foto: vectorjuice / Magnific

Danas se nuklearna energija percipira kao izvor energetske moći, političkog prestiža i geopolitičkog uticaja određene države. U tom pravcu, Sjedinjene Američke Države, Rusija, Kina i Francuska razvile su snažne nuklearne industrije koje imaju kako ekonomsku, tako i političku funkciju. Time, izgradnja nuklearnih elektrana u drugim državama obično podrazumeva višedecenijsku saradnju koja uključuje finansiranje, izgradnju infrastrukture, obuku stručnjaka i snabdevanje nuklearnim gorivom. Iz tog razloga, države koje grade nuklearne elektrane često postaju dugoročno povezane sa zemljom dobavljačem. Ipak, jedan od glavnih razloga zbog kojih se nuklearna energija smatra kontroverznom jesu bezbednosni i ekološki rizici. Katastrofa u Černobilju ostavila je snažan uticaj na javno mnjenje širom sveta, a strah od nuklearnih nesreća je i dalje prisutan. Nakon ove nesreće, u Srbiji je usvojen Moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana. Ipak, krajem 2024. godine dolazi do njegovog ukidanja i razmatranja „nuklearnog puta“ Srbije.

Energetska politika Srbije ne može se adekvatno razumeti bez analize njenog geopolitičkog položaja. Srbija formalno teži članstvu u Evropskoj uniji, ali istovremeno održava bliske odnose sa Rusijom i Kinom. Evropska unija kroz Zeleni dogovor insistira na smanjenju emisije ugljen-dioksida i postepenom napuštanju fosilnih goriva. Iako među državama članicama postoje različiti stavovi prema nuklearnoj energiji, Unija ovaj vid energije posmatra kroz prizmu energetske tranzicije i klimatske politike. Dok je Francuska primer države koja se u velikoj meri oslanja na nuklearnu energiju, Nemačka je odlučila da postepeno ugasi svoje nuklearne elektrane. Sa druge strane, Rusija nastoji da očuva svoj uticaj kroz energetske projekte i snabdevanje gasom, a kompanija Rosatom neretko učestvuje u izgradnji nuklearnih elektrana u drugim zemljama. Istovremeno, Kina širi ekonomski i infrastrukturni uticaj kroz inicijativu „Pojas i put“, ulaže u energetiku i nastoji da postane vodeći globalni izvoznik nuklearne tehnologije. U takvom međunarodnom okruženju, pitanje nuklearne energije za Srbiju je izrazito geopolitičko. Potencijalni razvoj nuklearne elektrane podrazumevao bi izbor strateških partnera i spoljnopolitičkih prioriteta.

Kao država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija će u budućnosti morati da uskladi svoju energetsku politiku sa evropskim standardima. Pored toga, Srbija je značajno zavisna od uvoza energenata, posebno prirodnog gasa iz Rusije. Takva zavisnost predstavlja bezbednosni i politički izazov, naročito nakon početka rata u Ukrajini i pogoršanja odnosa između Rusije i Zapada. Ujedno, kompanija Gazprom kontroliše značajan deo srpske naftne industrije, a ruski gas je ključan za funkcionisanje domaće privrede. Ukoliko bi Srbija odlučila da gradi nuklearnu elektranu, Rusija bi gotovo sigurno bila jedan od glavnih kandidata za strateškog partnera. Međutim, saradnja sa Rusijom nosi i određene političke rizike. U tom kontekstu, eventualna izgradnja ruske nuklearne elektrane u Srbiji mogla bi dodatno zakomplikovati odnose Beograda i Brisela. Za Srbiju, ključno pitanje bi bilo – da li razvoj nuklearne energije i eventualna izgradnja nuklearne elektrane mogu biti usklađeni sa procesom evropskih integracija?

Položaj Srbije dodatno je specifičan zbog regionalnog konteksta Balkana. Većina država regiona nema razvijenu nuklearnu infrastrukturu, a Slovenija i Hrvatska zajedno upravljaju Nuklearnom elektranom Krško. Srbija je više puta pokazivala interesovanje za uključivanje u regionalne projekte, posebno u kontekstu potencijalnog proširenja kapaciteta elektrane Krško ili izgradnje novih objekata. Regionalna saradnja mogla bi predstavljati realističniju opciju za Srbiju od samostalne izgradnje nuklearne elektrane. Učešće u zajedničkim projektima smanjilo bi finansijske troškove i omogućilo pristup stručnim kadrovima. Ipak, regionalna saradnja zahteva visok nivo političkog poverenja i dugoročnu stabilnost, što na Balkanu često predstavlja izazov. Istorijske tenzije, različiti spoljnopolitički prioriteti i ekonomske razlike otežavaju razvoj zajedničkih projekata. Zato je pitanje nuklearne energije za Srbiju izrazito geopolitičko jer se  država, između istočnih partnerstava i zapadnih integracija, suočava sa izborom koji će dugoročno oblikovati njenu energetsku budućnost, spoljnopolitičku poziciju i mesto u savremenom međunarodnom poretku.

Autorka: Sanela Veljković