Progovori o pregovorima

Španija i evropski otpor Trampu

Od 27 članica EU, deset je priznalo Palestinu kao državu, pri čemu su Španija, Irska, Norveška i Slovenija to učinile tokom 2024. godine, dakle nakon početka aktuelnog sukoba sa Izraelom. Poslednje priznanje došlo je od Francuske, u septembru prošle godine i ona predstavlja prvu stalnu članicu Saveta bezbednosti UN koja je načinila ovakav korak.

Ormuz: Ekonomsko nuklearno dugme Irana

Ormuski moreuz, poznat i samo kao Ormuz, jedno je od strateški i ekonomski najvažnijih mesta na svetu. Alternativni putevi nisu razvijeni, uglavnom zbog komplikovanog geografskog terena i regionalnih sukoba, zbog čega Ormuz ostaje jedina tačka za brodove da uđu i napuste Persijski zaliv.

Minhenska bezbednosna konferencija 2026: Evropa između ambicije i realnosti u fragmentisanom svetu

Iako je od održavanja Minhenske bezbednosne konferencije prošlo nešto više od mesec dana, njeni zaključci ostaju izrazito relevantni za razumevanje aktuelnih globalnih previranja. Razlog za to leži u činjenici da su se brojni trendovi najavljeni u Minhenu u međuvremenu dodatno intenzivirali – od eskalacije bezbednosnih kriza do sve jasnijeg redefinisanja spoljnopolitičkih prioriteta velikih sila.

Politička i institucionalna kriza na Kosovu: Može li se pokrenuti nastavak dijaloga?

U poslednjem trenutku pronađeno je kompromisno rešenje koje je imalo za cilj da ublaži posledice po srpsku nacionalnu grupaciju, koja bi kao najveća nealbanska etnička zajednica bila najviše pogođena. Prema tom dogovoru, Srbima je omogućen dodatni rok od tri meseca za pribavljanje potrebne dokumentacije, čime je izbegnuta nagla primena sankcija i ostavljen prostor za prilagođavanje novim pravilima.

Slovenija na političkoj klackalici: Triler izbori, špijunske afere i borba za evropski kurs

U nedelju, 22. marta 2026. godine, građani Slovenije izašli su na birališta u jednim od najneizvesnijih parlamentarnih izbora u novijoj istoriji ove alpske republike.

Stanovanje kao ključni problem građana Unije: novi Evropski plan za rešavanje stambene krize

Od 2013. godine cene nekretnina u Evropskoj uniji, posebno u urbanim sredinama, porasle su za više od 60%, dok su prosečne kirije porasle za oko 20%. S obzirom na to da oko 75% građana živi u gradovima i urbanim područjima, gradovi ostaju ključni pokretači ekonomskog rasta, inovacija i zapošljavanja.

Dezmond Dinan: Očekujem pogoršanje transatlantskih odnosa

Evropljani su svesni šta je potrebno kako bi postali nezavisniji od Sjedinjenih Država i ostvarili ono što predsednik Makron naziva evropskim suverenitetom ili strateškom autonomijom.

Amerika bira Zapadnu hemisferu, ali gubi Zapadne saveznike

Do Brisela putem „Wild Card“ principa?

Wild card u sportu je pozitivan plasman koji organizatori dodeljuju igraču i/ili timu koji se nije kvalifikovao redovnim putem, kako bi mu omogućili učešće u takmičenju.

Kako se geografija vratila u svetsku politiku?

Nakon burne 2025. godine, 2026. započela je intenzivno intervencijom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Venecueli i kidnapovanjem nelegitimnog predsednika Nikolasa Madura. Pored ove intervencije, Donald Tramp je ponovo najavio potencijalno osvajanje Grenlanda, mirnim putem ili silom. Na drugom kraju sveta, u Iranu su se dešavali veliki protesti protiv vlasti ajatolaha Hamenija i Iranske revolucionarne garde, dok Tramp je najavljuje potencijalnu intervenciju u Iranu.

Saopštenje Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji povodom najnovijih napada na civilno društvo

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji najoštrije osuđuje najnoviju kampanju usmerenu protiv Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), jednog od osnivača Konventa i koordinatora Radne grupe za Poglavlje 24, koju koordinisano sprovode tabloidi i televizije bliski vlasti, uz učešće ministra za evropske integracije u Vladi Republike Srbije, Nemanje Starovića.

ISAC fond: Analiza usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama Evropske unije za 2025. godinu

ISAC fond je nedavno objavio godišnji izveštaj o usaglašavanju Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije (ZSBP EU).

Put ka Šengenu: Protesti kamiondžija i nova vizna strategija EU

Vozači kamiona iz zemalja Zapadnog Balkana, nezadovoljni aktuelnim pravilima Evropske unije koja regulišu dužinu boravka u Šengenskoj zoni, u periodu od 26. do 30. januara ove godine organizovali su blokade teretnih terminala na ključnim graničnim prelazima ka državama članicama EU

Evropa u dve brzine: Nemački predlog za ojačanu saradnju šest država članica EU

Intervju: Igor Novaković i Stevan Gajić - Ukrajina, Evropska unija i NATO

Već 3. januara bilo je jasno da će 2026. godina biti predmet istraživanja. Međunarodni poredak je uzdrman, ali nije jasno da li smo na pragu kreiranja novog ili korigovanja postojećeg uz novu podelu sfera interesa.

Savet Evrope beleži pretnje novinarima: najviše upozorenja sa Zapadnog Balkana prošle godine stiglo iz Srbije (33)

Platforma Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara, zamišljena kao alarmni sistem za ozbiljne pretnje novinarima, tokom 2025. godine je zabeležila niz incidenata na Zapadnom Balkanu, uz posebno visok broj prijava iz Srbije (33).

Istraživanje: „Plan B(alkan): Youth for Reform"

Objavljeno je regionalno istraživanje o značaju Plana rasta Evropske unije, namenjenog Zapadnom Balkanu, za mlade. Istraživanje je u fokusu imalo mlade u Srbiji, Albaniji i Severnoj Makedoniji.

Trampov Odbor za mir: Gde je Evropa?

Tokom ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, američki predsednik Donald Tramp je zvanično potpisao osnivačku povelju nove organizacije, Odbora za mir.

Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana SAD-a kao novi normativno-strateški okvir za region

Krajem 2025. godine, u Predstavničkom domu Kongresa SAD-a usvojen je Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, u okviru šireg Zakona o autorizaciji nacionalne bezbednosti.

Plan rasta za Zapadni Balkan: Evropska komisija odobrila Srbija deo finansijskih sredstava iz prve tranše

Republika Srbija je ispunila 3 od 7 reformskih koraka za prvi izveštajni period i nakon višemesečnog odlaganja dobila deo sredstava iz prve tranše Plana rasta za Zapadni Balkan. Od predviđenih 112 miliona evra u prvoj tranši, Srbija je ispunila reformske korake koje sa sobom povlače sredstva u visini od 56,5 miliona evra.