foto: Veštačka inteligencija

Već nekoliko meseci građani Srbije razmišljaju da li će im cene putovanja naglo porasti, ukoliko zemlju napusti Viz er (WizzAir), mađarska avio-kompanija sa trenutno najpovoljnijim letovima. Razlog za to jeste potencijalno zatvaranje njihove baze u Beogradu, usled promene uslova njenog poslovanja nakon što je 27. marta ove godine izmenjen Pravilnik o izdavanju odobrenja stranom avio-prevozniku za obavljanje međunarodnog avio-prevoza. Viz Er je optužio Srbiju za nefer prakse, u cilju favorizovanja Er Srbije, nacionalne avio-kompanije, uz kršenje Sporazuma o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području, poznatijem kao Sporazum o otvorenom nebu. Iz Direktorata za civilno vazduhoplovstvo demantovali su takve navode, ali izmenjeni Pravilnik ostao je na snazi. U junu je spor završio pred Evropskom komisijom, koja ispituje eventualne povrede Sporazuma od strane Srbije. Slučaj otvara i šire pitanje uslova poslovanja koji strani subjekti uživaju u Srbiji i usklađivanja sa pravnim tekovinama EU, kao i položaja mađarskih kompanija na njenom tržištu nakon odlaska bivšeg premijera Viktora Orbana sa vlasti.

Promena Pravilnika i Sporazum o otvorenom nebu

Direktorat za civilno vazduhoplovstvo objavio je 27. marta ove godine izmene Pravilnika o izdavanju odobrenja stranom avio-prevoziocu za obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza sa Republikom Srbijom.  Nove formulacije člana 3 i člana 7 našle su se kao sporne.

U članu 3 navodi se sledeće: U slučaju da se međunarodnim ugovorom omogućava avio-prevoziocima strana ugovornica da obavljaju redovan javni avio-prevoz uz korišćenje prava treće i četvrte vazduhoplovne slobode, odobrenje se izdaje za letove koji započinju i koji se završavaju na teritoriji države koja je ovlastila stranog avio-prevozioca, odnosno na teritoriji Evropske unije ukoliko je reč o avio-prevoziocu iz Evropske unije.

Treća i četvrta sloboda omogućavaju avio-kompaniji da vrši prevoz iz države u kojoj je registrovana u druge države i suprotno. Prema izmeni, Viz Er imao bi pravo da vrši prevoz putnika između Mađarske i Srbije. Problem sa ovom formulacijom jeste postojanje baze Viz era u Beogradu, još od 2010. godine, koja omogućava obavljanje letova iz Srbije ka drugim državama, a da se avioni ne vraćaju u Mađarsku, zbog čega putnici koji koriste aerodrom Nikola Tesla imaju veći izbor letova i pristupačnije cene. Letovi Viz era čine čak 22% ukupnog saobraćaja koji se odvija na beogradskom aerodromu, te je on druga najveća kompanija koja koristi ovaj aerodrom, odmah iza Er Srbije. Bazu čine četiri aviona koji lete na preko 25 destinacija i više od 150 zaposlenih, koji se trenutno nalaze u neizvesnosti, usled potencijalnog gubitka posla. Baza je osnovana u okviru liberalizovanog režima vazdušnog saobraćaja koji je uspostavljen Sporazumom o otvorenom nebu, između Evropske unije, Norveške, Islanda i zemalja Zapadnog Balkana. Sporazum se zasniva na slobodnom pristupu tržištu i jednakim uslovima konkurencije. Upravo zato Viz er ukazuje da nove izmene predstavljaju kršenje njegovih odredbi, na osnovu kojih su avio-prevoznicima EU i prevoznicima registrovanim u Srbiji dozvoljena neograničena saobraćajna prava između bilo koje tačke u Srbiji i bilo koje tačke u EU.

Druga sporna izmena nalazi se u članu 7: Strani avio-prevozilac je dužan da pribavi dodatno odobrenje Direktorata ako namerava da izvrši: … promene aerodroma poletanja/sletanja u drugoj državi, ako je ta promena od značaja sa stanovišta korišćenja saobraćajnih prava podnosioca zahteva ili utiče na prava domaćih avio-prevoznika.

Spornost ove formulacije proizlazi iz toga što se kao kriterijum za odobravanje poslovanja stranog avio-prevoznika eksplicitno uzima u obzir uticaj na prava domaćih avio-prevoznika. Time se otvara pitanje usklađenosti sa principom nediskriminacije, na kome se Sporazum zasniva.

Na izmene uslova svog poslovanja Viz er je reagovao oštro, govoreći o pokušaju da se onemogući poslovanje njegove beogradske baze, kako bi se Er Srbija zaštitila od konkurencije. Troškove takvih protekcionističkih mera na kraju bi snosili potrošači, odnosno putnici.

Sa druge strane, Direktorat za civilno vazduhoplovstvo odbacuje navode da su izmene usmerene protiv Viz Era ili u korist domaćeg prevoznika, ističući da nijednom avio-prevozniku nije formalno uskraćeno pravo da obavlja letove između Srbije i država EU, iako zapravo to niko nije ni dovodio u pitanje. Usled nejednakog tumačenja posledica izmena, Viz er je predao slučaj Evropskoj komisiji.

Neusklađenost sa Evropskim putem Srbije

Ukoliko Evropska komisija utvrdi da su izmene Pravilnika u suprotnosti sa Sporazumom, Srbija bi morala da ih uskladi sa preuzetim obavezama. To bi moglo da podrazumeva izmenu ili ukidanje spornih odredbi i omogućavanje Viz Eru da nastavi poslovanje pod uslovima koji važe za evropske prevoznike. Takav ishod bio bi značajan i za proces pristupanja EU, jer bi otvorio šire pitanje posvećenosti Srbije cilju liberalizacije tržišta.

Ovaj slučaj mogao bi da se poveže i sa dva pregovaračka poglavlja Srbije sa EU, Poglavlje 14, koje se odnosi na transportnu politiku i obuhvata i liberalizaciju vazdušnog saobraćaja i Poglavlje 8, koje se tiče konkurencije, ujedno i državne pomoći, a koje Srbija još nije otvorila. Spor tako prevazilazi granice vazdušnog saobraćaja, jer nameće pitanje da li je Srbija spremna za zajedničko tržište EU, odnosno da li je zaista posvećena svom evropskom putu. U tom smislu, slučaj Viz Era može predstavljati test sposobnosti Srbije da, u procesu evropskih integracija, uskladi zaštitu nacionalnih interesa sa obavezom obezbeđivanja ravnopravne tržišne utakmice.

Kraj mađarsko-srpskog privrednog prijateljstva?

Slučaj Viz era samo je jedan od nekoliko njih u kojima je došlo do razilaženja ekonomskih  interesa mađarskih firmi i Srbije. U istom periodu otvorena su pitanja u vezi sa poslovanjem mađarske kompanije Utiber, pregovorima Srbije i MOL-a oko NIS-a, zajedničkim naftovodom, kao i projektom brze pruge Beograd–Budimpešta. Iako nije potvrđeno da su ovi slučajevi međusobno povezani, njihovo gotovo istovremeno pojavljivanje sugeriše da se nakon Orbanovog poraza menja obrazac ekonomske saradnje Srbije i Mađarske.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gostujući u jednoj emisiji tokom juna, istakao je da mora da čuva našu kompaniju i da zato ne može dozvoliti svima koji žele da koriste aerodrom da to učine. Vučić ovom prilikom nije govorio direktno ni o Viz eru, niti je tema bila korišćenje aerodroma, već njegova borba i zalaganje za Srbiju, ipak, ova izjava odslikava odnos državnog vrha prema nacionalnoj avio-kompaniji i spremnost na okretanje ekonomskom nacionalizmu kako bi se zaštitili interesi Srbije, ili bar ono što predsednik kaže da oni jesu.

Iako je Pravilnik promenjen nekoliko dana pre nego što je Orban izgubio izbore, te se ne može tvrditi da je njegov odlazak povod za izmene, eskalacija spora u javnosti dogodila se neposredno nakon izbora, kada su ga prezentovali prorežimski mediji, najčešće dovodeći u pitanje bezbednost aviona Viz era. Ovakav trend ukazuje da ono što zasigurno više ne postoji, jesu ortački dogovori Vučića i Orbana, koji bi ovakve sporove rešili. Još manje motivacije za dogovor sa avio-kompanijom srpske vlasti imaju kada se u obzir uzmu izjave novog premijera Petra Mađara o njegovoj svesnosti veza između Orbanove i Vučićeve vlasti.

Budućnost niskotarifnih letova iz Beograda

Ostaje, dakle, pitanje šta će Srbija učiniti ukoliko Evropska komisija utvrdi da su izmene Pravilnika u suprotnosti sa Sporazumom o otvorenom nebu, ali i šta će biti sa bazom Viz era u Beogradu. Kompanija bi do kraja septembra trebalo da donese odluku o njenoj budućnosti, kako bi finalizovala zimski red letenja, koji počinje 25. oktobra 2026. godine, dok bi eventualno zatvaranje baze značilo smanjenje broja letova iz Beograda, ali ne nužno i potpuno povlačenje sa srpskog tržišta. U isto vreme, Viz Er je najavio otvaranje nove baze u Prištini od novembra, što pokazuje da kompanija ne odustaje od regiona, već svoje kapacitete može preusmeriti ka tržištima na kojima postoje povoljniji uslovi za njegovo poslovanje. Time se dodatno nameće pitanje da li će Srbija, umesto da zadrži postojeću bazu i nivo konkurencije, deo Viz erovih kapaciteta u regionu posredno prepustiti drugim tržištima i kakvu poruku ovakvi slučajevi šalju Briselu i evropskim poslovnim partnerima, kao i kakve će cene Er Srbija nametnuti, imajući u vidu da je tokom leta i Rajan Er najavio napuštanje zemlje, zbog problema sa cenom goriva, usled poslovanja NIS-a pod sankcijama.

 Autorka: Ana Škiljević