foto: Unif from Pixabay

Kada Šveđani 13. septembra 2026. godine izađu na birališta, u glasačke kutije neće ubaciti samo listiće na kojim biraju novu vlast, već i odluku o potencijalnoj transformaciji sopstvenog društva u pogledu unutrašnje politike. Ovo nisu tek obični opšti izbori. Ovo je prvi demokratski test nakon što je Stokholm 7. marta 2024. godine napravio istorijski zaokret i postao deo NATO saveza. Time je stavljena tačka na više od dva veka pedantno negovane vojne neutralnosti, geopolitičke doktrine koja je Švedsku definisala još od vremena Napoleona. Podstaknut ruskim napadom na Ukrajinu, ulazak u Severnoatlantsku alijansu promenio je spoljnu politiku zemlje, ali su unutrašnji potresi, oružani obračuni kriminalnih bandi, debata o migracijama, sudbina države blagostanja i ekonomska neizvesnost ostali glavni pokretači mobilnosti glasača.

Kako funkcioniše švedski izborni sistem?

Da bi se razumeo švedski politički mozaik, neophodno je uvideti kako funkcioniše njihov parlament (Riksdag). Riksdag broji ukupno 349 poslaničkih mesta, pa je za formiranje vlade potrebno najmanje 175 mandata. Sistem je proporcionalan sa takozvanim otvorenim listama: birači glasaju za stranku, ali mogu zaokružiti i konkretnog kandidata.

Međutim, ključni detalj jeste izborni cenzus od 4 posto na nacionalnom nivou. Ko ne pređe tu granicu, ostaje van parlamenta, što često prekraja sudbinu čitavih političkih blokova. Od 349 mesta, 310 poslanika dolazi direktno iz 29 izbornih jedinica, dok se preostalih 39 naziva “izjednačavajućim mandatima” (utjämningsmandat). S obzirom da isti broj glasova ne daje uvek isti broj mandata, svrha ovih dodatnih mesta jeste matematička pravda: oni se dodeljuju strankama kako bi konačni procenat poslanika u parlamentu do u decimalu odgovarao ukupnom procentu glasova osvojenih na nivou cele države.

Ko je ko na švedskoj političkoj šahovskoj tabli?

Švedska politička scena tradicionalno je podeljena na dva velika tabora, ali su se unutar njih karte ozbiljno promešale:

1. Opozicioni blok (Levica):

• Socijaldemokrate (S): Istorijski najmoćnija politička formacija u zemlji pod vođstvom bivše premijerke Magdalene Anderson. Graditelji takozvanog “švedskog modela” države blagostanja, zalažu se za jaku ulogu države, ulaganje u javno zdravstvo, obrazovanje i socijalnu sigurnost. (Levi centar)
• Partija levice (V): Tradicionalna levica koja zastupa radnička prava, oštru redistribuciju bogatstva, veće oporezivanje kapitala i borbu protiv privatizacije javnog sektora. (Krajnja Levica)
• Zeleni (MP): Stranka fokusirana na ekologiju, borbu protiv klimatskih promena i zelenu tranziciju, ideološki bliska levoј opciji. (Ekološka levica)
• Partija centra (C): Specifična stranka agrarnog porekla koja podržava slobodno tržište i preduzetništvo, ali je izrazito društveno liberalna i oštro protiv saradnje sa krajnjom desnicom. (Liberalni centar)

2. Vladajući blok i njihovi saveznici (Desnica):

• Umerena stranka (M): Stranka premijera Ulfa Kristersona. Zalažu se za niže poreze, smanjenje birokratije, podsticanje privatnog biznisa i ekonomsku efikasnost. (Desni centar)
• Švedske demokrate (SD): Desničarska stranka pod vođstvom Jimija Akesona. Njihova ideologija počiva na žestokoj kritici multikulturalizma, zahtevu za drastičnim zaustavljanjem imigracije i nultoj toleranciji prema kriminalu. Iako nisu zvanično u vladi, oni iz parlamenta snažno utiču na Kristersonovu koaliciju. (Desni populisti)
• Hrišćanske demokrate (KD): Tradicionalna konzervativna stranka usmerena na hrišćanske i porodične vrednosti, jačanje porodice i borbu protiv kriminala.
• Liberali (L): Stranka koja naglašava lične slobode, visoke standarde u obrazovanju i vladavinu prava, ali tavori na samoj ivici cenzusa. (Desni centar)

Četiri godine desnog eksperimenta i bezbednosna kriza

Formalnu vladu formiranu nakon izbora u septembru 2022. godine na osnovu takozvanog Sporazuma iz Tidoa (Tidöavtalet) čine Umereni, Hrišćanske demokrate i Liberali. Međutim, pritisak Švedskih demokrata iz pozadine prinudio je umerenije desničare na oštar desni zaokret.

Prethodni mandat obeležila je borba sa “epidemijom” oružanog nasilja i obračunima kriminalnih bandi u švedskim gradovima. Unutrašnja bezbednost postala je tema svih tema. Pod pritiskom desnice, parlament je u avgustu 2026. godine napravio presedan i snizio starosna granicu za krivičnu odgovornost sa 15 na 14 godina, nastojeći da preseče regrutaciju maloletnika u kriminalne klanove. Istovremeno, uveden je restriktivni režim azila i pooštrena socijalna politika, dok je opozicija optuživala vlast da urušava javne službe i podilazi radikalnom nacionalizmu.

Borba za “Friluftsliv”

Kao zanimljiv fenomen ovih izbora izronila je i borba za zaštitu prirode. Naime, Šveđani uzgajaju duboku kulturološku strast prema boravku na otvorenom, poznatu kao friluftsliv. Od 10,7 miliona stanovnika, više od dva miliona je učlanjeno u razna udruženja za rekreaciju u prirodi.

Savez “Svenskt Friluftsliv” uspeo je da uvrsti uređenje staza i očuvanje ustavnog prava na slobodan pristup prirodi (allemansrätten) među goruća politička pitanja. Želeći da preotmu ovu temu od Zelenih, vladajući iz Umerene stranke su izbacili paket od 38 mera za zaštitu prirode, uključujući obavezne školske dane u šumi, dok je država izdvojila dodatnih 130 miliona kruna za nacionalne parkove. Na ovaj način su, praktično, želeli da privuku “zelene” glasače.

Ankete, matematika i rodni jaz

Ankete u avgustu 2026. godine najavljuju pravi politički triler. Iako je opozicioni blok levo od centra dugo uživao stabilno vodstvo, najnoviji podaci pokazuju da se prednost topi i da se trka zaoštrava:

• Socijaldemokrate (S): ~34,5%
• Švedske demokrate (SD): ~21,6%
• Umereni (M): ~19,1%
• Partija levice (V): ~6,8%
• Partija centra (C): ~6,7%
• Hrišćanske demokrate (KD): ~5,3%
• Zeleni (MP): ~5,1%
• Liberali (L): ~4,6%

Prema poslednjim anketama, Opozicioni blok predvođen Socijaldemokratama trenutno drži oko 51% glasova, dok desni savez zajedno sa Švedskim demokratama ima oko 47%. Velika borba se vodi kod malih stranaka: Liberali i Hrišćanske demokrate, koji plešu po ivici cenzusa od 4 posto. Ako neko od njih ispadne, izborni inženjering će automatski prevagnuti u korist drugog bloka.

Na sve to se nadovezuje i izraženi “rodni jaz”. Šveđanke većinski naginju ka levoj opciji, dajući glas Socijaldemokratama i Zelenima zbog pitanja javnog zdravstva, jednakosti i ekologije. Švedski muškarci, ipak, u znatno većem procentu biraju Švedske demokrate i Umerene, privučeni porukama o čvrstoj ruci, policijskoj kontroli i suzbijanju migracija.

Zaključak

Tako Švedska u kasno leto 2026. čeka odgovor na ključno pitanje: hoće li birači potvrditi mandat desničarskom eksperimentu i oštrom kursu bezbednosti u nestabilnim godinama u Evropi i svetu, ili će se, u potrazi za izvesnošću, vratiti Šveđanima poznatom kormilu Socijaldemokrata i leve koalicije.

Autor: Nikola Mirković