foto: Jonathan Borba / Unsplash

Prvog jula 2026. godine Irska je preuzela šestomesečno predsedavanje Savetu Evropske unije od Kipra, čime je započeta druga polovina evropskog institucionalnog ciklusa. Iako predsedavajuća država nema ovlašćenje da samostalno određuje politiku Evropske unije, njena uloga u oblikovanju dnevnog reda, vođenju pregovora među državama članicama i postizanju kompromisa često utiče na dinamiku rešavanja najvažnijih evropskih pitanja.

Smenu Kipra i Irske karakteriše i promena političkog trenutka. Kada je Nikozija početkom godine preuzela predsedavanje, Evropska unija bila je suočena sa intenziviranjem geopolitičkih izazova: nastavkom rata u Ukrajini, nestabilnošću na Bliskom istoku, rastućim migracionim pritiscima i potrebom za jačanjem evropske bezbednosti i odbrambenih kapaciteta. Šest meseci kasnije, bezbednosni izazovi ostaju prisutni, ali se fokus evropske politike postepeno pomera ka dugoročnijim pitanjima: budućem višegodišnjem budžetu Evropske unije, konkurentnosti evropske privrede, digitalnoj transformaciji i nastavku politike proširenja.

Upravo zbog toga prelazak predsedavanja sa Kipra na Irsku predstavlja više od redovne institucionalne smene. On pokazuje kako se evropski prioriteti prilagođavaju promenama međunarodnog okruženja.

Očuvanje kontinuiteta u vremenu geopolitičkih kriza

Kipar je prilikom preuzimanja predsedavanja definisao pet međusobno povezanih prioriteta: jačanje bezbednosti i odbrane, unapređenje konkurentnosti evropske ekonomije, otvorenost prema svetu, zaštitu evropskih vrednosti i početak pregovora o Višegodišnjem finansijskom okviru za period 2028–2034.

Geopolitičke okolnosti u velikoj meri odredile su rad predsedavanja. Nastavak rata u Ukrajinu ostao je centralna spoljnopolitička tema Evropske unije. Istovremeno, rat na Bliskom istoku, pitanja energetske bezbednosti i bezbednosti pomorskih ruta dodatno su naglasili potrebu za većom evropskom strateškom autonomijom.

Poseban akcenat stavljen je na jačanje evropske odbrambene politike kroz sprovođenje Bele knjige o evropskoj odbrani i Plana pripremljenosti za odbranu do 2030. godine, kao i na unapređenje saradnje između Evropske unije i NATO-a. Kipar je značajnu pažnju posvetio i zaštiti kritične infrastrukture, energetskoj otpornosti i razvoju alternativnih pravaca snabdevanja energentima.

Migracije su predstavljale još jedan od ključnih prioriteta predsedavanja. Nikozija je insistirala na punoj primeni Pakta o migracijama i azilu, jačanju sistema povratka migranata i efikasnijoj zaštiti spoljnih granica Evropske unije. S obzirom na geografski položaj Kipra kao jedne od spoljašnjih granica EU, migraciona politika imala je posebno mesto u programu predsedavanja.

Istovremeno, predsedavanje nije zanemarilo pitanja ekonomije. U fokusu su bili jačanje konkurentnosti evropske privrede, administrativno rasterećenje privrede, digitalni suverenitet i energetska tranzicija, dok su započeti i prvi pregovori o budućem višegodišnjem budžetu Evropske unije.

Koliko je Kipar uspeo?

Iako šestomesečno predsedavanje retko može doneti velike političke zaokrete, može doprineti očuvanju kontinuiteta rada Evropske unije u periodima pojačanih međunarodnih izazova. Upravo je to verovatno i najznačajniji rezultat kiparskog predsedavanja.

Uprkos činjenici da su bezbednosne teme dominirale evropskom agendom, Kipar je uspeo da zadrži politiku proširenja među prioritetima Evropske unije. Nastavljeni su pregovori sa državama kandidatima, dok je Plan rasta za Zapadni Balkan ostao jedan od glavnih instrumenata evropske politike prema regionu.

Istovremeno, brojni procesi ostali su otvoreni. Pregovori o višegodišnjem finansijskom okviru tek ulaze u odlučujuću fazu, migraciona politika i dalje izaziva razlike među državama članicama, dok bezbednosni izazovi nisu izgubili na intenzitetu. Zbog toga značajan deo započetih inicijativa prelazi u nadležnost irskog predsedavanja.

Šta Irska nasleđuje od Kipra?

Za razliku od Kipra, koji je predsedavanje započeo u atmosferi neposrednog odgovora na međunarodne krize, Irska preuzima vođenje Saveta Evropske unije u trenutku kada se od Unije očekuje definisanje dugoročnih političkih i ekonomskih prioriteta.

Pod sloganom „Snaga kroz jedinstvo“, Dablin je najavio da će predsedavanje biti usmereno na tri ključna stuba – konkurentnost, evropske vrednosti i bezbednost.

Jedan od najvažnijih zadataka biće nastavak pregovora o Višegodišnjem finansijskom okviru za period 2028-2034. године. Nakon što je Kipar predstavio početni nacrt budžeta, Irska će imati zadatak da približi često suprotstavljene interese država članica i predstavi revidirani predlog budžeta tokom jeseni. Ishod ovih pregovora odrediće finansijske prioritete Evropske unije u narednoj deceniji, uključujući sredstva za kohezionu politiku, poljoprivredu, odbranu, istraživanja i politiku proširenja.

Pored budžeta, irsko predsedavanje fokusiraće se na sprovođenje inicijative „Jedna Evropa, jedno tržište“, koja predviđa uklanjanje administrativnih prepreka, unapređenje jedinstvenog tržišta, razvoj tržišta kapitala i jačanje konkurentnosti evropske ekonomije.

Značajno mesto zauzimaće i digitalna transformacija, razvoj veštačke inteligencije, ulaganja u digitalnu infrastrukturu, zaštita podmorskih komunikacionih kablova i energetska bezbednost kroz razvoj novih energetskih koridora i diverzifikaciju izvora snabdevanja.

Istovremeno, Irska je najavila nastavak podrške Ukrajini, zadržavanje sankcija Rusiji, kao i nastavak angažovanja Evropske unije u rešavanju kriza na Bliskom istoku.

Proširenje ostaje politički test Evropske unije

Iako će budžetski pregovori i konkurentnost predstavljati najzahtevnije institucionalne zadatke, politika proširenja verovatno će ostati jedno od najznačajnijih političkih pitanja tokom irskog predsedavanja.

Irska tradicionalno važi za jednu od država članica koja dosledno podržava proširenje Evropske unije. Dodatnu simboliku predstavlja činjenica da je upravo tokom njenog predsedavanja 2004. godine realizovano najveće proširenje u istoriji Evropske unije, kada je članstvo dobilo deset novih država.

Tokom narednih šest meseci očekuje se nastavak pregovora sa Crnom Gorom, Albanijom, Moldavijom i Ukrajinom, dok bi Crna Gora mogla postati prva država Zapadnog Balkana koja će završiti pristupne pregovore, piše Radio Slobodna Evropa.

Kada je reč o Srbiji, u Briselu postoje očekivanja da bi tokom irskog predsedavanja mogao biti ostvaren određeni napredak u pristupnim pregovorima, uključujući mogućnost otvaranja novih pregovaračkih klastera. Međutim, takav scenario ostaje uslovljen sprovođenjem reformi u oblasti vladavine prava, slobode medija, izbornog zakonodavstva i većim usklađivanjem sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Dok pojedine države članice, poput Francuske, pokazuju spremnost da podrže nastavak pregovora, druge, pre svega Holandija i pojedine baltičke zemlje, i dalje izražavaju rezerve zbog ograničenog napretka Srbije u navedenim oblastima.

To pokazuje da će politika proširenja i tokom irskog predsedavanja ostati pitanje koje će u velikoj meri zavisiti od individualnih rezultata država kandidata, ali i od sposobnosti država članica da postignu konsenzus o daljim koracima procesa proširenja.

Između kontinuiteta i novih prioriteta

Promena predsedavajuće države ne menja strateški pravac Evropske unije, ali često ukazuje na to koje će teme u narednih šest meseci dobiti najveći politički značaj. Kiparsko predsedavanje bilo je obeleženo očuvanjem kontinuiteta evropske politike u uslovima izraženih geopolitičkih kriza i postavljanjem temelja za ključne rasprave o budućem budžetu i politici proširenja.

Irska sada preuzima odgovornost da taj politički okvir pretoči u konkretne rezultate. Pregovori o višegodišnjem budžetu, jačanje evropske konkurentnosti, nastavak digitalne i energetske tranzicije, kao i održavanje kredibilne politike proširenja, predstavljaće najvažnije testove njenog predsedavanja.

Za zemlje Zapadnog Balkana narednih šest meseci mogli bi biti značajni ne toliko zbog promena u politici Evropske unije, koliko zbog mogućnosti da, u slučaju sprovođenja potrebnih reformi, iskoriste povoljniji politički momentum koji Irska nastoji da održi kada je reč o proširenju. U tom smislu, uspeh irskog predsedavanja neće se meriti samo sposobnošću postizanja kompromisa među državama članicama, već i time da li će Evropska unija uspeti da očuva kredibilitet politike proširenja u sve složenijem međunarodnom okruženju.

Autorka: Ivana Janković