foto: European parliament/Wikimedia Commons

Kristin Lagard odlazi sa čela Evropske centralne banke 7. februara 2027. godine. To je devet meseci pre zvaničnog isteka njenog osmogodišnjeg mandata. Vest o povlačenju saopštila je krajem oktobra u Frankfurtu, neposredno nakon sednice na kojoj je Centralna banka odlučila da zadrži ključnu kamatnu stopu na nivou od 2,5%. Odluka je doneta u prilično osetljivom trenutku za evrozonu, budući da je inflacija u oktobru ponovo porasla na 3,8%, što je najviši nivo u poslednje tri godine.

Njen prevremeni odlazak zato predstavlja mnogo više od obične kadrovske promene. On zatvara jedno od najburnijih poglavlja u istoriji zajedničke valute i otvara pitanje kako će se Evropa nositi sa novim talasom ekonomske i političke neizvesnosti. Nakon sedam godina neprekidnog kriznog menadžmenta, prva žena na čelu ECB-a ostavlja instituciju koja izgleda znatno drugačije nego u jesen 2019, kada je preuzela dužnost.

Tesan okvir monetarne neutralnosti

Pravila Evropske centralne banke nalažu strogu političku uzdržanost. Predsednik ove institucije u javnosti sme da komentariše isključivo teme koje su direktno povezane sa monetarnom politikom i očuvanjem cenovne stabilnosti. Objašnjavajući razloge za povlačenje pre roka, Lagard je otvoreno poručila da joj takav okvir postaje pretesan.

Kako je sama istakla, nezavisnost centralnih banaka plaća se obavezom ćutanja o širim društvenim i političkim temama. U svetu koji potresaju trgovinski ratovi, oružani sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku, kao i sve češće izvrtanje činjenica u javnom prostoru, ona želi slobodu da govori i deluje bez institucionalnih ograničenja.

U međunarodnim krugovima se već uveliko govori da bi njen sledeći korak moglo da bude preuzimanje Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, koji traži novog lidera nakon prošlogodišnjeg odlaska osnivača Klausa Švaba.

Francuski izbori i potraga za naslednikom

Iza lične želje za slobodom govora krije se i vrlo pragmatična politička računica evropskog vrha. Prema ugovorima Evropske unije, novog predsednika Evropske centralne banke imenuju šefovi država i vlada u Evropskom savetu. Taj proces zahteva osetljiv politički dogovor država članica.

Da je Lagard ostala u Frankfurtu do samog kraja svog mandata u oktobru 2027. godine, izbor njenog naslednika pao bi u periodu nakon prolećnih predsedničkih izbora u Francuskoj. U Briselu i Parizu postoji bojazan da bi na tim izborima mogla da pobedi kandidatkinja krajnje desnice Marin le Pen. Njen ulazak u Jelisejsku palatu lako bi mogao da prouzrokuje blokadu ili potpunu politizaciju izbora prvog čoveka najvažnije finansijske institucije evropskog kontinenta.

Povlačenjem u februaru, Lagard daje priliku aktuelnom francuskom predsedniku Emanuelu Makronu da sa ostalim evropskim liderima na vreme dogovori novog čelnika banke. Time se čuva proevropski kurs institucije pre mogućih političkih potresa u Francuskoj. Trka za naslednika je već počela, a u užem krugu kandidata pominju se bivši holandski guverner Klas Knot, španski bankar Pablo Ernandez de Kos, predsednik nemačkog Bundesbanka Joahim Nagel i predsednica Evropske investicione banke Nađa Kalvinjo.

Sedam godina upravljanja krizama

Kada je u novembru 2019. godine nasledila Marija Dragija, Lagard je u stručnim krugovima dočekana sa dozom nepoverenja. Bila je prva osoba na čelu ECB-a bez diplome ekonomskog fakulteta i bez prethodnog iskustva u centralnom bankarstvu. Mnogi su se pitali kako će pravnica i političarka voditi instituciju u kojoj glavnu reč vode složeni makroekonomski modeli, i to nakon Dragija koji je spasio evro tokom dužničke krize.

Ispostavilo se, međutim, da njen mandat uopšte nije ličio na uobičajeno vođenje monetarne politike u mirnim vremenima. Njen rad definisala su tri velika ekonomska udara:

• Zaštita privrede tokom pandemije: Početkom 2020. godine ECB je pokrenula masivni program hitne kupovine obveznica (PEPP). Time je obezbeđen jeftin novac za privredu i sprečena nova dužnička kriza u zaduženijim članicama poput Italije i Grčke.
• Energetski slom i istorijska inflacija: Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine izazvala je nagli skok cena energenata i hrane. Nakon početnog oklevanja, banka je sprovela najbrži ciklus podizanja kamatnih stopa u istoriji evra i uvela nove mehanizme za zaštitu tržišta obveznica.
• Trgovinski ratovi i novi rast cena: Kraj njenog mandata u 2026. godini obeležili su carinski pritisci američke administracije Donalda Trampa i rat na Bliskom istoku. To je ponovo usporilo evropsku privredu, a inflaciju vratilo na 3,8%.

Najveća zamerka njenom radu ostaje upravo zakasnela reakcija na rast cena tokom 2021. i početkom 2022. godine, kada je ECB predugo verovala da je inflacija samo prolazna posledica otvaranja privrede nakon pandemije. Ipak, kada je postalo jasno da rast cena preti da izmakne kontroli, Lagard je uspela da sprovede oštar zaokret u politici banke bez izazivanja duboke recesije ili bankarskih lomova.

Šta ostaje iza prve predsednice ECB-a

Čak i njeni kritičari priznaju da je Lagard trajno promenila način rada Evropske centralne banke. Za razliku od Dragija, koji je ključne odluke često donosio oslanjajući se na sopstveni teorijski autoritet i uzak krug saradnika, ona je nastupala kao politički posrednik. Uspela je da smiri dugogodišnji sukob između štedljivih severnih članica predvođenih Nemačkom i zaduženijih zemalja juga Evrope. Ta kultura kompromisa omogućila je banci da jedinstveno prolazi kroz najteže odluke.

Pod njenim vođstvom banka je nakon skoro dve decenije promenila svoju strategiju i uvela jasan, simetrični cilj inflacije od 2%. Pored toga, Lagard je u rad centralne banke uvela procenu klimatskih rizika, otvorila instituciju ka običnim građanima kroz jasniju komunikaciju i pokrenula pripreme za uvođenje digitalnog evra.

Njen naslednik će u februaru 2027. godine biće suočen sa visokim očekivanjima. Evropska privreda raste sporo, domaća industrija gubi korak u globalnoj tehnološkoj utakmici, a investitori sa sve većim oprezom prate rastući javni dug velikih članica poput Francuske. Mandat Kristin Lagard pokazao je da centralna banka u kriznim vremenima može uspešno da sanira probleme i kupi dragoceno vreme za Evropu. Međutim, problemi koji ostaju iza nje prevazilaze moć monetarne politike i moraće da se rešavaju kroz temeljne političke i privredne reforme samih država članica.

Autorka: Iva Kojić