foto: ALEXANDRE LALLEMAND / Unsplash

Samit Evropske političke zajednice (EPZ) održan u Jerevanu dolazi u trenutku pojačane globalne i regionalne nestabilnosti, u kojem se postojeći obrasci međunarodne saradnje sve češće pokazuju kao nedovoljno efikasni. Za razliku od ranijih okupljanja ovog formata, koja su pre svega bila usmerena na razmenu stavova, samit u Jermeniji dobija izraženiju geopolitičku dimenziju, kako zbog izbora domaćina, tako i zbog šireg bezbednosnog konteksta u kojem se održava.

U fokusu razgovora nalazila su se pitanja bezbednosti, političke koordinacije i stabilnosti evropskog susedstva. Poseban značaj ima činjenica da se samit odvija u regionu koji je u prethodnom periodu bio suočen sa intenzivnim političkim i bezbednosnim potresima, što dodatno naglašava potrebu za većim angažmanom evropskih aktera. Izbor Jermenije kao mesta održavanja šalje i simboličnu poruku o pokušaju Evropske unije i njenih partnera da prošire svoje političko prisustvo u prostorima koji su tradicionalno bili pod snažnim uticajem drugih sila.

U tom smislu, samit ne predstavlja samo platformu za dijalog, već i instrument političkog signaliziranja, kako prema državama regiona, tako i prema globalnim akterima. Evropska politička zajednica ovde funkcioniše kao fleksibilan okvir koji omogućava bržu i inkluzivniju komunikaciju u odnosu na formalne institucionalne kanale Evropske unije.

Učešće Srbije: između političke simbolike i pragmatičnih interesa

Delegaciju Srbije na osmom samitu Evropske političke zajednice nije predvodio predsednik Aleksandar Vučić, kao na prethodnim samitima, već premijer Đuro Macut. Iako ovakav potez ne mora nužno ukazivati na promenu spoljnopolitičkog kursa Srbije, njegovo simboličko značenje teško je zanemariti. U kontekstu pojačanih tenzija između Beograda i pojedinih evropskih centara moći, kao i sve češćih kritika koje dolaze iz Brisela, izostanak predsednika Srbije može se tumačiti i kao određena politička poruka Evropskoj uniji.

Istovremeno, Srbija nije ostala po strani kada je reč o samim temama samita. Premijer Macut učestvovao je u razgovorima koji su se odnosili na energetsku bezbednost, regionalnu povezanost i borbu protiv organizovanog kriminala, što ukazuje na to da Beograd i dalje nastoji da zadrži političko prisustvo u evropskim diskusijama od strateškog značaja.

U uslovima pojačanih geopolitičkih tenzija i promena na evropskom energetskom tržištu, energetska bezbednost postaje jedno od ključnih političkih i bezbednosnih pitanja, a ne samo ekonomska tema. Učešće Srbije u ovim razgovorima pokazuje pokušaj da se država pozicionira kao deo regionalnih infrastrukturnih i energetskih procesa koji imaju širi evropski značaj.

Istovremeno, ovakav pristup oslikava i širu prirodu Evropske političke zajednice. Za razliku od formalnog procesa pristupanja Evropskoj uniji, koji podrazumeva jasno definisane obaveze i kriterijume, EPZ omogućava državama da učestvuju u političkom dijalogu i sektorskoj saradnji čak i bez konkretnog napretka u procesu proširenja. Upravo zbog toga ovaj format istovremeno otvara prostor za političku koordinaciju, ali i nameće pitanje da li Evropska politička zajednica predstavlja dopunu evropskim integracijama ili njihov svojevrsni supstitut.

Širi značaj samita: test evropskog političkog dometa

Sastanak Evropske političke zajednice u Jermeniji potvrđuje da ovaj format postaje sve relevantniji u kontekstu savremenih geopolitičkih promena. U situaciji kada su tradicionalni mehanizmi međunarodne saradnje pod pritiskom, EPZ predstavlja pokušaj da se uspostavi fleksibilniji model političkog delovanja.

Poseban značaj ovogodišnjeg samita proizlazi i iz činjenice da je održan na Južnom Kavkazu, regionu koji postaje sve važniji u kontekstu evropske energetske bezbednosti, infrastrukturnog povezivanja i geopolitičkog pozicioniranja Evropske unije.

Istovremeno, ovaj samit ukazuje i na ograničenja evropskog pristupa. Iako postoji jasna ambicija da se kroz EPZ ojača političko prisustvo i koordinacija, ostaje otvoreno pitanje u kojoj meri ovaj format može da proizvede konkretne rezultate. Bez jasnih mehanizama sprovođenja i bez snažnije institucionalne podrške, postoji rizik da EPZ ostane pre svega forum za razmenu stavova, a ne alat za rešavanje kriza.

Za države Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, ovaj format predstavlja priliku za političku vidljivost i uključivanje u evropske debate, ali ne i zamenu za proces evropskih integracija. Međutim, njegova dugoročna vrednost zavisiće od toga da li će Evropska politička zajednica uspeti da prevaziđe svoju trenutnu ulogu i postane više od simboličnog okvira saradnje.

Šta je Evropska politička zajednica i zašto je važna

Evropska politička zajednica uspostavljena je 2022. godine kao odgovor na promene u evropskom bezbednosnom okruženju, pre svega nakon izbijanja rata u Ukrajini. Njena osnovna ideja jeste okupljanje država koje dele evropski politički prostor, bez obzira na njihov formalni status u odnosu na Evropsku uniju.

Za razliku od institucija EU, EPZ nema pravno obavezujuće mehanizme, niti donosi formalne odluke. Njena vrednost leži u političkom dijalogu, razmeni informacija i koordinaciji stavova u situacijama kada postoji potreba za bržim reagovanjem. Upravo ta fleksibilnost predstavlja njenu najveću prednost, ali i ograničenje.

U praksi, Evropska politička zajednica funkcioniše kao svojevrsni ,,most” između Evropske unije i šireg evropskog okruženja. Ona omogućava uključivanje država koje nisu članice EU u diskusije o ključnim pitanjima, čime se širi politički uticaj Unije i jača osećaj zajedničkog delovanja. Međutim, odsustvo konkretnih instrumenata implementacije znači da efekti ovakvih sastanaka u velikoj meri zavise od političke volje poje dinačnih država.

Autorka: Ivana Janković