foto: Alexa / Pixabay

Koliku platu imaju vaše kolege? Da li žene i muškarci za isti posao zaista zarađuju jednako? Prošli ste pet krugova razgovora za novi posao da biste tek tada saznali da je plata neodgovarajuća? Upravo na ova pitanja pokušava da odgovori nova evropska direktiva koja bi mogla značajno da promeni odnose između zaposlenih i poslodavaca širom Evrope.

Evropska unija je 2023. godine usvojila Direktivu o transparentnosti plata, jedan od najambicioznijih pokušaja da se smanji rodni jaz u zaradama i uvede više otvorenosti u politiku plata kompanija. Direktiva je ostavila gotovo tri godine državama članicama da prilagode svoje nacionalne sisteme i usklade svoja zakonodavstva i njena puna primena počinje već od narednog meseca.

Zašto je direktiva doneta?

Prema podacima Evropske komisije, žene u Evropskoj uniji u proseku i dalje zarađuju oko 11 odsto manje od muškaraca. Iako je princip „jednake plate za jednak rad“ deo evropskog prava još od Rimskog ugovora iz 1957. godine, kojim je osnovana tadašnja Evropska ekonomska zajednica, u praksi su razlike opstale decenijama.

Jedan od ključnih problema bio je nedostatak transparentnosti. Zaposleni često ne znaju kako se određuju plate, da li su manje plaćeni od kolega na istoj poziciji, niti imaju mogućnost da to lako provere. Upravo zato EU sada pokušava da promeni pravila igre.

Šta konkretno predviđa direktiva?

Nova pravila uvode čitav niz obaveza za poslodavce. Pre svega, kandidati za posao imaće pravo da unapred dobiju informaciju o početnoj plati ili rasponu zarade za poziciju za koju konkurišu. To znači da bi oglasi bez ikakve informacije o zaradi mogli postati prošlost. Istovremeno, poslodavci više neće smeti da pitaju kandidate koliku su platu imali na prethodnom poslu. Ideja je da se spreči prenošenje ranijih nejednakosti iz jedne firme u drugu. Zaposleni će dobiti pravo da traže informacije o prosečnim zaradama kolega koji rade isti ili sličan posao, razvrstano po polu. Kompanije će morati da imaju jasne i objektivne kriterijume za određivanje plata i napredovanja.

Posebno značajan deo direktive odnosi se na velike kompanije. Preduzeća sa više od 100 zaposlenih moraće redovno da izveštavaju o rodnom jazu u zaradama. Ukoliko razlika između muškaraca i žena prelazi pet procenata, a ista ne može objektivno da se opravda, kompanija će biti obavezna da sprovede zajedničku procenu plata zajedno sa predstavnicima radnika.

Šta to znači za poslodavce?

Za mnoge kompanije ovo predstavlja veliku promenu poslovne kulture. U velikom delu Evrope, a posebno na Balkanu, plate se i dalje smatraju gotovo privatnom tajnom. Direktiva će od poslodavaca zahtevati ozbiljniju administraciju, vođenje evidencije i redefinisanje sistema zarada. Biće potrebno jasnije opisivati radna mesta, kriterijume za bonuse i uslove napredovanja.

Kompanije koje ne budu poštovale pravila mogle bi da se suoče sa kaznama, sudskim postupcima i reputacionim problemima. Direktiva predviđa i lakši pristup pravdi za zaposlene koji smatraju da su diskriminisani. Teret dokazivanja više neće biti dominantno na radniku – poslodavac će morati da pokaže da nije bilo diskriminacije.

Ipak, deo poslovne zajednice smatra da nova pravila mogu imati i pozitivne efekte. Transparentniji sistemi plata mogu povećati poverenje zaposlenih, smanjiti nezadovoljstvo i unaprediti reputaciju kompanija na tržištu rada, posebno u sektorima gde je borba za kvalifikovanu radnu snagu sve intenzivnija.

A šta dobijaju radnici?

Za zaposlene, direktiva pre svega znači više informacija i veću pregovaračku moć. Mnogi radnici danas zapravo ne znaju da li su potplaćeni u odnosu na kolege. U praksi se često dešava da dve osobe na istoj poziciji imaju značajno različite zarade, bez jasnog obrazloženja.

Nova pravila trebalo bi da otežaju takve situacije. Veća transparentnost mogla bi posebno da utiče na položaj žena, koje su statistički češće slabije plaćene i ređe pregovaraju o zaradama. Osim toga, sama činjenica da će plate postati vidljivije mogla bi promeniti odnose unutar kompanija. Poslodavci će teže moći da opravdaju velike razlike u zaradama, dok će zaposleni imati više osnova da traže pravičniji tretman.

Naravno, kritičari upozoravaju da potpuna transparentnost može dovesti i do tenzija među zaposlenima, naročito ukoliko kompanije nemaju jasno definisane kriterijume za razlike u platama. Isto tako, moguće je da će visokokvalitetni kandidati imati manji prostor za cenkanje ukoliko je raspon plate unapred definisan.

Šta ovo znači za Srbiju?

Iako Srbija nije članica Evropske unije, kao zemlja kandidat postepeno usklađuje svoje zakonodavstvo sa evropskim pravilima. To znači da će i Srbija u narednim godinama morati da prilagodi svoje propise zahtevima Direktive o transparentnosti plata. To neće biti jednostavan proces. Na domaćem tržištu rada kultura tajnosti zarada i dalje je veoma izražena, dok su mehanizmi zaštite od diskriminacije često slabi ili se retko koriste u praksi.

 Autor: Boris Kaličanin