foto: wikimedia commons/Larry

Kada se spomene „Švajcarska“, gotovo je nemoguće izdvojiti samo jednu asocijaciju koja se odnosi na ovu državu. Od čuvenih švajcarskih sireva i čokolada, preko prestižnih satova koji predstavljaju sinonim za preciznost i kvalitet, do jednog od najuspešnijih tenisera svih vremena - Rodžera Federera. Švajcarska je tokom vekova izgradila prepoznatljiv identitet koji daleko prevazilazi njene geografske granice. Ipak, posebno mesto u njenom međunarodnom identitetu zauzimaju i određene političke karakteristike, pre svega neposredna demokratija i vojna neutralnost. Neposredna demokratija, koja se u Švajcarskoj ostvaruje kroz česta referendumska izjašnjavanja i građanske inicijative, predstavlja jednu od najvažnijih odlika njenog političkog sistema. Ona građanima omogućava da neposredno učestvuju u donošenju odluka o brojnim pitanjima, od lokalnih i ekonomskih politika do ustavnih promena i važnih spoljnopolitičkih opredeljenja. Prema podacima saveznih vlasti, od 1848. godine građani su na saveznom nivou izašli na glasanje povodom ukupno 332 predloga. S druge strane, vojna neutralnost, koja se vezuje za 1815. godinu, predstavlja jedan od najvažnijih principa švajcarske spoljne i bezbednosne politike. Nakon završetka Napoleonovih ratova, na Bečkom kongresu međunarodno je priznata trajna neutralnost Švajcarske, čime su postavljeni temelji njenog specifičnog položaja u evropskim međunarodnim odnosima.

Zahvaljujući ovakvom spoljnopolitičkom opredeljenju, Švajcarska je tokom prethodna dva veka izgradila specifičan međunarodni položaj države koja nastoji da ostane izvan oružanih sukoba između drugih država, istovremeno razvijajući prepoznatljivu ulogu posrednika u međunarodnim pregovorima, diplomatskim inicijativama i procesima mirnog rešavanja sporova. Takva pozicija omogućila joj je da se afirmiše kao prostor političkog dijaloga i diplomatskih susreta, ali i kao sedište brojnih međunarodnih organizacija i institucija. Ženeva je, između ostalog, postala jedan od najvažnijih centara međunarodne diplomatije, u kojem se nalaze evropsko sedište Ujedinjenih nacija, Svetska zdravstvena organizacija, Svetska trgovinska organizacija i Međunarodni komitet Crvenog krsta. Međutim, neutralnost ne podrazumeva potpunu izolovanost od međunarodnih političkih procesa, niti odsustvo stavova prema savremenim globalnim izazovima. Upravo zbog toga, pitanje vojne neutralnosti u savremenoj Švajcarskoj prevazilazi okvire isključivo bezbednosne politike i postaje tema širih društvenih i političkih rasprava. Jedni neutralnost posmatraju kao temelj državne nezavisnosti, političke stabilnosti i međunarodnog ugleda, drugi ukazuju na potrebu njenog prilagođavanja promenjenim okolnostima, posebno u pogledu saradnje sa evropskim državama i međunarodnim bezbednosnim strukturama. U središtu ovih rasprava nalazi se dilema da li neutralnost treba razumeti kao nepromenljivo načelo koje ograničava određene oblike međunarodnog angažovanja ili kao fleksibilan spoljnopolitički instrument koji se može prilagođavati novim izazovima, bez odustajanja od njegovih osnovnih principa.

Poslednji u nizu referenduma održan je krajem septembra, kada su se građani Švajcarske izjašnjavali o narodnoj inicijativi „Očuvanje švajcarske neutralnosti“, kojom je predloženo uvođenje strožih ustavnih odredbi u oblasti vojne neutralnosti države. Predlog je podržala konzervativna Švajcarska narodna partija (SVP). Neposredan povod za intenziviranje debate bio je rat u Ukrajini. Švajcarska se, iako nije članica Evropske unije, pridružila evropskim sankcijama protiv Rusije. Zagovornici inicijative tvrdili su da takvo postupanje narušava tradicionalnu neutralnost i približava državu zapadnim političkim i bezbednosnim strukturama. S druge strane, protivnici inicijative, među kojima su bili Savezno veće i većina značajnih političkih partija, smatrali su da bi njeno usvajanje nepotrebno ograničilo spoljnopolitičku fleksibilnost Švajcarske i oslabilo mogućnost reagovanja na kršenje međunarodnog prava. Sam predlog podrazumevao je nekoliko značajnih promena.

Pre svega, inicijativa je predviđala ustavno utvrđivanje trajne i oružane neutralnosti Švajcarske. Zatim, ograničavanje saradnje sa NATO-om i zabranu pristupanja vojnim savezima, kao i ograničenja vojne saradnje, osim u slučaju napada na Švajcarsku ili priprema za takav napad. Takođe, predviđeno je ograničavanje učešća u ekonomskim sankcijama: Švajcarska ne bi mogla da se priključuje sankcijama protiv drugih država, osim u slučajevima kada ih odobre Ujedinjene nacije, uz određene izuzetke. Konačno, inicijativa je isticala očuvanje nezavisne spoljne politike i nastojanje da se ograniči učešće Švajcarske u međunarodnim bezbednosnim merama koje njeni zagovornici smatraju nespojivim sa neutralnošću.

Rezultati referenduma pokazali su da većina švajcarskih građana nije spremna da podrži restriktivnije tumačenje tradicionalne neutralnosti. Prema zvaničnim rezultatima, protiv inicijative glasalo je 70,16 odsto birača, dok je 29,84 odsto podržalo predložene ustavne promene. Posebno je značajno da inicijativa nije dobila većinsku podršku niti u jednom od 26 švajcarskih kantona. Takav ishod može se tumačiti kao podrška postojećem modelu neutralnosti, koji omogućava Švajcarskoj da zadrži nezavisnost u vojnom i bezbednosnom smislu, ali i da istovremeno učestvuje u međunarodnim inicijativama, sarađuje sa partnerima i primenjuje ekonomske sankcije kada proceni da je to u skladu sa njenim spoljnopolitičkim interesima. Stoga ishod ne predstavlja odbacivanje neutralnosti kao jednog od temeljnih principa švajcarske državnosti, već odbacivanje pokušaja njenog dodatnog ograničavanja i rigidnijeg ustavnog definisanja. Istovremeno, on pokazuje da švajcarski birači, uprkos snažnoj privrženosti istorijskom nasleđu neutralnosti, prepoznaju značaj očuvanja prostora za samostalno spoljnopolitičko odlučivanje u sve složenijim međunarodnim okolnostima.

Švajcarski pristup geopolitičkim odnosima pokazuje da neutralnost nije nužno nepromenljiva kategorija, čak ni u državi koja ju je pretvorila u jedan od temelja svog nacionalnog identiteta. Ipak, odbacivanje predložene inicijative ukazuje na to da većina građana ne vidi rešenje u strožem ustavnom ograničavanju spoljnopolitičkog delovanja, već u očuvanju mogućnosti da se tradicionalni principi primenjuju u skladu sa promenama međunarodnog okruženja. U vremenu kada se granice između neutralnosti, solidarnosti i bezbednosne odgovornosti sve češće preispituju, švajcarski primer otvara pitanje koje prevazilazi granice ove alpske države: da li je moguće ostati neutralan u svetu koji sve manje ostavlja prostora za neutralnost? Možda upravo u tome leži suština švajcarskog iskustva, neutralnost ne opstaje nužno tako što ostaje nepromenjena, već tako što država iznova pronalazi način da je odbrani i prilagodi vremenu u kojem živi. Jedan od osnovnih postulata savremenog sveta postao je zahtev da se izabere strana, a najveći izazov za neutralnu državu nije samo da ostane po strani, već da dokaže da neutralnost i dalje ima svoje mesto.

Autor: Nikola Perišić