foto: Jpdfive

Kada je podneo ostavku na poslanički mandat i odlučio da se ponovo kandiduje, lider krajnje desničarske stranke „Reform UK“ (Reformiši UK) Najdžel Faraž zamislio je dopunske izbore u Klaktonu kao priliku da mu birači potvrde da je u pravu. Na kraju je ostvario uverljiv trijumf, ali je njegov glavni protivnika celu njegovu zamisao pretvorio u komediju. Prošle nedelje Faraž je ponovo osvojio mesto u skupštini, ali se nije pojavio na tradicionalnom proglašenju rezultata. Nije želeo da se na bini nađe sa Kauntom Binfejsom, satiričnim likom koji je osmislio komičar Džonatan Harvi i koji se u kampanji pojavljivao obučen kao superjunak, doduše neobičan. Binfejs je umesto Supermenovog plašta ili Betmenove maske nosio kantu za smeće na glavi. Njegov program obuhvatao je ograničenje cene korneta sladoleda i prinudno regrutovanje u vojsku svakoga ko koristi spikerfon u javnom prevozu.

 „Odneo sam ubedljivu pobedu, neću dozvoliti da me neki nikogovići ponižavaju i vređaju“, rekao je Faraž o Binfejsu, svojevrsnoj britanskoj verziji Dart Vejder, čoveka koji se pod tim imenom, u kostimu lika iz Zvezdanih ratova, kandidovao za predsednika Ukrajine 2014. godine.

Da stvar bude neobičnija, Faraž je otkazao i „važan govor“ koji je trebalo da održi dan nakon glasanja. Ipak, tvrdio je da za tim nema potrebe jer „rezultati govore sami za sebe“. A oni zaista pokazuju da njegovo najvernije biračko telo i dalje stoji uz njega: lider „Reforme“ osvojio je 63 odsto glasova, čak nešto više nego na opštim izborima pre dve godine. Ali postoji i druga strana priče. Na birališta je izašlo svega 44 odsto birača, čak 14 procentnih poena manje nego 2024. godine, dok je Kaunt Binfejs osvojio iznenađujućih 27 odsto. Taj rezultat bi mogao da bude upozorenje Faražu da se protiv njega može stvoriti dovoljno široka koalicija – čak i ako joj kandidat nosi kantu za smeće preko glave.

Faražov trik sa dopunskim izborima, bio je osmišljen da skrene pažnju sa finansijskih skandala koji ga mesecima prate i da „vrati odluku narodu“. Međutim, sve se okrenulo kada su Laburisti i Konzervativci odbili da učestvuju, te je glavni protivnik postao gospodin Binfejs.

Tako se lider Rerofme sada vraća na početnu poziciju. Uprkos pobedi, parlamentarno nadzorno telo trebalo bi da nastavi istragu o Faražovim finansijskim prijavama kada se on vrati u parlament. U središtu istrage je donacija od pet miliona funti koju je dobio od milijardera iz sveta kriptovaluta sa sedištem na Tajlandu. Pitanje je da li je Faraž bio dužan da je prijavi pre izbora 2024. godine. Parlamentarna pravila nalažu poslanicima da u roku od mesec dana od stupanja na dužnost prijave svaku donaciju primljenu tokom godine koja je prethodila izborima. Faraž je priznao da je primio novac, a da ga nije prijavio, jer je tvrdio da nije pogazio pravila pošto je reč o ličnom poklonu. Sem toga, pod lupom su i novčane donacije koje je primao od Džordža Kotrela, mladog aristokrate osuđenog za prevaru u Sjedinjenim Državama.

Ukoliko nadležni zaključe da je prekršio propise, Faraž bi mogao biti suspendovan iz skupštine i primoran da se ponovo bori za svoj mandat: ovoga puta, po svemu sudeći, uz učešće velikih političkih partija.

Ipak, ni to ne znači nužno da će Faražova politička karijera krenuti silaznom putanjom. Njegovi saveznici na desnici već su pokazali kako se pravosudni procesi mogu preoblikovati u priču o političkom progonu i pokušaju vlasti da ih ukloni iz političke utakmice.

Na primer, američki predsednik Donald Tramp se 2021, nakon što je napustio funkciju, suočio se sa nizom krivičnih optužnica i građanskih tužbi zbog, između ostalog, falsifikovanja poslovnih dokumenata, nezakonitog zadržavanja dokumenata koji sadrže državne tajne, pokušaja da poništi rezultate izbora 2020. godine, kao i seksualnog zlostavljanja i klevete. Tramp je žestoko napadao „lov na veštice“ koji je, kako je tvrdio, sprovodio „establišment“, dok je medije nazivao „neprijateljem naroda“. Ali najviše od svega insistirao je na tome da ništa od toga neće biti važno američkim biračima.

„Vaša pobeda biće naše konačno opravdanje, vaša sloboda naša konačna nagrada, a neviđeni uspeh Sjedinjenih Američkih Država moja konačna i apsolutna osveta“, rekao je Tramp tokom predizborne kampanje 2024. godine. Ubrzo potom je više od 77 miliona Amerikanaca odlučilo da Trampa vrati u Belu kuću, dok je većina pravnih postupaka protiv njega bila ili zaustavljena, ili odbačena, ili poništena odlukama Vrhovnog suda.

Takođe, u Francuskoj je Marin le Pen prošle godine proglašena krivom za proneveru sredstava Evropskog parlamenta i sud joj je zabranio da se pet godina kandiduje za javnu funkciju. Ona je tu odluku nazvala „političkim“ pokušajem da joj se stane na put. A kada je apelacioni sud nedavno ukinuo petogodišnju zabranu kandidovanja, ona je odmah objavila: „Večeras sam kandidat na predsedničkim izborima.“ Poput Trampa, ona se kladi na to da će birači na nacionalnim izborima gledati dalje od njenih pravnih problema. Nakon dopunskih izgora u Klaktonu naslednik Le Penove i predsednik njihovog Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela je čestitao Faražu na pobedi, napisavši na društvenim mrežama: „Najdžel Faraž je imao hrabrosti i dostojanstva da se još jednom podvrgne sudu birača, jedinih gospodara u demokratiji.“

U skladu sa tim, čini se da Faraž veruje u to da može da ubedi Britance da ga posmatraju kao žrtvu progona, kao što to čine Tramp i Le Penova.

Autor: Vasilije Filipović