Progovori o pregovorima

Španija i evropski otpor Trampu

Od 27 članica EU, deset je priznalo Palestinu kao državu, pri čemu su Španija, Irska, Norveška i Slovenija to učinile tokom 2024. godine, dakle nakon početka aktuelnog sukoba sa Izraelom. Poslednje priznanje došlo je od Francuske, u septembru prošle godine i ona predstavlja prvu stalnu članicu Saveta bezbednosti UN koja je načinila ovakav korak.

Ormuz: Ekonomsko nuklearno dugme Irana

Ormuski moreuz, poznat i samo kao Ormuz, jedno je od strateški i ekonomski najvažnijih mesta na svetu. Alternativni putevi nisu razvijeni, uglavnom zbog komplikovanog geografskog terena i regionalnih sukoba, zbog čega Ormuz ostaje jedina tačka za brodove da uđu i napuste Persijski zaliv.

Evropski parlament: Proširenje Evropske unije je win-win situacija za države članice i kandidate

Cena ne-proširenja bi nadmašila cenu pristupanja država kandidata Evropskoj uniji jer bi se mogla stvoriti rizična geopolitička siva zona koja bi bila podložna malignim uticajima drugih neevropskih zemalja.

Minhenska bezbednosna konferencija 2026: Evropa između ambicije i realnosti u fragmentisanom svetu

Iako je od održavanja Minhenske bezbednosne konferencije prošlo nešto više od mesec dana, njeni zaključci ostaju izrazito relevantni za razumevanje aktuelnih globalnih previranja. Razlog za to leži u činjenici da su se brojni trendovi najavljeni u Minhenu u međuvremenu dodatno intenzivirali – od eskalacije bezbednosnih kriza do sve jasnijeg redefinisanja spoljnopolitičkih prioriteta velikih sila.

Politička i institucionalna kriza na Kosovu: Može li se pokrenuti nastavak dijaloga?

U poslednjem trenutku pronađeno je kompromisno rešenje koje je imalo za cilj da ublaži posledice po srpsku nacionalnu grupaciju, koja bi kao najveća nealbanska etnička zajednica bila najviše pogođena. Prema tom dogovoru, Srbima je omogućen dodatni rok od tri meseca za pribavljanje potrebne dokumentacije, čime je izbegnuta nagla primena sankcija i ostavljen prostor za prilagođavanje novim pravilima.

Slovenija na političkoj klackalici: Triler izbori, špijunske afere i borba za evropski kurs

U nedelju, 22. marta 2026. godine, građani Slovenije izašli su na birališta u jednim od najneizvesnijih parlamentarnih izbora u novijoj istoriji ove alpske republike.

Stanovanje kao ključni problem građana Unije: novi Evropski plan za rešavanje stambene krize

Od 2013. godine cene nekretnina u Evropskoj uniji, posebno u urbanim sredinama, porasle su za više od 60%, dok su prosečne kirije porasle za oko 20%. S obzirom na to da oko 75% građana živi u gradovima i urbanim područjima, gradovi ostaju ključni pokretači ekonomskog rasta, inovacija i zapošljavanja.

Amerika bira Zapadnu hemisferu, ali gubi Zapadne saveznike

Do Brisela putem „Wild Card“ principa?

Wild card u sportu je pozitivan plasman koji organizatori dodeljuju igraču i/ili timu koji se nije kvalifikovao redovnim putem, kako bi mu omogućili učešće u takmičenju.

Kako se geografija vratila u svetsku politiku?

Nakon burne 2025. godine, 2026. započela je intenzivno intervencijom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Venecueli i kidnapovanjem nelegitimnog predsednika Nikolasa Madura. Pored ove intervencije, Donald Tramp je ponovo najavio potencijalno osvajanje Grenlanda, mirnim putem ili silom. Na drugom kraju sveta, u Iranu su se dešavali veliki protesti protiv vlasti ajatolaha Hamenija i Iranske revolucionarne garde, dok Tramp je najavljuje potencijalnu intervenciju u Iranu.

ISAC fond: Analiza usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama Evropske unije za 2025. godinu

ISAC fond je nedavno objavio godišnji izveštaj o usaglašavanju Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije (ZSBP EU).

Put ka Šengenu: Protesti kamiondžija i nova vizna strategija EU

Vozači kamiona iz zemalja Zapadnog Balkana, nezadovoljni aktuelnim pravilima Evropske unije koja regulišu dužinu boravka u Šengenskoj zoni, u periodu od 26. do 30. januara ove godine organizovali su blokade teretnih terminala na ključnim graničnim prelazima ka državama članicama EU

Evropa u dve brzine: Nemački predlog za ojačanu saradnju šest država članica EU

Trampov Odbor za mir: Gde je Evropa?

Tokom ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, američki predsednik Donald Tramp je zvanično potpisao osnivačku povelju nove organizacije, Odbora za mir.

Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana SAD-a kao novi normativno-strateški okvir za region

Krajem 2025. godine, u Predstavničkom domu Kongresa SAD-a usvojen je Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, u okviru šireg Zakona o autorizaciji nacionalne bezbednosti.

Plan rasta za Zapadni Balkan: Evropska komisija odobrila Srbija deo finansijskih sredstava iz prve tranše

Republika Srbija je ispunila 3 od 7 reformskih koraka za prvi izveštajni period i nakon višemesečnog odlaganja dobila deo sredstava iz prve tranše Plana rasta za Zapadni Balkan. Od predviđenih 112 miliona evra u prvoj tranši, Srbija je ispunila reformske korake koje sa sobom povlače sredstva u visini od 56,5 miliona evra.

Istorija Grenlanda: Kako je došlo do specifičnog pravnog stanja?

Grenland, najveće ostrvo na svetu i autonomna teritorija Kraljevine Danske, sa početkom ove godine se više nego ikada nalazi u fokusu međunarodne javnosti. Sa svojom širokom samoupravom, kao jedina teritorija koja je istupila iz EU, a da je država nosilac suvereniteta ostala njena članica, predstavlja slučaj sui generis u međunarodnom pravu.

Evroposlanici u poseti Beogradu: Brisel na papiru, Vučić u Davosu

Ova poseta izazvala je intenzivne političke reakcije u zemlji, kako među opozicionim strankama i akterima civilnog društva, tako i unutar vladajuće većine. Dodatnu pažnju privukao je i širi politički kontekst u kojem se poseta odvijala, budući da je u isto vreme predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, gde je predstavljao Srbiju u okviru globalnih ekonomskih i diplomatskih razgovora.

Samit u Davosu – raskid ili pomirenje Trampa sa Evropom?

Na atmosferu je uticala skorija pretnja američkog predsednika Donalda Trampa uvođenjem carina (prvobitno od 10%, kasnije do 25%) na svu robu koja dolazi iz Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Norveške, Danske, Nemačke, Holandije, Švedske i Finske - sve dok ne bude osiguran dogovor da Sjedinjene Američke Države dobiju teritoriju Grenlanda.

Evropska unija i Indija pred istorijskim trgovinskim sporazumom

Evropska unija i Indija - dve velike ekonomije koje decenijama pregovaraju o dubljoj ekonomskoj integraciji - sada su na samo jedan korak od potpisivanja najsveobuhvatnijeg trgovinskog sporazuma u dugoj zajedničkoj istoriji.