foto: Katarina Sremčević

U trenutku kada Evropska unija redefiniše svoju bezbednosnu, ekonomsku i političku arhitekturu pod pritiskom ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku, energetske krize i rastućih globalnih tenzija, proces proširenja na Zapadni Balkan ponovo dobija strateški značaj. Upravo u takvom geopolitičkom kontekstu makroregionalne strategije EU postaju mnogo više od okvira za regionalnu saradnju – one postaju instrument političkog povezivanja, usklađivanja reformi i postepenog uključivanja država kandidata u evropske politike i razvojne tokove.

To je potvrđeno i u Skopskoj deklaraciji, usvojenoj 19. maja na godišnjem sastanku ministara i državnih sekretara deset zemalja s izlazom na Jadransko i Jonsko more, ili koje se nalaze u njihovom zaleđu, gde je naglašeno da proširenje Evropske unije predstavlja „geostrateško ulaganje u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet“.

Pokrenuta 2014. godine, Strategija EU za Jadransko-jonski region (EUSAIR) jedna je od četiri makroregionalne strategije Evropske unije i druga makroregionalna strategija u kojoj učestvuje Srbija (pored one za Dunavski region). Na ovogodišnjem forumu Strategije u Severnoj Makedoniji, koja je tokom protekle godine bila predsedavajuća, ova tema ponovo je dobila na značaju kao okvir koji povezuje evropske politike sa procesom proširenja.

EUSAIR okuplja države članice EU - Italiju, Hrvatsku, Grčku i Sloveniju, zajedno sa državama Zapadnog Balkana - Srbijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Albanijom i Severnom Makedonijom, kao i San Marinom.

Takav model saradnje omogućava direktnu razmenu iskustava, prenos znanja i jačanje administrativnih kapaciteta zemalja kandidata, kroz zajednički rad na projektima i usklađivanje sa prioritetima Evropske unije.

U Skopskoj deklaraciji istaknuto je da saradnja u okviru EUSAIR-a može dodatno olakšati put zemalja kandidata ka evropskoj integraciji, upravo zato što se reforme i razvojni projekti sprovode kroz zajednički regionalni okvir, ali i zato što su zemlje članice i kandidati okupljeni na ravnopravnoj osnovi u okviru iste platforme.

U tom kontekstu, makroregionalne strategije imaju važnu političku funkciju jer omogućavaju državama kandidatima da postanu deo evropskih politika i pre formalnog članstva u Evropskoj uniji. Zbog toga su strategije poput EUSAIR-a postale jedan od najvažnijih mostova između Zapadnog Balkana i Evropske unije.

U Skopskoj deklaraciji posebno je naglašeno da saradnja u okviru EUSAIR-a može dodatno olakšati evropski put zemalja kandidata, jer omogućava da se reforme, investicije i razvojni projekti sprovode kroz zajednički regionalni okvir. U dokumentu se navodi i da makroregionalne strategije imaju važnu ulogu u jačanju saradnje, otpornosti i koordinacije politika između država članica EU i zemalja kandidata.

Lideri regiona ocenili su da proširenje mora ostati strateški prioritet Evropske unije i pozvali države članice da održe kredibilan i predvidiv proces pristupanja zasnovan na reformama i ispunjavanju kriterijuma. U deklaraciji je pozdravljen i novi zamah u pregovorima o pristupanju, kao i napredak koji su zemlje kandidati ostvarile tokom 2025. i 2026. godine.

Posebno je istaknuta podrška postepenoj integraciji zemalja Zapadnog Balkana kroz konkretne mere koje građanima približavaju evropske politike i pre formalnog članstva. Kao jedan od primera navedena je inicijativa Evropske komisije za uključivanje regiona u sistem „Roam Like At Home“, koji bi omogućio korišćenje mobilnih usluga po pravilima koja već važe unutar Evropske unije.

Deklaracija potvrđuje i da EUSAIR predstavlja platformu na kojoj države članice EU i zemlje kandidati učestvuju na ravnopravnoj osnovi, što dodatno doprinosi jačanju političkog dijaloga, regionalne saradnje i pripreme za članstvo u Evropskoj uniji.

Poseban deo dokumenta odnosi se na finansiranje zajedničkih projekata i budući budžet Evropske unije za period od 2028. do 2034. godine. Potpisnice deklaracije pozvale su na snažnije uključivanje prioriteta EUSAIR-a u evropske fondove, uključujući programe kohezije, Interreg, IPA fondove i Plan rasta za Zapadni Balkan.

U tom kontekstu, zvaničnik u Generalnom direktoratu za regionalnu i urbanu politiku (DG REGIO) pri Evropskoj komisiji Žil Kitel (Gilles Kittel) izjavio je u Skoplju da će naredni višegodišnji budžet EU biti oblikovan u znatno složenijem geopolitičkom okruženju nego prethodni, zbog čega će bezbednost, konkurentnost, tehnološki razvoj i proširenje imati mnogo važniju ulogu nego ranije.

Kako je naveo, Evropska unija se danas suočava sa promenama koje utiču na čitavu evropsku ekonomiju i politički sistem – od rata u Ukrajini i na Bliskom istoku do ubrzanog razvoja novih tehnologija i veštačke inteligencije.

„Svet se menja izuzetno brzo i svi se suočavamo sa poteškoćama da prepoznamo koje će promene biti najvažnije u budućnosti“, rekao je.

Govoreći o budućim evropskim politikama, on je istakao da će Evropska komisija sve više fokus stavljati na „stratešku ekonomiju“, odnosno povezivanje ekonomske konkurentnosti, tehnološkog razvoja i bezbednosti.

Istovremeno, upozorio je da među državama članicama postoje različiti stavovi o budućem budžetu EU, visini izdvajanja i načinu sprovođenja pojedinih politika, uključujući i reformu kohezionih fondova.

Ipak, naglasio je da makroregionalne strategije, poput EUSAIR-a, imaju posebnu vrednost upravo zato što omogućavaju kontinuiranu saradnju država čak i u trenucima kada na evropskom nivou postoje političke razlike ili usporavanje procesa odlučivanja.

„Prednost makroregionalnih strategija je što omogućavaju državama da svakodnevno sarađuju, razmenjuju iskustva i razvijaju zajedničke projekte, bez obzira na šire političke debate o budžetu ili proširenju“, rekao je predstavnik Evropske komisije.

Upravo zato, kako se navodi i u Skopskoj deklaraciji, EUSAIR danas predstavlja mnogo više od regionalne inicijative – postaje jedan od ključnih političkih i razvojnih mehanizama kroz koje se zemlje Zapadnog Balkana postepeno približavaju Evropskoj uniji.

Autorka: Katarina Sremčević