do ukidanja viza i Srbija podnosi zahtev za prijem u članstvo. Početkom 2012. godine, Srbija dobija status kandidata za članstvo, a dve godine kasnije otvoreni su pregovori. Pod pokroviteljstvom Unije zaključen je Briselski sporazum 2013. godine, čiji je cilj bio normalizacija odnosa Beograda i Prištine.

Između Vašingtona i Brisela: Evropska unija nudi Kanadi trgovinski sporazum i pridruženo članstvo

Geopolitičke tektonske ploče se ponovo pomeraju, a epicentar ovoga puta nije u Istočnoj Evropi ili na Bliskom istoku, već na severnoameričkom kontinentu. Tamo gde su decenijama vladali mir, otvorene granice, ekonomska harmonija i predvidljivo političko partnerstvo, danas se stvara neočekivan rascep.

Najavljena mogućnosti pristupa jedinstvenom tržištu pre članstva

Evropska komisija je 6. oktobra 2026. godine predstavila paket mera pod nazivom Priprema za širu Uniju (Preparing for a Wider Union), čiji je cilj priprema Evropske unije za buduća proširenja

Izbori u Berlinu i kriza nemačke politike

Izbornu trku obeležila je kandidatkinja Levice za gradonačelnicu, Elif Eralp, koju su mediji proglasili nemačkim Mamdanijem jer je svoju kampanju bazirala na sličnim metodama i levim temama – pristupačnom stanovanju i ograničavanju cena stanova. Čak je i javno priznala tokom kampanje da je njen tim u kontaktu sa njegovim izbornim timom.

NATO između principa odvraćanja i političkog pragmatizma: Poruke Marka Rutea iz Talina i izazovi evropske bezbednosti

oseta generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea Estoniji 14. oktobra 2026. godine, njegovi susreti sa predsednicom Ileom Madise i premijerom Kristenom Mihalom, kao i zajednička konferencija za novinare u Talinu, ukazuju na pokušaj Brisela da istovremeno odvrati Moskvu, umiri evropsku javnost i zadovolji očekivanja Vašingtona.

Ujedinjeno Kraljevstvo ponovo u Evropskoj uniji?

Naravno, suprotstavljanje Ujedinjenog Kraljevstva ostalim članicama EU koje su bile pro-integracijski orijentisane, trajalo je pre toga dugi niz godina. Ovakva situacija je kulminirala u referendumu 2016. godine, kada su građani izrazili svoj stav i glasali većinski za izlazak iz Unije (52% populacije iliti otprilike 17,5 miliona stanovnika).

Francuska opet na ulicama, tradicionalna politika gubi tlo pod nogama

Francuzi su narod koji je svetu podario revoluciju, pa se svaki novi talas uličnog nezadovoljstva gotovo neizbežno posmatra kroz prizmu istorije. Tako i aktuelni protesti učenika prizivaju poznate paralele: generalni štrajk iz maja 1968, a u novijoj istoriji demonstracije protiv penzionih reformi i, naravno, „žute prsluke“.

Kako se Brisel priprema za novo proširenje?

Dokument „Priprema za proširenu Uniju“ otvara pitanje ne samo kako će se Unija reformisati pre proširenja, već i pod kojim uslovima će buduće članice moći da ostvare sva prava koja članstvo donosi.