foto: AI generated

Crna Gora je napravila veliki napredak u 18 pregovaračkih poglavlja ka članstvu u Evropskoj uniji (EU), navodi se u Izveštaju Evropske komisije (EK) o napretku zemalja kandidata za pristupanje EU, koji je objavljen prošlog meseca.

Pored zvaničnih signala Podgorica dobija i diskretne. Naime, Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je tokom samita lidera Zapadnog Balkana na reveru nosila bedž na kome su ukrštene zastave EU i Crne Gore, to je signal koji ukazuje na to da Crna Gora ima podršku Brisela za integraciju.

Nakon demokratskih promena u avgustu 2020. Crna Gora je odlučno krenula u reforme kako bi ubrzala evropski put. Geopolitika je išla na ruku crnogorskim rukovodstvima, jer je po početku rata u Ukrajini i EU uvidela da joj je neophodno proširenje na Zapadnom Balkanu kako bi smanjila prostor za ruski uticaj. To je potvrdio i sam predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, koji je na Forumu za proširenje EU izjavio: „Danas, uprkos ratu na našem kontinentu i povratku geopolitičkih rivalstava, svedoci smo obnovljenog zamaha u proširenju Evrope. Zapravo, proširenje se sada kreće brže nego u poslednjih 15 godina.”

Šta kaže izveštaj EK?

Crna Gora uz Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu spada u red najnaprednijih kandidata za članstvo u EU. Crna Gora je pre 13 godina započela proces pristupanja EU. Do sada je otvorila sva pregovaračka poglavlja (33) i privremeno zatvorila sedam, tako je postala država koja je najbliža priključenju u evropsku zajednicu. Postoji tendencija da će Podgorica do kraja tekuće godine zatvoriti još neka od pregovaračkih poglavlja. Prema oceni spremnosti EK Crna Gora je trenutno na 3,45 od 5, prema pisanju našeg portala. 

U ovogodišnjem izveštaju EK oblast oko koje je stiglo najviše kritika za Crnu Goru je životna sredina, koja čini poglavlje 27. Ističe se problem s termoelektranom Pljevlja, koja je veliki zagađivač. Poglavlje 27 je finansijski zahtevno poglavlje za koje su u velikom broju slučajeva potrebne velike investicije, ali EU je spremna da dodatno podrži Crnu Goru.

Pored tehničkih uslova koje Crna Gora treba da ispuni, EK ukazuje i na potrebu zadovoljenja političkih i ljudskih prava. S posebnim akcentom na poglavlja 23 i 24. U tom kontekstu problem za Podgoricu može predstavljati spor proces izbora sudija Ustavnog suda, jer je nedavno od tri kandidata izabran samo jedan, prenose Vijesti.

Reči, a ne dela

Česta kritika zvaničnika EU prema Crnoj Gori bila je da je Crna Gora usvojila dobre zakone u oblasti korupcije i organizovanog kriminala, ali da se njihova primena nije videla u praksi.

Podgorica je nakon poslednjeg izveštaja napravila pomak i u praksi kada je bivša predsednica Vrhovnog suda Vesna Medenica u prvostepenom postupku osuđena na skoro dve godine zatvora. Medenica je osuđena na zloupotrebu službenog položaja jer je podstrekivala na nezakonito postupanje nižih sudija.

Kako Srbija i Hrvatska sputavaju Crnu Goru?

Oblast koja je najvažnija zbog trenutne geopolitičke situacije je spoljna i bezbednosna politika. Crna Gora mudro koristi taj prostor i stoprocentno se usklađuje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, upravo to čini poglavlje 31 koje je Crnoj Gori ostalo da zatvori, ali je u zatvaranju koči Hrvatska.

Prosrpski blok partija je u junu 2024. inicirao donošenje rezolucije o genocidu u logorima Jasenovcu, Mauthauzenu i Dahauu. Ona je izglasana uz podršku Pokreta Evropa sad. Ovo je bila kompenzacija unutar vladajućeg bloka za glasanje Crne Gore za rezoluciju o genocidu u Srebrenici u martu 2024. godine.

To je bio direktan prst u oko Hrvatskoj koja od ranije ima sporenja s Crnom Gorom i tako usporava njen put ka EU. Zbog konstitucije hrvatske vlade koju čine Hrvatska demokratska zajednica (desni centar) i Domovinski pokret (ekstremna desnica) posebno su alergični na prosrpski deo vlasti Milojka Spajića.

Glavne tačke sporenja Hrvatske i Crne Gore su nasleđeni problemi iz Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i ratnih dejstava u kojima se raspadala ta država, a to su brod Jadran i Prevlaka, kao i priznavanje žrtava rata.

Hrvatska smatra da joj pripada brod Jadran jer je ona naslednica flote Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. S tim nisu saglasni u Crnoj Gori, koji smatraju da je Jadran već 1990. došao na remont u Bar i tu ostao jer su počela ratna dejstva. Kao i brod Jadran, i poluostrvo Prevlaka je mesto sporenja Hrvatske i Crne Gore već decenijama.

Podjednako komplikovano pitanje je pitanje žrtava i postavljanja sporne memorijalne ploče u Morinju, gde se tokom rata nalazio logor Jugoslovenske narodne armije (JNA). Ali i bazena u Kotoru, koji nosi naziv Zoran Džimi Gopčević, koji je bio uspešan crnogorski vaterpolista, ali i čuvar logora Morinj.

Crna Gora će morati da popusti, baš onako kako je Hrvatska popustila Sloveniji oko razgraničenja u Piranskom zalivu.

Momentum je sve

Kampanja 28. do 28. koju sprovodi Vlada, simbolizuje da Crna Gora treba postati 28. članica EU do 2028. godine. Za to Podgorica mora da zatvori sva poglavlja najkasnije u prvoj polovini 2027. jer sam proces pristupanja traje od 12 do 18 meseci. Faktor koji bi mogao da utiče na ubrzanje procesa je ideja da se omogući pristupanje državama, ali bez prava veta u organima EU.

Crna Gora mora da iskoristi momentum da uđe u EU dok su joj vrata još uvek otvorena. Zato je od presudne važnosti da reforme koje su neophodne kako bi se uskladila s zakonodavstvom EU budu brze. Nije u pitanju samo simbolički značaj da Crna Gora bude 28. članica Evropske unije do 2028. godine nego se nakon toga na unutrašnjem, ali i na spoljnom planu mogu desiti promene koje će Crnoj Gori zatvoriti vrata EU.

Na unutrašnjem planu vanredni izbori koji bi narušili trenutni odnos snaga u crnogorskom parlamentu mogli bi da uspore evropski put. Demokratska partija socijalista (DPS) za vreme vlasti Mila Đukanovića nije pokazala želju za ubrzanjem evropskog puta, dok je upitno da li bi prosrpski blok partija u Crnoj Gori, koji je blizak srpskim vlastima, bio spreman da nastavi ovakav tempo evropske integracije.

S druge strane, na spoljnom planu u brojnim zemljama jačaju struje koje su protiv proširenja EU. Posebnu važnost u tom kontekstu imaće izbori za predsednika Francuske 2027. godine, koja je u velikoj krizi. Prema istraživanjima javnog mnjenja kandidat stranke Nacionalno okupljanje kotira se najbolje, a u slučaju i da rezultati izbora budu takvi, to bi narušilo šanse Crne Gore da uđe u EU u dogledno vreme. Nacionalno okupljanje, kao i brojne druge partije u državama članicama su protiv daljeg proširenja EU i zalažu se za njenu reformu. 

Unija će prijemom Crne Gore dobiti novu članicu koju će zbog veličine i broja stanovnika lako uklopiti u mehanizme, a dobit će biti velika jer će tako pokazati da je proces pristupanja još uvek živ.

Autor: Aleksa Petrovski